Odgovor nečastivog

Posted by Srdja Popović at 15:51
Nov 182010

Nastavlja se lično vređanje i omalovažavanje podnosilaca prijave, gospođe Mile Đinđić i Dr Gordane Đinđić-Filipović, koje su, po g. Bakarcu, “neupućene, labilne i slabe”.

Nebojša BakarecGdin Bakarec pronalazi u podnošenju ove prijave zaveru u koju su uključeni: Boris Tadić, ministarka pravde Snežana Malović, Specijalni tužilac Mirko Radisavljević i “sudije izabrane po partijskom ključu, ključu političkih prijatelja advokata Popovića”. Radi se o “orkestriranom postupku”.

A “istina je jedna i jednostavna”, uverava nas g. Bakarec, “ni Koštunica, ni DSS, nisu umešani u protest JSO”. Gdin Bakarec je stvar presudio! O činjenicama, razlozima i dokazima navedenim u prijavi – ni reči.

Ako se pitate šta je razlog ovako duboke i široke zavere, gdin Bakarec će nam i na to odgovoriti u svom tekstu: sve je to zbog toga što Koštunica i DSS “ni danas ne prihvataju diktat Zapada, to je njihov jedini greh”.

Po mom mišljenju, glavni razlog za zabrinutost g. Bakarca i njegovog branjenika jeste sledeća izjava Specijalnog tužioca Radisavljevića, koju i sam citira: da je “došlo do pozitivnih koraka u rasvetljavanju tog događaja [oružane pobune], kao i o ulozi pojedinih lica u njemu.” Do nas su došli podaci koji potvrđuju ovu izjavu Specijalnog tužioca (nikad ne potcenjujte akustiku sudskih hodnika!), pa su verovatno stigli i do gdina Bakarca. Tako shvatam i njegovu izjavu da “bez obzira na odsustvo argumenata i činjenica, ovu lažnu krivičnu prijavu treba ozbiljno shvatiti”.

(Ovo je ujedno i odgovor blogeru koji je pitao da li znamo nešto više od onoga sto smo do sada naveli.)

Jedan od blogera (“legalista|”) je već uspešno izvršio dekonstrukciju osnovne linije odbrane g. Bakarca:

“Glavna odbrana koju Bakarec pruža Koštunici za nečinjenje (pored one o nadležnosti koju je Srđa Popović već oborio), u rečima gospodina Bakareca:
izložio bi državu rizicima suprotstavljanja dve oružane sile. Umesto toga Koštunica je postupio onako kako Ustav i zakoni nalažu, uz to i državnički mudro.

Znači Koštunica je postupio na način na koji je postupio iz nemoći da spreči oružanu silu koja je predstavljala itekako veliku opasost za državu, u vidu sukoba dve oružane sile. U odbrani Koštuničinih javnih komentara, Bakarec citira Koštunicu:

radi se o ljudima koji nisu ugrozili bezbednost države, osim kada je reč o funkcionisanju saobraćaja.

I o tom komentaru posle kaže:

njegov stav nije predstavljao ni opravdavanje ni podsticanje, već konstatovanje.

Tako da su ove dve ideje u potpunoj suprotnosti. Ili je Koštunica mudro postupio da bi sprečio sukob između vojske i oružane pobune, kao što gospodin Bakarec tvrdi u svojoj prvoj ideji, ili oružane pobune nije ni bilo i bezbednost države nije bila ugrožena.

Konstrukcija je vrlo jasna:
 ako A onda ne B, ako B onda ne A, tako da i jedno i drugo sigurno nije moglo biti, ali je možda ipak bilo ovo treće:

to što ne prihvataju diktat zapada jeste jedini njihov greh.

Da u stvari, gospodin Bakarec ovim kodiranim rečima želi da nam kaže da nije bilo ni A ni B već C, to jest da je Koštunica postupio tačno kako piše u prijavi i protivno ustavu, ali da je to sve bilo opravdano kao akt “ne prihvatanja diktata zapada”, odnosno kretanja ka pravnoj državi.”

Ali da pođemo redom: g. Bakarec tvrdi da oružanom pobunom nisu bili ugroženi bezbednost i ustavni poredak zemlje, iako ničim ne osporava da je tokom pobune “ta Jedinica izrikom otkazala poslušnost svojim starešinama, povukla sve pripadnike Jedinice u kasarnu u Kuli, isključila sve telefonske veze kasarne sa starešinama i spoljnim svetom, oduzela pripadnicima Jedinice mobilne telefone, povukla svoje pripadnike iz obezbeđenja zaštićenih ličnosti i obezbeđenja aerodroma Beograd i pod punim naoružanjem i uz upotrebu 24 borbena vozila marke Hamer, zaposela deo autoputa kod Centra «Sava» u Beogradu, i uz pretnju upotrebe sile ispostavila zahtev da Skupština Republike Srbije donese zakon o saradnji s Haškim tribunalom, zahtev da se smeni legalno izabrani član Vlade, ministar unutrašnjih poslova, kao i legalno postavljeni načelnik Službe državne bezbednosti i njegov zamenik, sa ciljem da stave Službu pod svoju kontrolu i onemoguće njeno zakonom određeno funkcionisanje, u čemu su i uspeli”, kako glasi opis radnje izvršenja krivičnog dela oružane pobune u krivičnoj prijavi, za šta se u obrazloženju nude i dokazi.

On osporava da je do ugrožavanja došlo koristeći se navodnim stenogramima sednica Vlade, iz kojih bi trebalo da proizađe neverovatan zaključak da je i sam Đinđić, kao i Koštunica, podržao pobunu protiv sopstvene Vlade.

Važno bi bilo znati:

- da je ove “stenograme” objavio je NIN, magazin koji je prednjačio u opstrukciji suđenja za atentat;

- da ih je pribavio i prokomentarisao njihov novinar Nikola Vrzić, šampion teorije “trećeg metka” (i mnogih drugih paranoidnih teorija), koji tokom celog postupka za atentat nije ni krio da je glasnogovornik odbrane atentatora;

- da su “stenogrami” objavljeni na 15-ak stranica formata A4, i da su cenzurisani izostavljanjem teksta na ravno 85 mesta, preko pet puta na svakoj stranici, često i usred rečenice;

-  da je RTV B92 pokušao da od generalnog sekretara Vlade, Dejana Mihajlova (isti onaj koji je tvrdio da Živković i Tadić znaju “ko su prave ubice”, a zatim na sudu priznao da je lagao “u žaru političke borbe”) sazna da li su stenogrami imali oznaku tajne, i ako jesu, na čiji obrazložen zahtev je Vlada Srbije tu oznaku skinula i u koje svrhe, ali do Mihajlova nisu uspeli da dođu;

- tako da je ostala nerazjašnjena činjenica ko je vršio rezove/cenzuru u tekstu, sam Nikola Vrzić ili ih je od Dejna Mihajlova dobio u već cenzurisanom obliku.

O ovakvom “dokazu” ni jedan sud na svetu ne bi uopšte prihvatio da raspravlja.

O tome šta se događalo na tim sednicama moglo bi se nešto saznati tek uvidom u originale zapisnika.

Na objavljivanje ovih neautentičnih “zapisnika”, promptno je reagovao jedan od učesnika sednice.

Citiraću ovde tekst sa sajta B92, od 6. jula 2007, pod nazivom “Navodni stenogrami u NIN-u”, tačnije odeljak pod naslovom “Korać: Čista manipulacija”:

Pitanje koje ostaje otvoreno jeste autentičnost stenograma koje je NIN objavio.

Potpredsenik Đinđićeve Vlade Žarko Korać, koji je bio na sednicama Vlade u vreme pobune JSO-a, kaže da je u pitanju čista manipulacija, koja ima za cilj odbranu Vojislava Koštunice.

Korać tvrdi da je Đinđić vrlo ozbiljno shvatio pobunu JSO-a i podršku koju im je Koštunica pružio. Bivši potpredsednik vlade kaže da jednog dela sednice nema uopšte u stenogramima i to na zahtev premijera.

“Zoran Đinđić je u jednom trenutku tražio da se prekine snimanje sednice Vlade, znači dvostruko se snimalo i tonski i stenogramski, i onda smo nastavili jedan slobodniji razgovor“, kaže Korać.

“On je bio svestan šta se dešava i nije želeo da to bude zabeleženo. Eto još jedan dokaz imate koliko je Zoran Đinđić bio pametan i koliko je video daleko. On je znao da će jednog dana neko da manipuliše time”, navodi Korać.

“Dakle ponavljam, pod punom odgovornošću, jedan deo sednice Vlade nije sniman i tu je Zoran vrlo ozbiljnu zabrinutost pokazao zbog toga što se dešava u vezi Jedinice za specijalne operacije”, kaže on.

“To je pokušaj da se još jednom skine odgovornost sa tadašnjeg predsednika Jugoslavije Vojislava Koštunice za podršku tom činu veleizdaje”, rekao je Korać.

“Đinđić je uputio umirujuću poruku Vladi Srbije, a bio je krajnje zabrinut oko Koštuničine podrške toj pobuni i smatrao je da odmah treba da ode u Kulu da pokuša da postigne kompromis kako bi se pobuna završila”, rekao je Korać.

On je poručio da stenogrami sa sednica Vlade Srbije ne bi trebalo da se objavljuju selektivno, već da svi budu dostavljeni svim građanima, uključujući one sa sednica vlade Vojislava Koštunice.
A reagovao je i LDP:

U istom tekstu, B92 i agencija BETA izveštavaju i o reakciji LDP-a na ove stenograme:

“LDP tuži Mihajlova za falsifikovane stenograme: U međuvremenu, LDP je saopštio da će zbog, kako se navodi, dostavljanja falsifikovanih zapisnika sa zatvorene sednice vlade povodom pobune JSO-a, tužiti Dejana Mihajlova, generalnog sekretara u Vladi Vojislava Koštunice.

Liberalno-demokratska partija navodi da je Mihajlov nedeljniku NIN dostavio falsifikovan tekst stenograma sa zatvorene sednice Vlade Zorana Đinđića.

U saopštenju je Mihajlov opisan kao “glavni oslonac medijske klike Vojislava Koštunice za proturanje lažnih vesti u javnost”, a NIN kao “ugledan mafijaški nedeljnik”.

“Cilj ove najnovije medijske ‘operacije’ Mihajlova i NIN-a je da se Koštuničinoj nespornoj izjavi podrške pobuni JSO ( ‘pa, i lekari štrajkuju u belim mantilima…’) nađe opravdanje i pandan u navodnim Đinđićevim rečima.

LDP je naveo da je Đinđić, naprotiv, rekao da nema razumevanja za pobunu “crvenih beretki”, te da “pripadnici specijalnih jedinica MUP-a Srbije mogu da daju otkaz, ako se ne slažu sa potezima Vlade”.”

Sudbina ove krivične prijave LDP-a nije poznata.

Međutim, nezavisno od svega ovoga, čak da Đinđic i jeste na toj sednici izgovorio ono što Vrzić citira, to je bez ikakvog značaja.

Prvo, zato što su ustavni poredak i bezbednost bili OBJEKTIVNO ugroženi na način naveden i obrazložen u krivičnoj prijavi i onako kako o tome, na sednici Vlade, iznose članovi Vlade Dušan Mihajlović,  Dragan Domazet, Žarko Korać, Vladan Batić, Momčilo Perišić, a kao što je ocenio i za to nadležan načelnik SDB, Goran Petrović.

Drugo, evetualna pogrešna procena samog Premijera ne bi tu ništa menjala na stvari.

Ali, nije se radilo o pogrešnoj proceni, radilo se o pragmatičnom političkom stavu. Ako si poražen (oružanoj pobuni nema ko da se suprotstavi) i nemoćan, nemoj to priznati, već, kako Đinđić odgovara članovima Vlade, treba “emitovati poruku da je sve u redu i da je sve pod kontrolom”, “bez daljih kvalifikovanja”. “U ovom trenutku, treba da spuštamo loptu.”

Kada mu Jozef Kasa na istoj sednici postavlja direktno pitanje: “Da li mi imamo snage da ih razoružamo, ja se zalažem da se ta Jedinica rasformira i nema dalje priče…”, Đinđić mu odgovara, i to je ključno mesto cele te sednice: “Nemoj da tražiš iskren odgovor.” Dakle, iz pomenutih razloga, svako razuman mora shvatiti da ništa od onoga što Đinđić govori na otvorenom delu sednice “nije iskreno”.

Pošto ga ostali ne razumeju, Premijer im daje na znanje da na otvorenoj sednici ne može otvoreno i iskreno da iznese svoj stav. Tada se sednica zatvara i u tom delu se njen tok više ne snima. Šta se dalje događalo prilično je jasno, a o tome bi mogli da svedoče, po potrebi, i sami učesnici sednice.

Po političkoj oceni samog Premijera, nije trebalo produbljivati krizu, moralo se kupiti vreme da se stvore uslovi (doneti zakon o Specijalnom tužiocu i sudu, svedoku saradniku, formirati Žandarmeriju, naći insajdera-svedoka saradnika) da bi postalo moguće ono što u tom trenutku nije bilo, a to je obračun sa Jedinicom.

S obzirom na sve navedeno, besmisleno je pozivanje na ono što je Đinđić govorio u toku te sednice. Prvo, irelevantno bi bilo i da je Đinđić pogrešno procenio stanje ugroženosti, a drugo, on ga je tačno ocenio ali na toj sednici nije govorio iskreno i otvoreno, već je kao političar, kako zna i ume, pokušao da uradi ono sto je jedino mogao – da ne prizna javno poraz i da pokuša da “kontroliše štetu”.

Meni se čini da gdin Bakarec sve ovo odlično razume. Nad nemoći Đinđićeve vlade DSS je i onda likovao.

I još samo jedna stvar koja se odnosi na nadležnost Koštunice i VSO-a da zaustave pobunu: Predsednik države je po funkciji i Predsednik Vhovnog saveta odbrane, njegova je dužnost bila da Savet sazove, a on to nije učinio. A i kako bi i zašto, kad VSO donosi odluke samo konsenzusom, a on sam je, već unapred, dao svoj glas: podržao je pobunu.

Da je gdin Bakarec pažljivo čitao prijavu, pronašao bi tamo citirane reči pobunjenika: (a) da su pobunjenici bili spremni da obustave pobunu “samo ako to Koštunica naredi” i (b) da izjavljuju da bi se smesta povukli da se vojska i pojavila. Odatle je jasno da bi već i sama javna osuda oružane pobune od strane Vojislava Koštunice bila dovoljna da pobuna bude prekinuta. A da ne govorimo o tome da je samo izrečena opomena pobunjenicima da vojska može biti upotrebljena takođe mogla biti više nego dovoljna da do upotrebe vojske zapravo i ne dođe.

Umesto svega toga, kao što je poznato, osumnjičeni Koštunica javno je podržao kako njihova lažna objašnjenja za samu oružanu pobunu tako i njihove političke zahteve.

443 Responses to “Odgovor nečastivog”

  1. rave rave says:

    Ovaj put samo slika.

  2. Srdja Srdja Popović says:

    Dragi prijatelji, tokom debate na ovom blogu bilo je pitanja zašto nam se ne pridruže i oni srpski političari ili javne ličnosti koje s nama dele želju i nadu da se rasvetle sve okolnosti oružane pobune iz novembra 2001, a time i same političke pozadine atentata na Premijera.

    Našem pozivu odazvala se dr.Vesna Pešić, česta gošća Peščanika, koja je za blog napisala izvrstan tekst u kome se osvrće na uvodni deo prijave – politički ambijent pobune.

    IZVOLITE, NOVI POST JE SPREMAN.

  3. Znatizeljan Znatizeljan says:

    Postovani Srdjo,

    Da li mozete da prokomentarisete atentat na Djindjica sa politicke strane – ne mislim tu na aktere VK i sl., vec na uticaj stranih sila.

    Koliko smo videli, postoji uticaj Rusije – pocev od toga da se pucisti konsultuju sa Rusima, do toga da Rusija pruza utociste komplet Milosevicevom aparatu.

    Sa druge strane, Beba Popovic implicira vojni lobi SAD i niz lokalnih politicara, ukljucuje i masone, a pojavljuje se i bivsi SAD ambasador sa nedovoljno razjasnjenom ulogom u celoj prici.

    Zanima me, sto se stranih sila tice:

    -ko po vasem misljenju ovde ima uticaj, kakav i sa kakvim ciljevima ?
    -da li je po vasem misljenju neko od stranih faktora indirektno uzeo ucesce u atentatu i ko ?

    Znam da ovo nije pravno pitanje, i da mozda to ne mozete da komentarisete – obzirom da ste u pravnom procesu, ipak bih voleo da cujem vase misljenje, ili makar da me uputite na nekog ko bi mogao sve ovo da pojasni.

    Unapred zahvalan.

    • Srdja Srdja Popović says:

      Znatizeljni, ne znam o ovome nista vise nego vi. Mislim da je opasno da se upustamo u kojekakve teorije zavere bez ikakvih cinjenica. Naravno, svako o tome moze da razmislja za sebe, pa ni ovde ne obeshrabrujem tu diskusiju. Mada, zelim da vas upoznam sa cinjenicom da je odbrana okrivljenih, na sudjenju za atentat, neprestano insinuirala, bez ikakvih konkretnih cinjenica i dokaza, toboznje ucesce nekih stranih obavestajnih sluzbi. Tako da bismo, neumesnim unosenjem ove teme u raspravu o krivicnoj prijavi, samo isli njima na ruku.

  4. Svetlana Stamatovic Svetlana Stamatovic says:

    izaslo u Kuriru
    http://www.kurir-info.rs/vesti/politika/montgomeri-cedo-bolje-ti-je-da-umuknes-60730.php

    BEOGRAD – Gospodinu Jovanoviću bi bilo bolje da jednostavno umukne i da me ne napada!

    Ovo je poruka Vilijema Montgomerija, bivšeg ambasadora SAD u Beogradu, lideru LDP Čedomiru Jovanoviću. On za Kurir kaže da ga ovi napadi zabavljaju:

    - Interesantno mi je to što napadaju mene, a samo sam penzionisani ambasador koji govori isključivo u svoje ime. Ljudi iz LDP su izuzetno nervozno reagovali na moje izjave od pre nekoliko dana.

    Ne znam zašto me napadaju, ne verujem da LDP ima ikakvu finansijsku podršku iz SAD, iako bi njihova retorika u vezi sa Kosovom bila dobro primljena u Vašingtonu – kaže Montgomeri.

    On tvrdi da je sve sve što je znao o sastancima Jovanovića s Legijom napisao u svojoj knjizi.

    - Nemam nikakvu poverljivu informaciju o sadržaju sastanaka. Ni u kom slučaju ne namećem da Jovanović ima išta sa Đinđićevom smrću. Ali, bilo bi dobro kada bismo saznali više o tome šta je lider LDP pričao sa ljudima koji su kasnije bili odgovorni za likvidaciju premijera.

    Ako želimo da saznamo više o njegovoj smrti, moramo znati o čemu se pričalo. Jednostavno, Čedomir Jovanović bi trebalo da kaže sve što zna – kaže Montgomeri.

  5. Svetlana Stamatovic Svetlana Stamatovic says:

    opet beba popovic

    DANI: Sa promenama u Vladi došlo je i do promena u Demokratskoj stranci. Gde ste Vi u svemu tome?

    POPOVIĆ: Promene u stranci započele su mnogo pre nego su se i formalno desile. Projektovane su onog trenutka kada su vlasnici naših sudbina i zivota, nosioci tapije na patriotizam izgubili Milosevica. U panici, morali su mu izmisliti naslednika – Koštunicu. Kada kazem – vlasnici nasih sudbina i zivota – mislim na crkvu, vojsku, Akademiju, Miloševićeve biznismene, tajne sluzbe i ubice koji su ubijali po njihovom nalogu. Njima je Zoran Đinđić bio jedini neprijatelj i zato ga je trebalo unistiti. U početku ne fizički, ali su kasnije shvatili da je to jedini način da ga se rese. Dakle, najpre su pokusali da ga kompromituju, na isti nacin kako su to činili u vreme Miloševića. Prvi srpski demokratski premijer i čovek koji je Srbiju pokusao da povede u Evropu, bio je “izdajnik“, “svercer cigareta“, “naručilac ubistava“… Deo tog širokog “patriotskog“ fronta postala je i nevladina organizacija “Atlantski savet“, u koju su ušli srbijanski političari i balkanski masoni, potpomognuti engleskim nevladinim organizacijama. Goran Svilanović, Boris Tadić, Krga, Davinić, Homen, Čović, deo su političara osnivača ove družine, koja je na svoje čelo, uz Čovićevu podršku, postavila Vladana Živulovića Serafima, brata po šestaru i visku. Oni su bili samo eksponenti vojno industrijskog lobija, predvođeni Miloševićevim trgovcem oružja i Serafimovim kumom, Milivojem Reljinom. Pored ekonomskih interesa, imali su i politički cilj: smenjivanje Đinđica sa mesta predsednika DS-a i dovođenje Tadića, koji bi sa Koštunicom lako napravio vladu “kohabitacije“. Građani Srbije bi tako shvatili da krivac za nedogovor između Koštunice i Đinđiće nije Koštunica nego ovaj drugi, kome su službe i njihovi mediji već prilepili etiketu “kriminalca“ i “lošeg momka“. Sa takvima, kao što je poznato, “dobri“ Koštunica ne može da sarađuje. Ali zato može sa Tadićem,čija je “dobrota“ slična Koštuničinoj. Još u proleće 2002. godine, mislim da je čak i tadašnji DB sprovodio istragu oko toga. Na žalost, na čelu DB-a tada su već bili Bracanović i Andrija Savić, kojima su “šefovi“ bili vojna bezbednost i i kriminalci, a ne Vlada Srbije ili Zoran Đinđić. Kada je Boris Tadić postao savezni ministar vojni skoro ceo Atlantski savet je ušao u Ministarstvo odbrane, pa je tako ova družina dobila i institucionalni okvir. Svog šefa Vladana Živulovića Serafima najpre postavljaju za predsednika, a zatim i za direktora Fonda za reformu vojske. Kada znate da taj Fond treba da prodaje imovinu JNA i kupuje sve po nalozima NATO-a, onda je jasno o kolikim se parama radi. Zločin od 12. marta samo im je olakšao započeti posao. Na čelo Demokratske stranke morao je doći neko koga žele akademici (danas uglavnom svedoci odbrane Miloševića), Crkva, UDB-a, vojna obaveštajna služba, patriote i heroji iz ratova 90-ih, “politicki korektan“ Beograd… Neko ko ce biti miljenik svih i Soroša i Radovana.

    DANI: Zašto o svemu ovome niste ranije pričali i obaveštavali javnost?

    POPOVIĆ: Kako nisam, ali ovi o kojima Vam pričam su i formalno i neformalno vladali državom, kontrolisali medije, i tada bili “politicki korektni“. Njih se nije smelo napadati. Oni su osnivali ove tabloidne novine koje su kriminalizovale Zorana Đinđića i radile na rušenju Vlade. Krunski dokaz njegovog “kriminaliteta“ bilo je korišćenje aviona Stanka Subotića, evropskog biznismena (između ostalog I veletrgovca cigaretama) srpskog porekla, iako se istim tim avionom, i pre Đinđica, vozio ambasador SAD Montgomeri. Ali matrica da su uz Koštunicu, Čovića, Dinkića i ostale “korektne“ političare uvek ugledni i uspešni biznismeni, a uz Đinđića sumnjivi ,kontroverzni ili čverceri, proglasila je i Subotića negativnim. Na žalost, u tim napadima su učestvovali i neki članovi Demokratske stranke koji danas sede u njenom predsedničtvu. Sa sličnim optuzbama nastavili su i posle Zoranovog ubistva, ali uvidevši da se time zameraju narodu i gube popularnost, brzo su promenili model napada. Prestali su da napadaju Zorana direktno, ali su nastavili sa satanizacijom njegovog okruženja. Najčešće Cedomira Jovanovica, mene ili onih ministara i članova Zoranove vlade koji su bili spremni da kažu istinu.

    DANI: Da li je moguće da Zoran Đinđić i ljudi bliski njemu nisu mogli medijski da odgovore svim tim, kako kažete neosnovanim napadima?

  6. simon simon says:

    “UPROPASTITELJI SRBIJE” (tekst je preuzet od instituta paralaks, doc file)

    • Oscar Z Acosta Oscar Z Acosta says:

      Sazmi sta zelis da kazes i kazi Simone.

      • simon simon says:

        Sazmi sta zelis da kazes i kazi Simone.  

        Oskar, 225 stranica je mnogo za sazimanje ali evo, umjesto sazetka, citiram Bebu Popovica:
        “Namera pučista, sa Koštunicom na čelu, bila je da se Zoranovo ubistvo prikaže kao obračun mafije i od toga ne odustaju ni dan danas.”

    • Srdja Srdja Popović says:

      Hvala Simone za ovaj link, fajl je opsezan, skinucu ga i pogledati. Da li vam je poznato ko je Institut Paralaks?

      • legalista legalista says:

        Građanski institut za demokratiju i bezbednost PARALAKS

        Dobro došli na veb stranu Građanskog instituta za demokratiju i bezbednost PARALAKS.
        GIDB Paralaks je istraživačko-razvojna organizacija građana, posvećen unapređenju tehnologije demokratije, kao odgovor na izazove građanskoj bezbednosti i pravnoj državi u uslovima birokratizacije javne politike.

        GIDB Paralaks vrši monitoring, istraživanja, analize, panele, obuku i projektne aktivnosti u oblastima funkcionisanja sektora bezbednosti i funkcionalne demokratije, od interesa za stabilno građansko društvo.

        • legalista legalista says:

          Slobodan Isakov izabran je za prvog predsednika instituta Paralaks 2006. godine. Kao predsednik, član je Upravnog odbora i odgovoran je za sve aktivnosti i poslovanje instituta.
          Slobodan Šarović je zamenik predsednika i član Upravnog odbora, neposredno nadležan za istraživački i razvojni rad instituta.

          Miroslava Stevanović je generalni sekretar instituta, odgovorna za administrativne poslove.

        • Srdja Srdja Popović says:

          Hvala!

      • simon simon says:

        Hvala Simone za ovaj link, fajl je opsezan, skinucu ga i pogledati. Da li vam je poznato ko je Institut Paralaks?  

        Sa zadovoljstvom dragi Srdjo:

        website paralaks

        paralaks blog

  7. SaleBG SaleBG says:

    Tri linka za one koji su zaboravili, ili su bili mali pre 7. 9, 10 godina. Nista nije slucajno…

    http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2000&mm=10&dd=06&nav_category=1&nav_id=13239
    http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2001&mm=06&dd=29&nav_category=1&nav_id=27270
    http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2003&mm=03&dd=17&nav_category=11&nav_id=103652

    …A da i ja dodam jednu zanimljivost:
    Pre dve godine pricam sa “ONIM KOJI MNOGO ZNA” i kazem da verujem da je Owl Whisperer sa iznenadjenjem, a zatim i olaksanjem i radoscu primio vest tog podneva 12. marta 2003.
    A on ce meni: ” Sta ti je bre, pa kod njega u stanu je to i dogovarano!
    Mislite o tome!
    Ovom prilikom ne bih nista vise dodav`o, osim podrske za Srdju i naravno Milu i Gordanu.

    • Srdja Srdja Popović says:

      SaleBG, hvala vam na linkovima. Posebno je zanimljiv ovaj sa sefom ruske diplomatije, Ivanovim. Ovo mi je svojevremeno promaklo, ali u potpunosti potvrdjuje moje pretpostavke o tome sta se dogadjalo 6. oktobra 2000. izmedju Pavkovica, Milosevica, Kostunice i Ivanova. Ovo jednog mog citata od ranije:

      Milošević je predao vlast tako što mu se pojavio načelnik generalštaba u pratnji Koštunice i Ivanova i kazao mu – vi ste, predsedniče, izgubili izbore, izvolite predati vlast, Koštunica vam garantuje da nikada nećete otići u Hag, da će se prema vama ponašati sa uvažavanjem, a gospodin Ivanov je tu da kao velika sila garantuje takav sporazum.

      To potvrdjuje i Ivanov u vasem citiranom tekstu sa B92, gde se kaze da je Kostunica tom prilikom izjavio da nema nameru da saradjuje sa Tribunalom u Hagu. Zanimljiv je i odgovor Ivanova na pitanje da li je bilo reci o mogucnosti da se Milosevicu i njegovo porodici u Rusiji pruzi azil, na sta je Ivanov odgovorio da u tom obliku pitanje nije bilo postavljeno. Ja bih odavde zakljucio da je pitanje bilo postavljeno u jednom drugom obliku, tj. da li Ivanov garantuje Milosevicu zastitu. Ivanov je tada preneo stav Moskve da kriza treba da bude razresena na “civilizovan nacin”. Prema Ivanovu, tad je takodje postignuta saglasnost sa Kostunicom oko stava “koji iskljucuje strano mesanje” u resavanje krize, na sta je Kostunica uzvratio da ce Rusija biti prva zemlja kojoj ce se obratiti ako pomoc bude poterbna.

      Posto Kostunica nikada nije obavestio clanice DOS-a niti javnost sta se na tom tajnom susretu od 6. oktobra zaista dogodilo, Ivanovljev opis ovoga sastanka vrlo je koristan za razumevanje tog dogadjaja.

      • SaleBG SaleBG says:

        Moje cudjenje u vezi vaseg postizavanja sve je vece, jer ja evo tek sada videh vas odgovor. Drugi link je naravno pogresan. Radi se o vesti od istog dana 29.juna 2001. i Kostunicinoj reakciji na izrucenje Milosevica Hagu.
        Nista novo ne otkriva, ali meni je interesantno poredjenje brzine Ivanovljevog dolaska i ruskog zauzimanja pristinskog aerodroma posle kumanovskog sporazuma.
        Oni se ponasaju po sistemu; opusteno, to je nasa zona. Pa kad skapiraju da se mi ovde naginjemo na Zapad onda navrat-nanos prave neke ad hok egzibicije i lomljave ne bi li sacuvali svoju interesnu sferu neokrnjenom.
        Kao macka koja drzi misa poklopljenog sapom i drema. Mis oseti da je labavo i mrdne se da pobegne, a macka se razbudi i stisne jace.

  8. lana b. lana b. says:

    LEGALIZAM JE MAJKA ORUZANE POBUNE

    null

    • Srdja Srdja Popović says:

      Dobar govor! I da vas malo zagolicam: obratite POSEBNU paznju na deo govora u kome se pominje iskaz Milosa Simovica pred Specijalnim tuziocem. Posebno onaj deo gde se trazi od Specijalnog tuzioca da obelodani dosadasnje rezultate pretkrivicnog postupka za oruzanu pobunu. Kada to bude objavljeno, mislim da ce i Vasilije sve ukapirati.

      • Ivan Ivan says:

        Nemojte oklevati da nam ovakve stvari govorite. Znate koliko svi to cekamo ;)

      • Vasilije Virtuelni Vasilije Virtuelni says:

        Srdja Popović : Kada to bude objavljeno, mislim da ce i Vasilije sve ukapirati.

        Lako ce Vasilije da ukapira kad budu obelodanjeni dokazi … Ono sto medjutim nece nikad ukapirati je kako mnogi ljudi mogu da budu ubedjeni u nesto i bez dokaza. A posebno ne ako im je to “vjeruju” saopsteno na … partijskom sastanku …

        • Alan Shore Alan Shore says:

          Vasilije:

          “Lako ce Vasilije da ukapira kad budu obelodanjeni dokazi … Ono sto medjutim nece nikad ukapirati je kako mnogi ljudi mogu da budu ubedjeni u nesto i bez dokaza. A posebno ne ako im je to “vjeruju” saopsteno na … partijskom sastanku … Vasilije Virtuelni”
          (Citiraj)

          A vi u te “partijske sastanke” verujete ili za njih imate dokaze ?

          • Vasilije Virtuelni Vasilije Virtuelni says:

            Alan Shore : A vi u te “partijske sastanke” verujete ili za njih imate dokaze ?

            Suvise bukvalno ste shvatili “partijske sastanke” … (unutar)partijska komunikacija se moze odvijati na mnogo nacina a ja sam poslednji na ovom blogu koji bi o tome mogao da ima bilo kakva saznanja… Ono sto je cinjenica koju lako vidi svako sa strane je da se ta ubedjenost u krivicu Kostunice i Tomica prakticno u potpunosti poklapa sa partijskom pripadnoscu …

            U tu krivicu su bili ubedjeni neposredno posle atentata oni koji su uhapsili Tomica i nameravali da uhapse Kostunicu … i zasta nisu bili u stanju da pruze dokaze. Glavni nosioci te ideje su bili Ceda Jovanovic i Beba Popovic jos dok su bili jedna struja u DS koja se kasnije izdvojila u LDP … I svi pripadnici i simpatizeri te opcije su svih ovih godina ostali pri tom svom ubedjenju i uvek ponovo to isticali … mada novih dokaza nije bilo.

            E sad da zamislimo da ce se ti dokazi ipak pojaviti ovako kako ih G. Popovic najavljuje – oni ipak, sami po sebi, nece moci da objasne ovu dosadasnju “ubedjenost” retroaktivno … Da su svi bili vidoviti tesko je verovati… Slozicete se da ne mozemo prihvatiti ni da svi imali neke svoje tajne (partijske) dokaze koje nisu hteli da ponude javnosti – u suprotnom bi i sami bili krivi za prikrivanje i saucesnistvo …

            Jedino objasnjenje za to masovno jednoglasje koje mi pada na pamet je da se radi o recidivima komunisticke proslosti … iz vremena kad je sud partije bio na prvom mestu. A stav vodje mnogo bitniji nego kojekakve “trice i kucine” kao sto su dokazi, logika i zdrav razum…

            • Mihailo Mihailo says:

              “U tu krivicu su bili ubedjeni neposredno posle atentata oni koji su uhapsili Tomica i nameravali da uhapse Kostunicu … i zasta nisu bili u stanju da pruze dokaze. Glavni nosioci te ideje su bili Ceda Jovanovic i Beba Popovic jos dok su bili jedna struja u DS koja se kasnije izdvojila u LDP … I svi pripadnici i simpatizeri te opcije su svih ovih godina ostali pri tom svom ubedjenju i uvek ponovo to isticali … mada novih dokaza nije bilo.”

              Vasilije Virtuelni, mislim da Vam je tesko da priznate nesto sto je velikoj vecini komentatora na ovom blogu jasno.

              1. Ubistvo Zorana Djindjica je imalo politicku pozadinu.
              2. Svi tragovi vode ka okruzenju Vojislava Kostunice.
              3. Sve ove tragove, vec sedam godina, zatrpavaju, kriju i brisu protivnici proevropske politike ubijenog premijera, antizapadni konzervativci ujedinjeni sa Milosevicevom mrezom tajnih sluzbi.

              Insinuacije da LDP ima neke razloge za precutkivanje dokaza nemaju osnova zato sto se LDP, od svog nastanka, a ljudi oko njega i ranije, jedini uporno zalazu za punu istinu o ubistvu Zorana Djindjica.
              Od svih politickih grupacija u Srbiji, oni jedini nisu imali bas nikakvu korist od tog jezivog cina, svi ostali jesu.

              Mozda ce, ukoliko dodje do procesa po Kp/…, na povrsinu isplivati jos neki dokazi, nadam se tome. Medjutim, i dokazi ovde prezentirani, dovoljni su da se gg. Kostunici&co. savetuje jedna od dve stvari: “Nadjite advokata” ili “Bezite”!

              • Vasilije Virtuelni Vasilije Virtuelni says:

                Vasilije Virtuelni, mislim da Vam je tesko da priznate nesto sto je velikoj vecini komentatora na ovom blogu jasno.

                Tako je, tesko mi je da priznam bilo sto za sta ne vidim dovoljno argumata, dokaza niti zdravorazumske logike … A u prethodnom postu sam pokusao da objasnim zasto mislim da je vecini na ovom blogu sve jasno…

                • Mihailo Mihailo says:

                  “tesko mi je da priznam bilo sto za sta ne vidim dovoljno argumata, dokaza niti zdravorazumske logike … A u prethodnom postu sam pokusao da objasnim zasto mislim da je vecini na ovom blogu sve jasno… ”

                  Jes` je, ama nepriznavam..:)))

                  Iskreno, Vasilije Virtuelni, ovako, za rastanak, mislim da se samo pravite da Vam nije jasno.
                  U razloge ne ulazim.

                  Zelim Vam sve najbolje!

            • gorski gorski says:

              E sad da zamislimo da ce se ti dokazi ipak pojaviti ovako kako ih G. Popovic najavljuje – oni ipak, sami po sebi, nece moci da objasne ovu dosadasnju “ubedjenost” retroaktivno

              E Vaso Vaso….
              Pa dobro, uzmimo da si u pravu. Recimo da su ti o kojima pricas nagadjali i da pojma nisu imali vec onako po partijskom opredeljenju pricali. Bilo im tako zgodno, uklapalo im se.
              Ali, pa sta ako je tako?
              Zar su vazniji oni nego da li je Kostunica stvarno na neki nacin bio u to umesan? I zar su vazniji oni nego da se razjasni to da li jeste ili nije Kostunica imao sa tim ikakve veze?
              Neka ih, neka nagadjaju nikom ne cine stetu.
              Tebi je izgleda vaznije da njima dokazes da ne mogu biti sigurni u to sto misle nego da se konacno dozna istina.
              I vidim cesto na Cedicu posumnjas.
              Dobro ajd, neka bude tako.
              Nesto me bas zanima tvoje misljenje kako je to Cedica uspeo da spreci neki proces koji bi dokazao te tvoje sumnje. Dve – tri garniture se promenile od tad, jel to Cedica na sve njih imao presudan uticaj i zabranio im da taj proces pokrenu?
              Ne stima ti logika, Vaso.

              • Vasilije Virtuelni Vasilije Virtuelni says:

                Gorski,

                prilicno “originalno” tumacis sta je meni vazno, na koga i zasto sumanjam … A kad to pogresno protumacis onda ti je takav i zskljucak …

                Optuzivanje bez dokaza nije ni malo naivna stvar postebno kad se radi o tako teskim optuzbama i to je sve samo ne “pa sta ako je tako”? …

                Meni je stalo da se dokaze istina … ali ona prava i sveoubhvatna a ne parcijalna, partijska (bez obzira da li je do LDP- ili DSS-istina). I nikad put do istine nisu bile partijsko-politicke parole i kampanje kao sto su i ove koje se trenutno sprovode…

                Ogranicavanje i koncentrisanje SAMO na Kostunicu mi cak pomalo lici i na skretanje teme sa drugih pitanja. Nemam ja nista protiv da se i o njegovoj umesanosti vodi istraga ali se NIKAKO ne mogu zanemariti i druga sporna i nerazjasnjena pitanja. Naprimer: kako i zasto su Spasojevic&Co pusteni iz zatvora – Srdja je objasnio samo cisto formalno-pravnu stranu a ne kako i zato nije bilo dokaza … i kako i zasto nisu u sledece dve godine nadjeni iako su svi znali istinu … Kolike i kakve su veze raznih politicara sa zemunicma (Seselj, Covic, Canak, Ceda, Beba i za sve ostale za koje postoje i najmanje indicije)… Kako i zasto Spasojevic i Lukovic nisu uhvaceni zivi … ko su sve bili njihovi ljudi u vlastima … zasto je kuca u Silerovoj “izbrisana” sa lica zemlje….

                Isti argumenti kojima ti branis Cedicu mogu se koristiti i za odbranu Kostunice: nije u ovoj vladi a nije bio ni u onoj prvoj u kojoj su Ceda i Beba imali odresene ruke (zbog vanrednog stanja) pa ne nadjose ni jedan dokaz..

                Inace ja u Cedicu ne sumnjam u smislu toga da on stoji iza atetnata … ali postoji isuvise indicija o vezama sa kriminalcima, dzipovima&rolexima i slicnim stvarima koje bi morale da se razjasne …

                • gorski gorski says:

                  Optuzivanje bez dokaza nije ni malo naivna stvar postebno kad se radi o tako teskim optuzbama i to je sve samo ne “pa sta ako je tako”? …

                  Jeste, Vaso, ako je to optuzivanje optuzivanje onih koji se potpisuju siframa ili cak i imenima na nekom mestu kao sto je ovo.
                  Na osnovu tog optuzivanja se ne porizu optuznice. Zamisli da ja sad tebe optuzim da si ubio Kenedija. Ili da optuzimo Miroslava Ilica npr da je lazirao utakmicu Zvezda – Partizan. Ne bi se toliko zalagao da dokazes kako te optuzbe nemaju smisla, jel da? Zasto ? Pa jer ocigledno nemaju smisla. A ovde se bas zalazes da dokazes kako optuzbe protiv Kostunice nisu dovoljno argumentovane. Zasto? Jer itekako imaju smisla. E bas zato sto optuzbe koje Kostunicu vide kao nekog ko je eventualno nekako involviran u sve to imaju smisla trebaju i moraju da se provere a to je jedino moguce uraditi na sudu.
                  I jos nesto Vaso, niko ne zna kako ce teci proces, pa tako niko ne moze da zna da li ce neko u tom procesu podneti neki dokaz koji ce mozda (na tvoju radost) ukazati i na umesanost ili prijateljevanje Cede Bebe i ostalih sa Spasojevicem a koji ce, dokaz, morati da bude osnova za pokretanje istrage.
                  Dakle raduj se pocetku sudjenja, nista ne mozes da izgubis (ako je tacno da ti Kostunica i nije previse vazan:) ) a mozes da dobijes da nesto i o Cedici ispliva.
                  I ne ide ti ovo poredjenje Cedice i Kostunice. Evo za istragu oko pobune Crvenih Beretki (uniformisanih protestanata) inicijativu pokrecu dve zainteresovane gradjanke a ne drzava na kojoj je samo da sudi nepristrasno, pa ne znam sta sprecava neke druge gradjane da istu prijavu podnesu kada je Silerova ili nesto drugo u pitanju, ako vec Cedica ima toliki uticaj da sve vlade i sve tuzioce spreci da tu istragu pokrenu.
                  Ja nista ne bih imao ni protiv takve istrage, naprotiv.

                • Vasilije Virtuelni Vasilije Virtuelni says:

                  Ne bi se toliko zalagao da dokazes kako te optuzbe nemaju smisla, jel da? Zasto ? Pa jer ocigledno nemaju smisla. A ovde se bas zalazes da dokazes kako optuzbe protiv Kostunice nisu dovoljno argumentovane. Zasto? Jer itekako imaju smisla.

                  Hahahaha e izem ti logiku … A hoces li ti mozda da ja okrenem ovaj tvoj isti primer tako da “dokazem” suprotno? :P

                  Jedino sto se zaista broji to su dokazi … zasada ih nema dovoljno jakih protiv Kostunice – zato nam valjda Srdja obecava da ce ih biti. Ostaje nam da vidimo…

                  A o ostalim stvarima sam vec dovoljno rekao ovih dana (ne samo ovde … nego i tamo) pa nemam vise zelje da se ponavljam …

                  pozz

                  ps. A Cedica i Kostunica se nikako ne mogu porediti … za ovog drugog nisam nikad cuo da se druzio sa kriminalcima, da se razmece dzipovima, roleksima, da je milioner (i placa milionski porez) … da su mu crtali zebru tamo gde pozeli da predje ulicu :D

                • gorski gorski says:

                  da su mu crtali zebru tamo gde pozeli da predje ulicu

                  A jel Kostunica koristio Cedinu zebru?
                  Ako je principijelan trebalo bi da je prezire i zaobilazi u sirokom luku :)
                  Pozdrav Vaso

  9. Nenad Nenad says:

    Aco Tomić, nekadašnji šef vojne bezbednosti, nije juče želeo da komentariše mogućnost preispitivanja odluke kojom se odustalo od njegovog krivičnog gonjenja u vreme policijske akcije „Sablja”. U kratkoj izjavi za „Politiku”, penzionisani general je rekao „da nije čuo za takvu mogućnost”, a potom i rekao da se za detalje u vezi sa tim obratimo „onima od kojih je takva informacija potekla”.

    – Nisam u Beogradu i ne želim ništa da komentarišem. Nije još vreme za bilo kakve izjave o ubistvu Đinđića – rekao je Tomić.

    objavljeno: 06/07/2010 Politika

    Ako je neko u mogucnosti, neka kaze ovom coveku – vreme je.

  10. Ivan Ivan says:

    2) Da, poznate su mi sve te cinjenice… Pitao sam Vas o Vasem misljenju o nastupu Boze Prelevica i tolikom upinjanju da dokaze nedokazivo… Zaista deluje sumnjivo prvo to sto je pored 5, 6 telohranitelja taj prvi i jedini metak prosao, price o poznanstvu Legije i Veruovica, a na kraju i celo javno nastupanje Prelevica… Molim Vas ipak za neki komentar, iako sam svestan da niste mozda bas odusevljeni da komentarisete sve ovo…

    3) Cini mi se da bi tuzilac tu morao da sprovede istragu… Sto vi kazete, 100 novih svedoka, 100 izjava, 1000 novih informacija, dokaza, svedoka… Srbija je mala bara, krokodili se provide!!!

    4) Interesovala me je zapravo ta prva, osporena izjava. Kakva je njena sudbina i ima li je? Da li mislite da u njoj ima nesto sto bi dovelo do znacajnijieg napretka u istrazi?

    • Srdja Srdja Popović says:

      Ivane, prvo da vam odgovorim ovo za kolegu Prelevica. Advokat je duzan da zastupa cinjenicno stanje onako kako ga vidi njegov klijent. Ako mu se cini da je to nemoguce, odnosno da u to ne moze nikoga ubediti, duzan je da klijenta na to upozori, pa ako to ne pomogne, da odbije dalje zastupanje. On na takav nacin, u stvari, najbolje stiti interese klijenta, cak i kada ovaj to nije u stanju da shvati. “Ovo ti je, brate, mnogo glupo, ispascemo smesni.”

      O izjavi Radeta Markovica mogu jedino da kazem da se ona, koliko se secam, ne odnosi na predmet o kome ovde razgovaramo. Zanimljivosti radi mogu da dodam da je ona sadrzala i tvrdnju Markovica da se Milosevic navodno raspitivao da li postoji mogucnost da se cela opozicija digne u vazduh, ako bi se negde nasla na okupu, na istoj tribini.

      • Ivan Ivan says:

        Prelevic je nedavno, recimo u Utisku nedelje, govorio u licno ime, kako ce jednog dana, kada neko pogleda celu presudu, biti potpuno jasno kako tu ima gomila gluposti i kako to nikako nije moglo da se odvija kako je u presudi navedeno…

        Od interesa je tu po meni samo – ko je i koliko platio ;)

        • Ненад Петровић Ненад Петровић says:

          Кад већ поменусте Божу Прелевића …. подсетили сте ме и на случај Топчидер и погибију двојице гардиста. iz 2004 (он је био на челу независне комисије)

          Још један од случајева који је годинама опструиран…..а могао би да баци мало више светла на послове Војислава Коштунице…..војсци, скривању Ратка младића.. односима са Тадићевим ДС….

          • Srdja Srdja Popović says:

            Nenade, evo citata sa sajta Slobodne evrope:

            Podsetimo da je, pre nego što je o tome obavestio Brammertza prilikom njegove nedavne posete Beogradu, tu informaciju srpskoj javnosti obelodanio Vladimir Vukčević, tužilac Specijalnog tužilaštva za ratne zločine. Rekao je da je Rade Bulatović, šef BIA-e u mandatu vlade Vojislava Koštunice, u trenutku kad su Mladića imali u šaci, uhapsio Stanka Ristića, jataka kod koga se krio i tako dao Mladiću signal da pobegne.

            Međutim, prst nije bio uperen samo u Bulatovića. Jataci kojima se sudi za pomoć u skrivanju Mladića govorili su da su to radili po naređenjima Ace Tomića, bivšeg načelnika vojne službe bezbednosti, ali je, prema službenoj belešci, sada pokojne, tužiteljke Snežane Bogdanović istraga protiv Tomića i četiri oficira Vojske za skrivanje Mladića obustavljena posle pritiska koji je na delujućeg tužioca izvršio Zoran Stojković, ministar pravde u Koštuničinoj vladi.

            Zar je onda cudno da Aco Tomic ucestvuje u oruzanoj pobuni koja se zove “Stop Hagu”?

            • Ненад Петровић Ненад Петровић says:

              Наравно да није чудно. Чак се чини и вероватним

              Занимљиво је и то да је као објашњење погибије гардиста (војна комисија) колико се сећам понуђена она сулуда теорија по којој је један од гардиста прво убио другог, а затим и себе .. али тако што је пуцао себи у један па онда у други кук (????)

              Ово наводи на помисао да су ово могли да смисле исти људи као и оне теорије о трећем (или ону још бесмисленију о леденом) метку у случају за убисто премијера.

              Ни у једном случају нису баш успели у томе да некога убеде (неко рече на почетку дискусије неспособни људи)

            • Sofija Sofija says:

              Hvala na ovom, bila sam u dilemi da li da ovo okacim jer sam procitala na njihovom sajtu i cula na njihovim vestima,ali sam(iako su zanimljivi i akteri i momenat) mislila da ne sirim raspravu i na Mladica :)

              Interesantno je(ispravite me ako gresim),da drugi mediji nisu preneli ovo,a radio Slobodna Evropa je u svojim vestima ovoj informaciji i komentarima na nju posvetila gotovo 10 minuta.

              Jos samo jedna mala stvar koja mi pada na pamet iznova kada citam sve ove komentare i raspravu. secam se marta 03 i reda ispred DSa na terazijama,ljudi su se upisivali u knjigu zalosti. Tako se odlucim da i ja stanem u taj red. Kada sam napisala ono sto sam zelela,pogledala sam poruke koje su napisane pre mene i iako je to u tom trenutku bilo mesto na kom je trebalo izraziti zalost zbog smrti i postovanje prema Z.Dj.,mnogi su pored toga,odlucili da spomenu i ime naseg okrivljenog :)

              Mislim da svi ti ljudi citajuci ovakve vesti,nakon dugo vremena osecaju tracak nade da ce pravda ipak biti dostizna. Jeste spora,ali na brzinu cemo izgleda morati jos neko vreme da pricekamo :)

              • Srdja Srdja Popović says:

                Draga Sofija, iako je vas opis knjige zalosti anegdotski, on pokazuje do cega je intuitivno doslo mnogo ljudi vec samog 12. marta, nakon atentata. Treba napomenuti da je posmrtni rejting premijera Djindjica neverovatno skocio (grafikon ovog istrazivanja daje Velimir Curguz u svojoj knjizi “Hajka”), a da, s druge strane, nakon ovog dogadjaja pocinje postepeni ali vrtoglavi pad rejtinga osumnjicenoog Kostunice i njegovog DSS-a. Sto bi kazao V. Kostunica: “Zna Srbija.”

          • Jasna Bogojević Jasna Bogojević says:

            kad se već spominje prelević, zar nije on zastupao onog verulovića (valjda se tako zove) koji je govorio o trećem metku – gde je nikola vrzić – i sad je, ne sad, onda je verulović ućutao, ko zaliven i avanzovao do neke ambasade.

            • Jasna Bogojević Jasna Bogojević says:

              EDIT: ne stižem da pratim baš sasvim. malo mi je zbrkano. pa je već vrzić, srce naše, već spomenut, sorry!

  11. Ivan Ivan says:

    Gospodine Popovicu,

    imao bih za Vas nekoliko pitanja:

    1) Vezano za Krivicnu prijavu. U slucaju da pomenuti transkript Kajganic-Bagzi osvane negde i pojavi se, da li on moze biti koriscen u nekom sudskom procesu? Kako uopste nase pravo regulise upotrebu prisluskivanih razgovora (naravno ukratko, ne bih vas davio…)?

    2) Da li biste mogli nesto da nam kazete, iako znam da to ne volite, o Vasem vidjenju uloge Milana Veruovica na sam dan atentata? Kao i Vase misljenje o zastupanju ostecenog Veruovica, od strane advokata Boze Prelevica i njegova kasnije javna istupanja?

    3) Da li Vam je poznata prica o tome da je ministar pravde u Vladi Kostunice, Zoran Stojkovic, na dan 12. marta, vrlo brzo nakon atentata, castio celu kafanu picem? U pitanju je navodno neka kafana u blizini Vukovog spomenika. Navodno postoji mnogo svedoka, koji kazu da je na pitanje >>Zasto?<>Imam svoje razloge<<. Niko od prisutnih navodno nije jos ni znao sta se dogodilo. O ''nekim ministrima koji su castili celu kafanu, za koje mi znamo'', pricao je neodredjeno recimo Zarko Korac, pred kamerama.

    4) Ponovo Vas pitam, da li po Vasim saznanjima, zaista postoji data, pa povucena izjava Radomira Markovica, tokom Sablje. Da li ste culi za nju?

    • Srdja Srdja Popović says:

      Ivane, sto se tice transkripta Kajganic-Bagzi, njegov sadrzaj je objavio novinar Misa Vasic tekstom u Vremenu koji je deo prijave, a autenticnost toga sadrzaja potvrdio je bivsi nacelnik UBPOK-a Boro Banjac, kroz cije je ruke transkript prosao. Dakle, cinjenica je da je takav razgovor vodjen i dokazan. Druga je stvar sto fizicki taj transkript, i sam audio zapis, razgovora, kako vi kazete, jos “nisu osvanuli”. Posledica je krivicnog dela niza tuzilaca i sudija koji su bili pod pritiskom ministra Stojkovica i tuzioca Manojlovica, da se postojanje ovog transkripta prikrije. U pitanju je krivicno delo “Sprecavanje i ometanje dokazivanja (clan 336, stva 2 KZ). Ako transkript i fizicki ‘osvane’ on naravno moze da se koristi u krivicnom postupku (licno mislim da brojne kopije vec kolaju). Medjutim, cinjenice koje bi time tebalo da budu dokazivane, kao sto sam rekao, vec su i dokazane. Da se ne upustam u detalje, nase pravo dozvoljava upotrebu prisluskivanih razgovora ako je do njih doslo na zakonom predvidjen nacin. Ovo konkretno prisluskivanje je, van svake sumnje, sprovedeno na zakonit nacin naredbom istraznog sudije kome je kasnije zapis i dostavljen, a ovaj ga dostavio Specijalnom tuziocu i sudu. Trazio sam od sudije Nate Mesarevic uvid u taj transkript, sto mi je ona nezakonito uskratila.

      - Sto se tice ostecenog u tom postupku, Milana Veruovica, on kao sef obezbedjenja Premijera i petorica njegovih kolega lansirali su pricu o tzv. trecem metku a advokat Boza Prelevic kao zastupnik Milana Veruovica zastupao je misljenje svoga klijenta. U javnosti prica o trecem metku strasno je zastupao tadasnji novinar NIN-a, Nikola Vrzic. Teorija treceg metka odbacena je, po meni, iz dva razloga. Prvo i najvaznije sto su dvadeset i dvoje svedoka koji zive u okolnim zgradama nedvosmisleno posvedocili da se radilo o samo dva metka, i drugo, sto su se Milan Veruovic i clanovi obezbedjenja pre davanja iskaza – konsultovali izmedju sebe o ovoj cinjenici (po izjavi samoga Veruovica).

      - O proslavi ubistva premijera Djindjica kolaju mnoge price, pored ove koju vi iznosite (otvaranje sampanjca, cascavanje cele kafane itd), medjutim niko se do sada nije pojavio da pod punim imenom i prezimenom ovo posvedoci.

      - Konacno, postojale su najmanje dve izjave Radomira Markovica tokom Sablje. Prva je kasnije osporena iz proceduralnih razloga. Cini mi se da je ta prva cak negde i objavljena.

  12. Natalija Natalija says:

    Lagalista iz DSS-a se ne odaziva na sudske pozive!

    “Bakarec izbegava sud”

    Suđenja su pokrenuta po tužbama Vladimira Popovića, bivšeg šefa Vladinog Biroa za komunikacije, zbog iznošenja kleveta i uvreda, a u jednom od tih procesa nastupila je apsolutna zastarelost, saopštio je Popovićev advokat Vlado Pavićević.

    Bakarec se tokom četiri godine nije odazvao ni na jedan poziv suda u predmetu pred IV opštinskim sudom.

    Bakarec je rekao da ga je sudija Četvrtog opštinskog suda samo jednom zvala telefonom (??!!!)

    http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2007&mm=09&dd=27&nav_category=11&nav_id=265335

    • Mihailo Mihailo says:

      “Bakarec je rekao da ga je sudija Četvrtog opštinskog suda samo jednom zvala telefonom (??!!!)”

      Bas me interesuje da li je reizabrana?
      Klasican slucaj zaturanja u fioku, namerno.
      Toga se bojim i u slucaju Kp/…o kojoj ovde govorimo.

      • damir purkovic damir purkovic says:

        cini mi se da je jedna od funkcija ove KP upravo to, da se javnost jos jednom podseti da je politicka pozadina ostala nerasvetljena, da se jos jednom podseti da javnost zeli da se i ovo pitanje rasvetli, istrazi.

        meni samo nije jasno, ako toliko tvrde da nisu krivi, u cemu problem da sada covek izadje pred sud i da dokaze za to, a ne da se vredjaju majka i sestra pokojnog premijera, i advokad da se advokat okrivljuje kao neko ko je zbog nekih politickih pobuda to uradio (cak je i na blogu bilo par pitanja: sta ste rekli majci i sestri, kako ste ih ubedili da podnesu tuzbu, kao da su te zene glupe i nesposobne).

        ako se digne optuznica i dokaze, onda ce to izazvati velike politicke posledice, sto mislim da je normalno i neophodno!!!

        • Srdja Srdja Popović says:

          Damire, upravo zbog tih “velikih politickih posledica” svi kruze oko ovog pitanja kao macak oko vrele kase. Nikome nije jasno kako bi te posledice njega pogodile. A ovako im je bas zgodno.

      • Srdja Srdja Popović says:

        Mihailo, za krivicno delo za koje se u ovoj prijavi osumnjiceni terete, tj. oruzanu pobunu, Zakon predvidja zastarelost od 15 godina, s tim sto se zastarelost prekida sa svakom procesnom radnjom koja se preduzima radi otkrivanja tog krivicnog dela. Ona bi, dakle, bila prekinuta ukoliko bi Tuzilastvo preduzelo, po ovoj prijavi, bilo kakvu procesnu radnju. U tom slucaju zastarelost pocinje ponovo da tece, to jest pocinje rok od novih 15 godina. Postoji i tzv. apsolutna zastarelost koja bi u ovom slucaju iznosila 30 godina od pocinjenog krivicnog dela.

  13. Mihailo Mihailo says:

    Obzirom da se “Odgovor necastivom” vec tesko cita I da vise nema dileme da li je ONO bila oruzana pobuna ili ne, meni izgleda da je trenutak da se razgovara o sudbini krivicne prijave o kojoj je rec.
    Licno, nisam iznenadjen gromoglasnom tisinom kojom vecina partija( vecina, ili sve osim jedne) propraca pojavu Kp/…, ovde izuzimam DSS koja se prepoznala , ali me onespokojava cutanje Demokratske stranke; izjavu Ministarke pravde ne racunam, to je cinovnicko reagovanje, nije poruka Stranke; poruka Stranke moze da dodje samo iz usta Borisa Tadica, sve ostalo je žamor.

    Obzirom da sam na Predsednickim izborima glasao( u drugom krugu) za manje zlo, smatram da imam pravo da uputim pitanjeBorisu Tadicu, lideru Demokratske stranke, zasto ćuti; da li mu je nezgodno, zato sto je, istovremeno, I Predsednik republike? He ask`d for it. Drugi razlozi? Partijski izbori? Idu hladni dani, boji se paranja dzempera? Ja ne znam, mozda neko zna?
    Ono sto znam je da ova Kp/… ne sme da se zaturi u nekoj fioci.
    Ono sto, takodje, znam je to da ce se, ako od ove Kp/.. postane Optuznica, Vojislav Kostunica tesko oprati.
    A ako ne postane Optuznica, Boris Tadic se nikad oprati nece.

    • Ненад Петровић Ненад Петровић says:

      Баш синоћ на РТС у емисији *Да Можда Не* (Код Оливере Ковачевић)., гостовали су Божидар Ђелић ,(ДС) Иван Андић (ЛДП) и Драган Тодоровић (СРС)

      И док је тема емисије била Европске Интеграције и Упитник ЕУ… помињање гостовања Вилијама Монтгомерија на РТС. и саме кривичне пријаве је било неминовно

      На ово су сви у емисији имали по нешто да кажу, осим Божидара Ђелића..односно ДС.,за кога то изгледа није релевантно.

      Све то можда и не би било толико тужно да Ђелић није био министар у Ђинђићевој влади…….

      • Mihailo Mihailo says:

        “Све то можда и не би било толико тужно да Ђелић није био министар у Ђинђићевој влади……”

        …a sada je u Tadicevoj, i ne sme da kaze nista osim odobrenih fraza.
        Izgleda da je u DS-i jos uvek u upotrebi jednosmerna struja.

      • Srdja Srdja Popović says:

        Mihailo i Nenade, sedeci na ovom blogu propustio sam da vidim ovu emisiju na RTS, poslednjih dana ne citam nista i ne gledam nista. Moze li neko ukratko da nam prenese ko je i na koji nacin uopste komentarisao krivicnu prijavu u toj emisiji?

        • Mihailo Mihailo says:

          Ni ja nisam gledao, tako da nisam od pomoci. Mozda Nenad?

          • Ненад Петровић Ненад Петровић says:

            Господине Поповићу и Михајло.

            Можда је и боље што нисте гледали емисију.

            Укратко, тема емисије је била упитник који Еу треба да пошаље Србији.

            У једном тренутку је ову тему поменуо ко други до Драган Тодоровић…(Наравно притом изрекао и гомилу глупости… што је уобичајено за њега). После чега се све претворило у жучну расправу Ивана Андрића и домаћице емисије … Која је на изузетно вулгаран начин разговарала са гостом, бранећи притом уреднила РТС који је водио интервју са Монтгомеријем.

            Ту су и повремена добацивања Тодоровића…. који је коментарисао интервију притом рекавши како се Монтгомери залаже за утврђивање политичке позадине.. и тиме показао да интервију није ни гледао,….јер није знао за чињеницу да је Монтгомери у том интервијуу у ствари рекао да политичке позадине нема. Али опет то се од Њега и очекује.

            За све то време треће присутни Ђелић је ћутао, чак није ни покушао да нешто каже.

            Типично за српске медије зар не?

        • Ivan Ivan says:

          Vrlo bled nastup je imao Ivan Andric i nije prvi put.
          Krivicna prijava nije mnogo spominjana direktno, a malo vise se pricalo o Montgomeriju.
          Dragan Todorovic je imao neke alla-Seselj price o pozadini atentata, u kojima je spominjao neke stvari koje je verovatno sanjao prethodne noci…

          Bozidar Djelic je cutao. Njemu na savest. Ali to nije nista novo, niti cudno.

          • Svetlana Stamatovic Svetlana Stamatovic says:

            ako ste bili ucesnici na brlogu b92 i citali blog nebojse krstica, (mislim na 2007) tadasnjeg savetnika borisa tadica, onda nista ovo ne treba da iznenadjuje.
            biljana srblanovic i lana b. znaju o cemu pricam . mozda treba potraziti u arhivu.

          • Srdja Srdja Popović says:

            Hvala vam, Ivane.

          • Jasna Bogojević Jasna Bogojević says:

            “Bozidar Djelic je cutao. Njemu na savest. Ali to nije nista novo, niti cudno.”

            vala baš. kad se setim zoranovog oduševljenja istim đelićem, ne mogu da verujem … kako čita 15 stranica za minut i sve zapamti, ma čudo od čoveka i stručnjaka …
            lepo mu vraća!
            tipično!

    • Vasilije Virtuelni Vasilije Virtuelni says:

      Mihailo : ovde izuzimam DSS koja se prepoznala , ali me onespokojava cutanje Demokratske stranke; izjavu Ministarke pravde ne racunam, to je cinovnicko reagovanje, nije poruka Stranke; poruka Stranke moze da dodje samo iz usta Borisa Tadica, sve ostalo je žamor.
      ……………………………………………………………………………………………………………………..
      A ako ne postane Optuznica, Boris Tadic se nikad oprati nece.

      Mihailo,

      vec sam ti izrekao pohvalu za razumnu i argumentovanu diskusiju koju smo imali nas dvojica … i rado cu to uraditi opet. Za ovaj post, medjutim, nemam ni trunke hvale … Naprotiv

      To sto se DSS oglasio je jos koliko-toliko prihvatljivo posto se je predmet optuznice i njihov “sef” … sto naravno ne opravdava ton i recnik njihovog saopstenja…

      A to sto se ne oglasavaju druge partije je pozitivan i ohrabrujuci znak za Srbiju. Tacno je da se ovde radi o dogadjajima koji su pre svega politicke prirode – sudjenje medjutim ne bi smelo da ima ni najmanje veze sa politikom. I ne bi smelo da ima veze ni sa bilo cim drugim – osim sa zakonom. Ako na bilo koju buducu sudsku odluku padne i trunka sumnje da je doneta pod bilo kakvim politickim pritiskom, ni Srbija ni billo ko iz njene vlasti se “nikad oprati nece” …

      A da postoji velika opasnost od politizacije pokazuje i ovaj tvoj post. Uostalom i sadrzaj ove prijave ne sadrzi nista novo u principu … to je nesto sto jedna politicka strana ponavlja vec godinama. Ona ista koja je odmah po atentatu dosla na vlast i nameravala da uhapsi Kostunicu … i u tome su je, po sopstvenom priznanju, sprecile zapadne zemlje … Uostalom i G. Popovic spada u ljude koji su se javno angazlovali na strani te politicke opcije… Sve to nagovestava politizaciju celog procesa … sto je sve, samo ne dobro …

      • Mihailo Mihailo says:

        “sudjenje medjutim ne bi smelo da ima ni najmanje veze sa politikom. I ne bi smelo da ima veze ni sa bilo cim drugim – osim sa zakonom”

        Slazem se, ali ce to biti pomalo tesko, obzirom da je rec o “Politickoj pozadini..itd.
        Ja se ne zalazem za politizaciju procesa dokazivanja i presudjivanja; kad proces udje u sudnicu, nek` se advokati pobiju paragrafima, moje je samo da gledam.

        Meni je bitno, esencijalno, krucijalno, most important…da advokati udju u sudnicu, a ne da ostanu bez `leba zato sto ce neko da zaturi Kp/…, zato sto to politicki nije zgodno, ili nije momenat..izbori, jedni… drugi..da LDP ne bi bio u prilici da vice u-ta-ta…

        Da se ne lazemo, zna se ko je prinudni upravnik naseg preduzeca pred stecajem.
        Ako on kaze…udri, ima da zveci. Ako ne kaze, niko ne sme ni nos da pomoli iz svoje, vrlo konforne i skupe, misje rupe.

        “Uostalom i sadrzaj ove prijave ne sadrzi nista novo u principu … to je nesto sto jedna politicka strana ponavlja vec godinama”

        I godinama se ne preduzima nista. Boris Tadic ne sme da ih ucutkuje, treba da im uzme temu.

      • Jasna Bogojević Jasna Bogojević says:

        sudjenje medjutim ne bi smelo da ima ni najmanje veze sa politikom.

        zanimljivo!
        to valjda zato što nije bilo političko ubistvo.
        nego se zapila ova dvojica, trojica pa ajd da se zabavimo i da koknemo nekog.

        suđenje ne bi smelo da bude političko ali ima i te kako veze sa politikom!

    • gorski gorski says:

      lideru Demokratske stranke, zasto ćuti

      Mislim da je Vasilije (i ovde si zvezda Vaso :) vec odgovorio na ovo pitanje.
      Dobro je da cuti.
      Radi se o privatnim tuzbama gradjanki a posto je tema vrlo osetljiva sve se moze tumaciti kao pritisak na sud. Obzirom da se i samo cutanje skoro tako tumaci nesumnivo je da bi svaka izjava mogla da bude tumacena kao pritisak u ovom ilionom smeru.
      Pitam se da li bi strana koja sebe dozivljava kao jedino prvednu bila zadovoljna icim osim nedvosmislenim svrstavanjem na svoju. Sve drugo bi bili dokaz licne umesanosti i licne koristi.
      Da li se zaista trazi popdrska nepristrasnom sudjenju ili “dokaz” da j ei sam Tadic imao nekog ucesca u tome?
      Licno verujem da je relativno lako doci do onoga sto se zove politicka pozadina ali to moze biti legitimno jedinou slucaju da se politicari apsolutno odmaknu od toga.

      • Srdja Srdja Popović says:

        Slazem se, Gorski, sa vasom konstatacijom.

        • gorski gorski says:

          Slazem se, Gorski, sa vasom konstatacijom.  

          Drago mi je g Popovicu i sto se slazete i sto ste to napisali.
          Postovanje

        • Svetlana Stamatovic Svetlana Stamatovic says:

          gorski, mislite da tadic nije trebalo da reaguje protiv pritiska na sud od strane dss? moze on da se i time brani, ali jako je prozirno.

          • gorski gorski says:

            gorski, mislite da tadic nije trebalo da reaguje protiv pritiska na sud od strane dss?

            Svakako da nije trebao.
            Ta reakcija svakako ne bi sprecila DSS da nasatvi sa svojim odnosom prema ovom procesu ali bi im sigurno dobrodosla da tu reakciju proglase pritiskom i to bi otvorilo novo polje politicke eksploatacije ovog slucaja.

            • Svetlana Stamatovic Svetlana Stamatovic says:

              gorski, a da li se secate ovoga:
              Зашто сте писали „Политици” у вези са текстом о наследству Ненада Богдановића?

              Зато што сам грађанин, који је малтене научио да чита из „Политике” и на „Политикиним” словима, као и већина мојих суграђана. Такође, зато што сам био председник Управног одбора „Политике» после демократских промена – када сам видео да постоји могућност сукоба интереса врло брзо сам поднео оставку, али сам обезбедио да „Политика” настави да излази након 5. октобра, а није имала ни папира, ни услова, ни новца, јер је требало премостити велика дуговања и велике проблеме. Поднео сам оставку управо зато што нисам желео да мешам политику коју водим и коју заговарам са листом „Политика” и нисам хтео да вршим утицај на уређивачку политику, што сам могао као председник управног одбора. Јако ми је занимљиво да ми се данас даје примедба из „Политике” да се мешам у уређивачку политику, кад као шеф државе која има 50 одсто акција у листу интервенишем у тренутку када се објављују текстови који – уверен сам – нису долични првом листу на Балкану, листу који није таблоид.

              • gorski gorski says:

                A sta je vama cilj?
                Da ogovaramo Tadica ili da razgovaramo o oruzanoj pobuni JSO, tuzbi, procesu, reakciji DSS-a….?
                Ili tek da pricamo radi price?

      • Mihailo Mihailo says:

        Gorski, uvazavam ovo sto ste napisali.

        Ipak, i dalje se bojim zaborava i odugovlacenja. Rok apsolutne zastarelosti je 30 godina a ja sam radoznao i, sto bi rekla Desanka, nemam vise vremena…A nema ni Srbija.

        Mogu samo da se nadam da je i Boris Tadic svestan tog nemanja vremena, pa ce da povuce neki potez kojim ce da ubrza rasplet, ne mora bas da izadje na TV, dovoljan je jedan SMS tuzilastvu. Inace ce da ispadne, ako se Kp/..zaturi, da se svrstao…

        • legalista legalista says:

          Mogu se ovakve stvari komentarisati na više načina. Može se komentarisati i na apolitički način, prosto u smislu da najviši ljudi u ovoj državi konstatuju da postaje bojazan kod stanovništva da je stvar previše politicizovana da bi pravosudni organi mogli da vrše dužnost, i neka vrsta izjave kojom se podržavaju, javno ti organi, i naravno zakonom propisana procedura po krivičnim prijavama.
          Znači samo se traži stav u podršku zakona i legalnog postupanja pravosuđa, a ne bilo kakve političke izjave.
          To bi bilo sasvim korektno.

  14. Svetlana Stamatovic Svetlana Stamatovic says:

    srdjo , ne znam da li ste procitali knjigu “gospodja tuziteljka : suocavanje s najtezim ratnim zlocinima i kulturom nekaznjivosti ” karle del ponte? tu imate opise njenih susreta sa kostunicom i djindjicem koji vam itekako mogu dobro posluziti kao dokaz kostunicene antihaske politike i nastojanja da se prikriju srpski ratni zlocini . osim toga, mogu se videti i problemi sa kojima se sve suocavao djindjic .

  15. Vasilije Virtuelni Vasilije Virtuelni says:

    Srdja Popovic: postojala ideja da se Vlada ili premijer Đinđić obrate tadašnjem Predsedniku SRJ, Koštunici i zatraže od njega da zaustavi pobunu, svedok Goran Petrović odgovara: „Svima je bilo jasno da je tokom te 2001. godine… došlo do polarizacije na političkoj sceni… Narodski rečeno, Koštunica i DSS ne samo da ništa nisu radili nego su aktivno sprečavali Đinđića i Vladu Srbije da bilo šta rade.“ i dodaje: „Taj apel bi bio kontraproduktivan… te strane su bile direktno sučeljene, odnosno suprotstavljene jedna drugoj.“”

    Srdjo,

    evo izvadio sam deo vaseg odgovora iz dubine post-hijerarhije zbog lakseg pristupa posto mislim da zasluzuje detaljniju elaboraciju.

    Kao prvo nije dovoljno sto je postojala IDEJA niti je dovoljna PROCENA moguceg Kostunicinog reagovanja na to trazenje da zaustavi pobunu. Pre pristajanja na “kapitulaciju” vlada je morala to da uradi ako je htela da skine odgovornast sa sebe …

    Postoji medjutim jos jedan momenat koji dovodi u pitanje ozbiljnost gornje “ideje”. Po stenogramu sa sednica vlade koji je nedavno objavljen u stampi moze se zakljuciti da je Djinjic bio eksplicitno protiv te ideje zato sto bi izlazak vojske na ulice znacio neku vrstu vanrednog stanja … Sa stanovista one borbe za vlast izmedju dva suprostavljena bloka o kojoj vi govorite u “politickom kontekstu” ovo izgleda mnogo blize istini. Jedan politicki neutralni sud, medjutim ne moze da prihvatiti kao opravdanje “borbu za vlast” vec mora da insistira na tome da je vlada morala da reaguje tako kako nalazu INTERESI ZEMLJE …

    Postoji medjutim i drui moguci ugao gledanja na to reagovanje vlade: da se ne radi ni o kakvoj kapitulaciji nego o najboljem, mirnom i KOMPROMISNOM resenju u datom trenutku u kome jedan od glavnih zahteva pobunjenika, smena ministra policije, nije ni prihvacen. Ispravite me ako gresim, vi isticete kao najveci problem to sto je Bracanovic postavljen za zamenika BIA (on je i pre toga bio visoki sluzbenik policije) … Tesko je medjutim videti kako i zasto taj Bracanovic nje smenjen posle mesec-dva dana a JSO raspustena. Nelogicno bi bilo tvrditi da je to stanje moralo da traje godinu i po dana i da je 200 JSO-ovaca dugorocno nadmocnije od 30.000 pripadnika milicije. Tim pre sto je, sudeci o svedocenju Bebe Popovica, bilo maksimalno 10-15 onih koji se mogu tretirati kao kolovodje – ostalo su bili samo puki izvrsioci…

    • Bratislav Vukojevic Bratislav Vukojevic says:

      VEc vam je 20 puta odgovoreno na sva ta pitanja, i jos vam je 20 pitanja postavljeno na koje niste odgovorili? U cemu je poenta ovoga?

      • Vasilije Virtuelni Vasilije Virtuelni says:

        A vi mu dodjete nesto kao “advokatov advokat”? Kao prvo ja gore nisam postavio ni jedno jedino pitanje nego izneo nekoliko stavova i argumentovao ih…

        Ovde su na blogu iznete jedne te iste tvrdnje i po dvesta-dvadesti put pa vam one ne smetaju – valjda zato sto se slazete sa njima?

        Ja jesam neka pitanja video i nisam na njih odgovorio iz prostog razloga sto se meni obratilo destak (ili vise?) ljudi pa ne mogu ni da stigenem a nemam ni zelje – neka smatram nevaznim a na neka racunam da sam vec odgovorio na nekom drugom mestu …

        Blog je inace slobodna forma u kojoj svako od nas moze da napise svoj komentar/misljenje (ako se drzi teme i pravila ponasanja) ali niko nije obavezan da odgovara na sva pitanja i da komentarise svaki post. To vazi i za onoga kome sam se ja obratio. A ne vidim ni zasto se vi uopste osecate pozvanim da odredjujete meni sta ja treba da pisem? Jeste li vi moderator? Ili obavljate neki drugi zadatak?

        ps. Evo ako vas bas posebno “zulja”: izaberite bilo koje od tih navodnih 20 pitanja na koje nisam odgovorio a vi smatrate da je bitno za ovu diskusiju/temu… pa cu vam odgovoriti na njega…

        • Bratislav Vukojevic Bratislav Vukojevic says:

          Trosite energiju Vasilije, i dovodite do situacije kada covjek koji ionako trosi isuvise svog dragocjenog vremena, dojdje u situaciju da nam odgovora na zanimljiva pitanja.

          Daleko od toga da vasa pitanja (komentari, stavovi) nisu zanimljivi, ali ja na njih vec odgovoreno. To sto vama to nije dovoljno, i sto nanovo zapocinjete, jednu te istu diskusiju u kojoj je druga strana dala svu svoju argumentaciju, govori:

          A) dosadno vam je pa trosite nase i vase vrijeme, provocirajuci da po 100 put reagujemo na ista pitanja
          B) Nije vam ni cilj da se neka istina sazna, vec da ovo “jednoumlje” ima i neku drugu stranu.

          Naravno da se slazem sa njim, i dal vi imate problem sa tim? Pa valjda je i moje ljudsko i gradjansko pravo da se slazem. I vase je da imate, samo morate ga malo bolje logicki formirati, kako mi ne bi smo stalno morali da ukazujemo na nedostatke.

          Sto se tice “advokata advokata”! Pa znate sta (mislim da i ostali djele takvo misljenje), to bila jedna neopisiva cast. Biti bilo kakav oblik advokata (cak i blogerski) gospodinu Srdji Popovicu, ali valjda je i vama ocigledno da to njemu nije potrebno.

          Ja se izvinjavam i gospodinu Popovicu, ako se moji stavovi mogu podvesti pod “njegovo advokatisanje”. Nije mi to bila namjera, posebno sto imam neobicno profesionalno postovanje prema tom gospodinu.

          I na kraju pitanje: “Koliko sam ja shvatio za vas bi jedino opravdanje bilo, da je Djindjic poslao miliciju na njih i da je tu nastao ratni okrsaj. Mozda bi se i Vojska ukljucila, pa da imamo i neki novi gradjanski rat? Jel po vama to mozda bilo rijesenje? ”

          pozdrav i no hard feelings!!!

          • Vasilije Virtuelni Vasilije Virtuelni says:

            I na kraju pitanje: “Koliko sam ja shvatio za vas bi jedino opravdanje bilo, da je Djindjic poslao miliciju na njih i da je tu nastao ratni okrsaj. Mozda bi se i Vojska ukljucila, pa da imamo i neki novi gradjanski rat? Jel po vama to mozda bilo rijesenje? ”

            Iako sam vise puta rekao moram da OPET da ponovim: po meni je Djindjic imao dve mogucnosti: da posalje miliciju ili, ako je mislio da ona nije u stanju da obavi posao, da se obrati VSO za akciju/pomoc vojske. U oba slucaja je postojala mogucnost oruzanog sukoba (to vazi i za slucaj i da je VSO poslao vojsku i bez poziva vlade) ali je mogucnost gradjanskog rata prakticno zanemarljiva: zato sto bi na jednoj strani imali sacicu od 200 specijalaca a na drugoj vojnu i/ili policijsku organizaciju koje imaju (svaka za sebe) nekoliko desina hiljada pripadnika (bar) …

            Kao sto sam vec pomenuo gore ni “Dindjicevo resenje” ne smatram “kapitulacijom” za razliku od Srdje Popovica i nekih drugih na koje se on poziva u prijavi … To je bilo jedino garantovano mirno resenje. Kao Djindjicev veliki postovalac, mislim da je on ceo problem maestralno resio. Gresku je napravio kasnije kad tog Bracanovica nije smenio i JSO raspustio – vec posle par nedelja/meseci. Ali je ocigledno potcenio one koje su ga kasnije ubili … kao sto je precenio one cija je duznost bila da ga zastite. Da nije, ne bi bio tamo gde jeste. NAZALOST …

            ps. ne prihvatam ni ono vase da su odgovori na moja pitanja/postove “nevazni”. Tu se svako od nas razlikuje po tome sta mu je vazno … Svako u svom odgovoru moze da se pozove na neki raniji a ne da se ponovllja … A moze i da ne odgovori ako mislim da nema razloga…

            Moj licno misljenje je da je korisnije da Srdja odgovara na provokativna i kriticka pitanja a ne da se zahvaljuje na ona ulizicka tipa “Bravo … svaka cast … vi ste genije “… Ali on nije “mali” pa ce znati i sam da proceni …

            • Bratislav Vukojevic Bratislav Vukojevic says:

              Iako samo rekao da necu jos samo ovo, ta “sacica” ljudi je odgovorna za toliki broj mrtvih ljudi, da samo tako neoprezna izjava i potreba da se uvijek bude u pravu, moze da ih okarakterise kao “sacicu”!

            • Ненад Петровић Ненад Петровић says:

              Значи требало је

              А .. .Да пошаље саобраћајце , позорнике и остале редоввне припаднике мупа. Јер није на располагању имао ОРУЖАНУ ФОРМАЦИЈУ (Обратите пажњу на ово ФОРМАЦИЈА) која би то могла да уради ….

              Б . Да се обрати ВСО, чији је Председник став ВСО већ прејудицирао окарактерисавши ПОБУНУ као ЛЕГИТИМАН ПРОТЕСТ.

              Дакле.. Полицијска организација није постојала…. а војна организација јесте…. али ВСО није ХТЕО да је пошаље.

              А то вам је бар 10 пута г. Срђа Поповић поновио…

              Влада НИЈЕ МОГЛА… а Коштуница НИЈЕ ХТЕО….

      • Vasilije Virtuelni Vasilije Virtuelni says:

        Bratislav Vukojevic:Ako je Kostunica morao da bude obavjesten, jer kako drugacije da znas?!? Kako je onda znao da podrzi pobunu? Mislim kako je sazno da pobuna uopste postoji, jer kako vidimo po vama Vlada ga nije obavjestila.

        Evo odgovoricu ti na ovo pitanje da se opet ne bunis (moram ovde posto je dole “preduboko”).

        Kao prvo Kostunica nikad nije ni podrzao neku “pobunu” nego zahteve onih za koje je smatrao da “demonstriraju”. To da se radi o “oruzanoj pobuni” je naknadna pamet – evo i u ovoj prijavi o kojoj diskutujemo, Srdja Popovic se poziva na dokumenat vlade Srbije napisan tek dve godine kasnije (iz 2003) … i sva ostala misljenja i izjave datiraju iz jos kasnijeg perioda …

        A za proteste JSO je mogao da sazna svako, ukljucujuci i Kostunicu, ko je pratio stampu tih dana – oni su dva puta zaustavili saobracaj na nekoliko sati …

        To da vlada nije u stanju da na silu uvede red u jedinicu i da mora da “kapitulira” nije bilo objavljeno nigde u javnosti. Cak i ako to nije htela da objavi javno ona je mogla da se obrati Kostunici i VSO sa nekim strogo poverljivim dopisom …

        • Bratislav Vukojevic Bratislav Vukojevic says:

          Ja stvarno necu vise komentarisati vase navode, nema potrebe u ovom zadnjem ste sve rekli. Ako neko to moze da poveze u logicnu cijelinu, onda ja imam problem sa logikom!

          • Ненад Петровић Ненад Петровић says:

            Братиславе

            Слажем се са вама. Не видим чему било шта објашњавати даље некоме коме ово што је последње написано звучи иоле логично..

            Побуна није побуна већ протест…. увођење реда у протест (или је то ипак побуна)…објављивање капитулације…. новине……хммммм

            .

            • Vasilije Virtuelni Vasilije Virtuelni says:

              Hahaha evo da vam jos malo objasnim – Kostunica nikad, nigde nije rekao “podrzavam oruzanu pobunu JSO”. Ili mozda vi imate neki dokaz da jeste?

              Da li je stvarno ceo dogadjaj bio oruzana pobuna, pobuna, otkazivanje poslusnosti i protest itd … jos uvek nije potpuno razjasnjeno. Za sve na ovom blogu jeste oruzana pobuna … osim za mene koji imam odredjene rezerve/primedbe. Kad je u pitanju drzava Srbija rekao bih da je manjina onih koji to nedvosmisleno tvrde da je to oruzana pobuna – to su uglavnom slusaoci Pescanika i glasaci LDP a njih je poprilicno malo … Nadajmo se i da ce neki buduci sudski postupci uneti jasnoce u celu stvar …

              A “kapitulacija” je resenje Djindjiceve vlade problema JSO je izraz koji je ovde izneo Srdja Popovic pa ga ja pisem pod znacima navoda … i ne smatram ga adekvatnim …

              • Ненад Петровић Ненад Петровић says:

                Василије Ево вам мало основне логике …

                A .Коштуница је тај ‘догађај’ окарактерисао као легитимни протест.

                Б. Коштуница је подржао протест (то се и сами слажете)

                Из А и Б следи да је Коштуница подржао ‘догађај’

                В . Догаћај је републички тужилац Јован Пријић у процесу за убиство премијера окарактерисао као кривично дело ПОБУНЕ.(члан 124 , став 1 и 2 Кривичног Закона). Пресуде за овај процес су потврђене у 2 и 3 степену.

                Из А , Б и В следи да је Коштуница подржао ПОБУНУ.

                А то што он није РЕКАО да подржава ПОБУНУ.. не 3начи ништа јер се ради о ЈЕДНОМ ДОГАЂАЈУ…..

                • Vasilije Virtuelni Vasilije Virtuelni says:

                  Б. Коштуница је подржао протест (то се и сами слажете)

                  Ovo je slaba karika u vasem zakljucivanju :-)

                  Ja gore rekoh da je on podrzao neke zahteve JSO-vaca (valjda neke u vezi Haga? – ne znam tacno). I da nigde nije rekao “podrzavam oruzanu pobunu” … ja ne znam ni da li je rekao “podzravam protest/strajk” – moguce je da mi je to promaklo – evo vi me demantujte nekim dokazom.

                  Koliko sam imao prilike da saznam iz ove prijave o kojoj diskutujemo, JSO je prekrsio zakon i ako je samo “strajkovao” i slazem se da je tako nesto i Kostunica morao da zna pa mu se onda, S PRAVOM, moze prebaciti ako je nekom prilikom eksplicitno podrzao i to kao strajk …

                  To sto je on tvrdio da se radi o “mirnom protestu u radnim odelima jos uvek ne znaci da ga je on podrzao … Koliko sam razumeo sve je i bilo vise u kontekstu toga da je on poricao da se ceo dogadjaj karakterise kao “oruzana pobuna” …

                  Sve u svemu rekao bih da se Kostunici moze na teret staviti da je pogresno okvalifikovao “dogadjaj” a ne da ga je podrzavao … ali nije bas tako veliki “zlocin”. A pogotovu bi bilo (pre)nategnuto da se samo na osnovu tih njegovih izjava o karakteru strajka/pobune tereti i za “kapitulaciju” vlade, slabljenje borbene gotovosti zemlje … i smrt Zorana Djindjica…

      • Lena Lena says:

        Bratislav Vukojevic :
        Novembar 20, 2010 at 15:10

        VEc vam je 20 puta odgovoreno na sva ta pitanja, i jos vam je 20 pitanja postavljeno na koje niste odgovorili? U cemu je poenta ovoga?

        Eventualno u iscrpljivanju sagovornika. :)
        Cuvajte energiju, Bratislave, ne trosite je uzalud. Sto bi klinci rekli, a i mnogi vec na ovom blogu: ignore.

    • Ненад Петровић Ненад Петровић says:

      Конкретно… Једно од питања на које је овде више (и превише) пута одговорено…

      .’ Nelogicno bi bilo tvrditi da je to stanje moralo da traje godinu i po dana i da je 200 JSO-ovaca dugorocno nadmocnije od 30.000 pripadnika milicije. Tim pre sto je, sudeci o svedocenju Bebe Popovica, bilo maksimalno 10-15 onih koji se mogu tretirati kao kolovodje – ostalo su bili samo puki izvrsioci… ‘

      Сасвим је логично ако се каже да тих 30 000 припадника милиције (За целу земљу) . не организованих и не обучених за ту врсту операција могло да се супротстави једној организованој и у суштини војној јединици каква је била ЈСО (Иако је била под окриљем МУПа)

      Из кривичне пријаве (Питање Ђинђића –Шта ће бити ако они дођу и избаце ме из владе..) види се јасно да у сасатаву полиције није постојала јединица (Или више њих) која би могла да их разоружа .

      Цитат (Душан Михајловић)

      … Međutim, istovremeno mi smo bili svesni realnosti da u tom trenutku policija Srbije nije raspolagala ni jednom drugom oružanom formacijom kojom bi mogla da se suprotstavi Crvenim beretkama, odnosno koja bi mogla da ih razoruža ili da sprovede neku odluku ministra ili načelnika Službe bezbednosti o rasformiranju te Jedinice… …..

      Да ли бисте ви гомилу саобраћајаца. и позорника послали да обави тај задатак? Ето видите због чега ми тврдимо да ви пријаву нисте ни прочитали ….А ово је само један пример.

      • Vasilije Virtuelni Vasilije Virtuelni says:

        Ненад Петровић : Да ли бисте ви гомилу саобраћајаца. и позорника послали да обави тај задатак? Ето видите због чега ми тврдимо да ви пријаву нисте ни прочитали ….А ово је само један пример.

        Jesam procitao, samo sto to nije za mene sveto pismo kao za vas … Mihajlovic je u raznim trenucima pricao razne stvari. I pokusavao naravno da sa sebe skine odgovornost. U to vreme je vec postojala i zandarmerija a ne samo JSO …

        Osim toga vi se uglavnom hvatate samo za jedan deo onoga sto ja napisem. A ja sam rekao da ako je situacija takva bila u momentu pobune/protesta to ne znaci da je smela da ostane ista takva GODINU i PO DANA – do ubistva Djindjica. Uostalom videli samo da je odmah posle atentata JSO rasformirana a njene vodje pohapsene i da pri tom nije postojala ni trunka verovatnoce da bi oni uopste mogli da se suprostave … a pogotovu ne i da budu jaci …

    • damir purkovic damir purkovic says:

      aman covece, kakva procena kakva ideja!!??

      ova izjava kostunice govori o tome da on smatra tu pobunu (iako su imali oruzije i otkazali poslusnost) sasvim normalnom, nece da dize vojsku. a kako to oni znaju? pa aca tomic im dao obecanje, u njihovim presretnutim razgovorima pominju kostunicu kao jedinog ko moze da im naredi da prekinu sa pobuom. njihov zajednicki politicki imenitelj u odnosu na vladu jeste stav o tome da sa hagom ne treba da se saradjuje. to znaci da su na jednoj strani, politicki, bili kostunica, dss, jso, a na drugoj strani je bila vlada republike srbije, djindjic (o tome pise u krivicnoj prijavi pod naslovom “politicki ambijent”). dva glavna policajca u srbiji, ministar i general, pred svedocima petrovicem i koracem, kazu premijeru da policija ne moze da im se suprotstavi. znaci da vlada hoce ali ne moze, a kostunica moze ali nece!!! iz ovoga se jasno zakljucuje ko je stavio partijski interes u odnosu na drzavni interes, ko je hteo da srusi vladu i na koji nacin!!!

      da bi dobio na vremenu, djindjic kapitulira, dolazi do tog kompromisa (mihajlovic ostaje ali bracanovic (saradnik i prijatelj ulemeka) i mijatovic (jul-ovac) postaju zamenik nacelnika i nacelnik db-a). tada bulatovic pismom u novinama kaze da je to pobeda patriotizma (znaci daje im podrsku, jos jednom). za to vreme razradjuje se plan da se vojska stavi u svoje redove na saveznom nivou (donosenje zakona je mesecima bilo opstruisano od strane dss-a) kako bi imali silu, koja bi u slucaju nove pobune mogla da reaguje, stvori specijalni sud i pronadje svedok saradnik (nova institucija u nasem pravosudju) kako bi imali relevante dokaze na osnovu kojih bi oni bili uhapseni i na osnovu cega bi trebalo njima suditi. to su sve fakti, a kada su fakti u pitanju onda tu nema dedesetsedamitricetvrtine misljenja!!!

      sve ostalo je demagogija, politikanstvo.. i jos nesto, vlada je htela ali nije mogla a kostunica je mogao ali nije hteo!!!

      • Svetlana Stamatovic Svetlana Stamatovic says:

        kako ne shvatate , vasilije s tajcic je zeljan paznje, a jedini nacin da je privuce jeste glupim opservacijama jerbo za pametne nije sposoban. zato ne treba trositi energiju i vreme na njega.

        • Vasilije Virtuelni Vasilije Virtuelni says:

          Svetlana: …a jedini nacin da je privuce jeste glupim opservacijama jerbo za pametne nije sposoban…

          aj’ da prebrojimo ko je od nas dvoje napisao vise postova … pa da na osnovu toga zakljucimo kome je vise stalo da paznje …

          Kod tvojih postova je samo mali “problemcic” sto su svi napisani po principu “resavsko-moravske prepisivacke skole” … retki su oni u kojim se pokusala da sastavis nesto iz sopstvene glave … Osim kao sto je ovaj koji sadrzi direktne ad hominem uvrede …

          Na takve ja nemam odgovor posto se na taj nivo ne spustam … ali sam ga ipak ovde boldovao da se bolje vidi o kakvom je “autoru” rec …

          • simon simon says:

            Tvoj nivo je meni vec odavno poznat. Medju mnogobrojnim biserima sa brloga b92 izdvajam onaj u kome Srdju i Pescanik svrstavas rame uz rame sa onima koji nekriticki slave Mladica kao heroja.

            Promocija Pescanika – Dokle bre

            Vaso ko te ne zna, skupo bi te platio.

            Poruka blogerima: Ovim je moja komunikacija s Virtuelnim Vasom zavrsena. Izvinjavam se zbog trola.

            • Srdja Srdja Popović says:

              Simone, u ime svih ucesnika ovog bloga,zahvaljujem vam se na linku! Pomogao mi je da razumem nekoliko stvari, a pre svega komentare ovog blogera. Po meni, ocigledno je da se radi o coveku koji je (a) u stanju da sklopi pristojnu recenicu, (b) koji ume da koherentno iznese svoju misao, bez obzirom sto se ja s tom mislju ne slazem i (c) koji se hotimicno na ovom nasem blogu samo pravi da ne razume vrlo jednostavna, stoput data objasnjenja, i konacno (d) da se radi o nekome ko hotimicno i dosada prilicno uspesno trosi vreme i prostor svih nas sa ovoga bloga.

              Pozdravljam i vasu odluku da se, s obzirom na ove cinjenice, sa njim vise ne sporite. Da ponovim jos jednom, ne mozete probutu coveka koji se samo pravi da spava, i ne mozete nista objasniti nekome ko se samo pravi da vas ne razume.

              I sam sam odgovarao na ove njegove komentare dokle god sam mislio da se samo radi o glupom coveku. To medjutim nije slucaj.

              • Vasilije Virtuelni Vasilije Virtuelni says:

                Gospodine Popovicu,

                hvala vam ne pozitivnom delu posta o meni. Negativni deo cu da preskocim …

                Negde sam ovde vec napisao da volim da razmenjujem misljenje i argumente sa onima sa kojima se ne slazem. Zato sam i dosao na vas blog. Da sam hteo da se krijem ne bih izabrao isti nick (za razliku od imena bar se on moze lako menjati)… I odmah se videlo da su me neki prepoznali sa nasih prepirki sa B92…

                Vrlo ste me prijatno iznenadili otvorenoscu i spremnoscu da o svemu pricate i iznesete svoje misljenje. Recimo u vezi onog “poziva na bombardovanje”. Nisam hteo u to da se mesam posto mi je licilo na skretanje teme … Ali verovali ili ne imao sam nameru da vam predlozim (sto sada prakticno i radim) da, ako imate nameru i dalje da pisete blogove, da neke od sledecih tema budu recimo o tom vasem “pozivu” ili ” recimo o vasem stavu da je NATO “malo” bombardovao Srbiju … ili recimo o kvalifikaciji zlocina u Srebrenici kao genocida. Bas bih se radovao da “ukrstimo diskutantske maceve” na ove teme …

                Ah da, da ustedim Simonu (i Leni) denuncijatorski trud: bezbroj puta sam se (tamo) negativno izrzio o Pescaniku i to posebno o “jednoumlju” iliti obicaju da iskljucivo pozivaju one koji smisle isto … i skoro svi sede u politickom savetu jedne parij(ic)e… I kao, sto vidite cim se ukazala mogucnost da se ovde iznese drugacije misljenje dosao sam. Jednostavno mislim da je za Srbiju NAJBITNIJE da oni koji se ne slazu – RAZGOVARAJU. Ako ne zele da im se svaki cas ponavlja da “razgovaraju” oruzjem…

                Sta vi mislite o tome? Nemam utisak da ste odusevljeni sto sam ovde? Ja imam nameru i ubuduce (naravno kad mi tema bude interesantna) da iznesem svoje misljenje. Ali nijedan covek ne voli da bude nepozeljan gost. Pa vas onda otvoreno i javno pitam da li bi ste zeleli da ne dolazim na vas blog? A evo ja vam, opet javno obecavam, da cu se toga drzati … i pod ovim, i pod svakim drugim nickom …

                zelim vam sve najbolje :-)

                • Nikola Kraljević Nikola Kraljević says:

                  Što se mene tiče možeš i da dolaziš povremeno, mada bi najbolje bilo da ne dolaziš uopšte ;) …Ne znam samo kako pronađeš toliko vremena da postuješ po raznim blogovima.

                • lana b. lana b. says:

                  virtuelni, mislim da te je srdja stavio na IGNORE

                • gorski gorski says:

                  virtuelni, mislim da te je srdja stavio na IGNORE

                  A da Vasa to sam zakljuci?
                  Neukusno je ovo Lana b, vrlo neukusno.

                • lana b. lana b. says:

                  gorski, vidi se da ne poznajes vasu, taj ima problem sa zakljucivanjem.

                • Svetlana Stamatovic Svetlana Stamatovic says:

                  gorski, vidi se da ne poznajes vasu, taj ima problem sa zakljucivanjem.  

                • gorski gorski says:

                    

                  A vi ste vidim prilicno taze na blogovima pa nikako da prepoznate kada i gde se moze kako i sta pisati.
                  ps.
                  Vasa i ja se duuuuugo znamo i mnooooogo smo se klali, i tek cemo.
                  Gledajte i ucite.

                • simon simon says:

                  virtuelni, mislim da te je srdja stavio na IGNORE  

                  napokon!
                  nadam se da ce tako biti i u slucaju buducih ‘virtuelnih vasa’ koji ce se sigurno pojavljivati na ovom blogu.
                  gospodin popovic zasluzuje sve cestitke za strpljenje u komunikaciji sa trolovima ali je to jedan uzaludan posao i cisto gubljenje vremena.

                • Sofija Sofija says:

                  Lepo je vreme,odmori malo,idi napolje setaj ;)

                  Da li da ostanes ili ne,covece,shvatas li da nam je svejedno,ovde se uopste,ali uopste niko ne bavi tobom.

                  Pozivam i druge da ne trose vreme na komentare upucene licno VV.

                • gorski gorski says:

                  Pozivam i druge da ne trose vreme na komentare upucene licno VV.

                  A da pozoves prvo sebe?
                  Od juce niko nije o tome pisao i ti danas pozivas nekoga da ne pise?
                  ps
                  uvek je dobro pricati samo u svoje ime (“….da nam je svejedno……uopste niko ne bavi….”)

                • Sofija Sofija says:

                  Da li to postoji neki rok u kom nesto moze da se komentarise :)

                  Pozvala sam i sebe da ne raspravljam licno o VV i kao sto vidis i nisam. Samo sam konstatovala da skrece paznju sa teme na sebe.

                  Mogu to i da kazem u svoje ime (npr `ovde se ja ne bavim tobom`),ali priznaces da je to smesno, nije smisao u tome,jer nisam ja neko ko se ovde necim bavi ili ne bavi,nego to svi zajedno radimo. Zajedno imamo neku temu.

                  Samo se nemoj ljutiti,nema potrebe :)
                  Nadam se da se razumemo. Bilo bi lepo da uspemo da izbegnemo redovnu boljku svih blogova.

            • Vasilije Virtuelni Vasilije Virtuelni says:

              simon: Tvoj nivo je meni vec odavno poznat. Medju mnogobrojnim biserima sa brloga b92 izdvajam onaj u kome Srdju i Pescanik svrstavas rame uz rame sa onima koji nekriticki slave Mladica kao heroja.

              Izvini a imas li ti nesto konkretno da citiras cime bi potkrepio to (ocigledno negativno) misljenje o mom nivou?

              Tekstom koji si ti ovde linkovao se ja ponosim … ako si pratio malo vise onda znas da je broj preporuka koje je dobio spada medju velike – posebno za jedan tekst na politicke teme. I to na jednom sajtu koji se u Srbiji smatra blize “drugoj” nego “prvoj” Srbiji.

              Evo pozivam svakog na ovom blogu (ukljucujuci i domacina) da mi argumentima dokaze sta je pogresno u tom tekstu. A ja sam ubedjen da svaku recenicu mogu vrlo argumenotvano da branim – dok mi neko ne dokaze suprotno

              • Ivan Ivan says:

                Vasilije, Vojo ti li si? Rade? Aco?

                :) :) :)

                • damir purkovic damir purkovic says:

                  hahaha, cekaj, da li smo mi bre svi ovde ludi?! samim svojim komentarisanjem na blogu si zasluzio da ti se vise ne kaze nista. relativizacija najgore vrste. hvala simone!! ivane, mislim da je tetovirani u pitanju!!! ;)

                • Vasilije Virtuelni Vasilije Virtuelni says:

                  Ivan : Vasilije, Vojo ti li si? Rade? Aco?

                  Haha pa sta i da jesam … jel se ovde mozda trazi dokaz o moralno-politickoj podobnosti da bi covek mogao da diskutuje?

                  Zar ne bi to bilo sjajno da je Kostunica dosao na blog Srdje Popovica da prodiskutuju direktno? I zar to ne bi bio najcitaniji blog svih svih vremena … i to ne samo u Srbiji nego i sire?

            • Lena Lena says:

              tako je, simone.
              ja sam sve vreme mislila da srdju mozda treba postedeti TOG linka, a naslo bi se jos mnogo, mnogo toga slicnog – iz vasinog pera – rasutog po blogu b92.
              i… uzdrzacu se od daljih elaboracija VV-a :)

  16. lana b. lana b. says:

    .
    KOVAC I BURMA, LEGIJA I ZVEZDAN

    Pise: Goran Miletić

    20.11.2010.

    Kroz ulicu Kneza Miloša ovih dana prolazi autobus GSP, na kome samo polovično radi elektronski displej. Umesto punog naziva početnih stanica, piše KOVAC i BURMA. Bez obzira na političku i drugu pripadnost, kao građani složićete se da svi stranci i gosti iz drugih gradova, treba da vide pun naziv početnih stanica. Složićete se da i mi koji znamo kuda ide linija 23 i kojima ne treba objašnjavati da je KOVAC u stvari Vidikovac, a BURMA u stvari Karaburma treba da vidimo ceo naziv. Ne znam nikog ko bi imao nešto protiv zahteva da nam GSP u ovom slučaju omogući da potpuno i jasno saznamo gde pomenuti autobus ide. Svi treba da pogledamo u displej i vidimo „istinit podatak“.

    U isto vreme, dve građanke Srbije (Mila i Gordana Đinđić) imaju sličan zahtev, upućen Okružnom javnom tužilaštvu koje bi, valjda, trebalo da bude ozbiljnije od GSP. Ove dve građanke nisu potpuno zadovoljne dosadašnjim radom pravosuđa, koje im je o ubistvu njihovog sina i brata pružilo samo delimičan odgovor. Potpuno isto kao kada stojite ispred pomenutog autobusa na kome piše KOVAC i BURMA. Građanke Mila i Gordana Đinđić žele da im se omogući da saznaju kompletnu sliku, a to bi trebalo da zanima sve nas kojima je njihov sin i brat bio i Premijer. Štaviše, one su obavezne da to zatraže i prema važećem Zakoniku o krivičnom postupku koji jasno kaže:

    Član 223

    (1) Svako treba da prijavi krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti.
    (2) U kojim slučajevima neprijavljivanje krivičnog dela predstavlja krivično delo određuje krivični zakon.

    Za razliku od displeja u autobusu, za koji niko nema problem da se složi da treba da ima ispisano VIDIKOVAC umesto samo KOVAC ili KARABURMA umesto BURMA, u slučaju građanki Mile i Gordane, neki drugi građani ove države imaju problem sa željom da one saznaju potpunu istinu. Štaviše oni imaju problem sa krivičnom prijavom koja je, u stvari, pomoć državi i njenoj filijali pod nazivom „Okružno javno tužilaštvo“. One ne traže ništa više, niti traže neka ekskluzivna prava za sebe.

    Problem koji ima ova grupa građana (okupljenih oko DSS) bi bio identičan pobuni neke druge grupe građana koja bi želela da GSP na autobusima ne popravi elektronske displeje, tj. da na njima ostane vidljiva jedino relacija KOVAC – BURMA. Ti građani bi u stvari zahtevali da „istina“ kuda autobus ide ostane NEPOTVRĐENA, tj. samo njima znana. Iako su svesni da dosta drugih građana shvata da ovaj autobus ide na Karaburmu i Vidikovac, njima smeta da se tako nešto verifikuje. Ne žele da GSP ima natpis, čiju punu sadržinu oni znaju. Bilo bi onih koji bi rekli da je dovoljan i broj autobusa, što bi u našem primeru bilo zadovoljstvo da je prekršen određeni član Krivičnog zakonika, ali opet bez potpunog utvrđivanja istine.

    Budući da grupa koja ne želi „popravku displeja“ ne može napasti GSP (jer makar trenutno nema načina), oni napadaju one koji podnose zahtev da na displeju piše ono što odgovara istini. Zašto ćutimo, naročito ako svi znamo da su KOVAC i BURMA u stvari LEGIJA i ZVEZDAN i da je njima nešto moralo da prethodi?

    Peščanik.net, 20.11.2010.

    null

  17. Moderator Moderator says:

    Komentar Sonje Ilić je prvi koji je obrisan na ovom blogu. Iako očigledno komentatorka sa nekom nelagodom citira tekst koji govori o Bakarčevoj porodici, ona ga ipak nudi javnosti kao link. S obzirom da link sadrži napad na porodicu Bakarec po etničkoj osnovi, ovom komentaru Sonje Ilić nema mesta na blogu, bez obzira na njene lične motive i rezerve. Ona je, naravno, dobrodošla da se ukljući u dalju diskusiju. Hvala.

  18. Vidan Grbović-Ćone Vidan Grbović-Ćone says:

    Gospodine Popoviću,izvinjam se unapred ako ste vi ili neko od blogera dali odgovor na pitanje koje ste vi postavili a ja nisam stigao da ga pročitam,pa vas molim da me uputite na odgovor ako postoji ili da mi vi odgovorite ako ne postoji.Zasto je Tijanić i dalje na čelu RTS i posle odlaska osumnjičenog Kostunice?

    • Srle Srle says:

      Iako je pitanje upuceno gospodinu Popovicu meni je takodje vrlo zanimljivo pa mogu da iznesem i svoje vidjenje tog “fenomena”.

      Ja mislim da je osnovni razlog to sto oni koji sada odlucuju o tome imaju pragmatican pristup u stilu “bolje ga je imati uz sebe nego protiv sebe”, sto je naravno potpuno grozan pristupa ali je u svojoj sustini tako “kohabitirajuci” te ne cudi da ga tvorci kohabitacije primene. Da stvar bude gora upravo je pragmatican pristup godinama spocitavan Zoranu Djindjicu i koriscen pri opisivanju njegovog delovanja ali je ocigledno da mnogi u ovoj zemlji nisu shvatili razliku izmedju pragmatizma kao oruzja za pronalazenje prakticnih resenja problema i pragmatizma kao pukog oruzja za politikanstvo i populizam.

    • Srdja Srdja Popović says:

      Vidane, ja ne znam, i dalje se pitam, mada su neki blogeri ponudili svoje vidjenje ovog problema.

      Ako se neko mozda ne seca, Tijanic, koji se u nedavnom intervjuu Kuriru zaklinjao da je bio prijatelj Zorana Djindjica, autor je cuvene izjave: “Ako Djindjic prezivi, Srbija nece.” Mozda je zato Zvezdan Jovanovic, svedoceci na sudjenju, kao motiv svoga dela, ubistva Premijera, naveo da je to ucinio “da spase Srbiju”.

  19. Svetlana Stamatovic Svetlana Stamatovic says:

    zanimljivo!

    http://www.b92.rs/info/emisije/intervju_dana.php?yyyy=2001&mm=11&nav_id=61560

    B92: Ono sto se pokazalo tokom ovih pet dana jeste da u samom MUP-u, a za to jeste nadlezan Dusan Mihajlovic, ali rekla bih i cela vlada, posto smo mi u nekakvom tradicionalnom periodu sada, ipak nije uspostavljena potpuna kontrola i neke jedinice koje su postale legalne nakon 5. oktobra nisu inkorporirane u sistem kompletno. Da li se vi slazete?

    Stojadinovic: Kontrola uopste nije uspostavljena. Tu se radi o istim mehanizmima koji su funkcionisali. Ne znam, u principu se slazem s kolegom Dulovicem kada je u pitanju ocena sposobnosti, ali ne verujem da je ministar podneo ostavku ili je ponudio zbog toga sto je razumeo da on nije sposoban za tu funkciju. Tesko da bi bilo ko to priznao na taj nacin. On je verovatno imao u vidu neke druge okolnosti. Kada je rec o tim mehanizmima, oni zaista nisu pod kontrolom nove demokratske vlasti, uslovno, ako se to tako moze nazvati, . Ako ti mehanizmi predstavljaju garanciju za stabilnost drzave, onda takva drzava i ne treba da postoji jer ona mora da ima druge garante a to su pre svega demokratske institucije i mehanizmi koji ce kontrolisati tzv. legitimnu silu. Ova sila prestaje da bude legitimna u trenutku kada izlazi na ulice i onda je to problem koji nastaje ne samo na nivou vlade, premijera, ministra policije vec na nivou citave drzave, i ona mora da bude pod jednom uzbunom jer ovakvav presedan moze da postane princip za druge jedinice, ne samo u policiji nego i u vojsci. Moze nekome da padne na pamet da trazi izmenu zakona, socijalnog statusa nekih jedinica Vojske Jugoslavije pa da izadju i da kazu – e, sada mi trazimo ostavku nacelnika Generalstaba ili nekog drugog.

    • Svetlana Stamatovic Svetlana Stamatovic says:

      iz teksta sam greskom uklonila kljucnu recenicu koja glasi :Kada je rec o tim mehanizmima, oni zaista nisu pod kontrolom nove demokratske vlasti, uslovno, ako se to tako moze nazvati, mada je na pocetku svog mandata i predsednik Jugoslavije rekao da te mehanizme ne treba dirati u interesu stabilnosti drzave.
      inace ceo tekst je vredno procitati. jako dobra analiza

  20. damir purkovic damir purkovic says:

    prenosim srkijev post iako ga nisam pitao. cini mi se interesantan a posto je zatrpan mnogim komentarima evo stavljam ga na vrh.

    Srle :
    Novembar 20, 2010 at 01:36

    postovani Gospodine Popovicu svestan sam toga koliko je MUP mogao odnosno preciznije “nije mogao” da ucini popitanju suprostavljanja JSO.

    Zivim u Beogradu odavno, studirao sam u onim “ludim godinama”, izdrzavajuci se uglavnom sam i radeci kao konobar na raznim mestima, te sam tako imao prilike upoznati nocni zivot Beograda sa one druge strane sanka. Sa prilicno dugim stazom u tome covek se nagleda svakakvih gostiju , svakakvih dogadjaja i naslusa svakakvih prica iz raznoraznih izvora. Mnoge od onih koji se pominju i u vasoj prijavi sam imao priliku sretati neke i posluzivati picem, sa nekima od njih nekada cak i razgovarati itd.
    Beba Popovic je imao obicaj nekoliko puta u svojim intervjuima kada ga pitaju kako to znate odgovoriti “pa to zna ceo Beograd odnosno oni koji malo cesce izlaze po lokalima u centru grada” i sa time se iz svog iskustva mogu u potpunosti sloziti.
    Vrlo brzo se iz te perspektive povezu konci ko je trenutno glavni u podzemlju, i uvek su bili glavni oni koji su se oslanjali na sluzbu u tomperiodu. Pamtim vrlo dobro onaj period Legijinih divljanja po gradu kada je bukvalno pola Beograda drhtalo u strahu da veceras ne svrati bas kod njih u lokal, pamtim maltretiranje menadzera u jednom kafeu u Makedonskoj ulici u centru grada (mislim da je bilo na dan kada mu se rodilo dete) gde je ceo dan pijancio (znam i sa kim dvojicu od tih njegovih pajtosa licno poznajem) i kada je maltretirao menadzera tog kafea iskljucivo i samo zato jer je doticni bio Musliman , od pretnji pa do teranja da mu se donese peceno prase itd.
    Ja sam sve te godine dozivljavao vrlo neposredno i smatram sebe za nekoga ko je prilicno solidno upoznat sa situacijom koja je vladala.

    Bez namere da pretvorim blog u neku svoju licnu pricu pisem kako bih mozda pomogao drugima koji citaju a nisu imali takvu priliku iz neposredne blizine gledati taj svet (tacnije polusvet) kako sve to izgleda. U samim pocetcima kao student koji je akticno ucestvovao na svim protestima i bio ogorceni protivnik Milosevicevog rezima u periodu nakon 5. Oktobra priznajem i sam sam bivao vrlo cesto razocaran raznim glasinama o povezanosti politicara DOS-a ( ukljucujuci i Zorana Djindjica) sa kriminalcima. Medjutim nakon odredjenog vremena sam prozreo kakva se ustvari igra odvija na sceni i to je bukvalno ono sto je Milos Vasic brilijantno nazvao “prodajom cigle” u svojoj knjizi. Taj izraz je neka vrsta starog Beogradskog zargona i odlicno opisuje tadasnju situaciju i stvarnu prirodu odnosa kriminala i ljudi iz DOS (misim na one najblize Djindjicu). Evo jedan banalan primer u vezi sa time. Poznatom kriminalac sa Novog Beograda u jako bliskoj vezi sa Zemuncima zapinje za oko jedan kafe na Novom Beogradu koji je drzala moja poznanica, on salje svoju ekipu da pregovara sa njom na temu da preuzmu od nje taj lokal i da joj isplate neki novac za to naravno manji od onoga koji je ona sama ulozila u to. Pri tome joj se u tim kao pregovorima ne preti direktno ali se u pauzama izmedju njenih odbijanja pominju njena deca, skole u koje idu, da joj je kcerka bas juce vidjena na odredjenom mestu pri povratku iz skole itd. Zena se zali nekom svom rodjaku ili kumu koji je neki inspektor MUP u 29. Novembra on joj kaze da ce se raspitati kako stoje stvari. Nakon par dana je pozove i kaze joj da uzme koliko god joj se nudi izadje iz toga i prepusti im taj posao koja je sama godinama stvarala. Na njeno logicno pitanje zbog cega rodjak iz MUP joj saopstava da to ucini zbog toga sto je bas prosle nedelje bas taj kriminalac proveo nekoliko dana na Kopaoniku zajedno sa Djindjicem…
    To je bio onaj boravak Zoranov na kopaoniku iz perioda one nezgode na sportu nakon cega je nosio staku. Sticajem okolnosti moj jako dobar prijatelj iz unutrasnjosti inace znatno stariji od mene po zanimanju gradjevinski inzenjer i privatni preduzetnik jedan je od osnivaca DS u svom gradu, vrlo drag i blizak Zoranu i specifican po tome sto je od osnivanja bio clan DS bez ikakvog interesa ikada za bilo kakvu poziciju u stranci ili u organima vlasti kada stranka osvoji neke mandate. Dakle bio je samo obican clan koji je od pocetka vrlo cesto i finansijski pomagao stranku a od nje nikada nista zauzvrat nije trazio. Elem taj moj prijatelj je na Zoranov poziv takodje bio na Kopaoniku tada, mislim da je cak i igrao fudbal tada kada je Zoran povredio nogu. Kada sam se prvom prilikom video sa nim izneo sam mu svo svoje razocarenje tim dogadjajem i podacima o bliskosti Zorana sa kriminalcima. Upravo on mi je obajasnio da se u razgovorima na Kopaoniku i sam Zoran cudio informacijama koje dobija da u istom periodu sa njima u istom hotelu borave razni sumljivi tipovi iz krimi miljea, koji se uglavnom tu nesto vrzmaju mnogi od njih trazeci nacina da nekako budu i predstavljeni premijeru (naravno kao neki ugledni biznismeni a ne kao kriminalci) i da su se cak na taj racun zbijale i neke sale tamo o tome kako ti koje po novinama nazivaju “zestoki momci” izgledaju smesno i providno u svojim pokusajima ne bi li ih neko video blizu premijera i otprilike bi dali pola stecenog kriminalom kada bi mogli imati sliku sa tim premijerom koju bi pokazivali po povratku u Beograd kao krunski dokaz svoje moci i veza. Tada sam u raznoraznim razgovorima sa raznoraznim ljudima dobijao dodatne potvrde da se upravo o tome radi i da jednostavno na sve nacine mnogi od njih pokusavaju da pridju Djindjicu ne bi li dobili taj krunski dokaz u svom svetu. Naravno da su onda do inspektora i sluzbenika MUP u Beogradu stizale price u stilu Djindjic i “njegovi” su na Kopaoniku zajedno sa glavnim kriminalcima iz Beograda za koje sam kao sto rekog saznao da su po saznanju da ce premijer u odredjenom periodu boraviti na Kopaoniku trazili na sve nacine veze ne zaleci novca da rezervisu za sebe mesto u istom hotelu u istom periodu. Kasnije se ispostavilo da je medju njima bilo i onih koji su tamo bili poslom osmatranja premijera u svrhu priprema za atentat koji je usledio kasnije. Verujem dakle da su visoki sluzbenici MUP znali o kakvoj je tu igri rec ali do onih sitnijih inspektora su vrlo cesto od njihovih pretpostavljenih stizale informacije u stilu ma kakav on, pa jel vidis da je prosle nedelje bio na Kopaoniku zajedno sa vodecim kriminalcima u zemlji itd. Na taj nacin se sirila ta slika po Beogradskoj carsiji. Posle mi je i sama prijateljica iz ove moje price koja je bila prinudjena prodati svoj lokal za mali novac rekla kako joj se u kasnijem periodu taj rodjak iz MUP izvinjavao jer je i sam bio dezinformisan od nekih sebi nadredjenih kada se raspitivao o tom kriminalcu da je blizak sa drzavom a u stvari se samo “trtio” da izgleda da je tako , upravo takav izraz je on upotrebio. To je samo jedan mali prilog, slicica u mozaiku kako su izgledale te godine u obicnom zivotu…Posle sam takodjer od svog dobrog prijatelja inace Zoranovog druga iz srednjoskolskog razreda saznao to kako su se i njemu javljali kojekakvi kriminalci sa molbama da ih on kao neko ko Zorana licno poznaje nekako dovede u situaciju da se upoznaju sa njim po mogucnosti na nekom mestu u gradu gde bi mogli biti vidjeni u njegovom drustvu.

    Sto se tice vecera Bebe Popovica u prisustvu Legije koje su pominjane i na sudu mislim da je jedna od tih ona u restoranu Cepter koja je ostala upamcena po tome kako je Beba Popovic na neko Legijino hvalisanje i smaranje konobara kako on posti i zeli da mu se donese posni meni jer je vernik Beba Popovic ga pred svima pitao nesto u stilu ” Jel’te a jel sredom i petkom ne ubijate..” :)

    • Srdja Srdja Popović says:

      Hvala Damire, odgovorio sam Srletu nize ali evo kopiram i ovde:

      Dragi Srle, svi vam zahvaljujemo na trudu koji ste ulozili da nam predstavite vreme koje je prethodilo atentatu na premijera Djindjica. Za razliku od onoga sto svi obicno smatramo Istorijom, koja se bavi oficijelnim dokumentima, pisanim tragovima, stampom itd, postoji jedna grana istorije koja se zasniva iskljucivo na ovakvim licnim, ispovednim tekstovima POJEDINACA, obicnih ljudi koji iznose svoja neposredna konkretna saznanja o vremenu u kome su ziveli, dakle o svemu onome sto konvencionalna istorija zapostavlja a sto na jedan vrlo ziv nacin docarava ono sto je u svakom vremenu u stvari bitno – opstu atmosferu i ukus vremena.

      Divljanje zemunske Jedinice i samog osumnjcenog Ulemeka po ulicama Beograda, tokom 2002. godine, upravo je rezultat osecanja pobede i iz nje proizasle osionosti, kada je Vlada porazena i ponizena oruzanom pobunom. U to vreme, prema nekim svedocima-saradnicima na sudjenju za atentat, Dusan Spasojevic izgovara dve karakteristicne recenice: “Ko vlada Udbom vlada i drzavom.” i “Mnogo se ova Vlada osilila!”. Atmosfera u Beogradu koju opisujete rezultat je toga sto su te 2002. godine buduci atentatori smatrali da oni vladaju Udbom i da se Vlada vise ni za sta ne pita.

      Prilikom Premijerovog boravka na Kopaoniku, koji opisujete u svom tekstu, kako je na sudjenju za atentat i utvrdjeno, na Kopaoniku su boravili i pripadnici JSO-a, drzali ga na snajperskom nisanu i vrebali zgodan ternutak za ubistvo, ali su odustali “jer je oko njega bilo puno ljudi”.

    • Dusan Kuzmanovic Dusan Kuzmanovic says:

      Meni ovaj opis nastojanja krimosa da se priblize Zoranu deluje sasvim uverljivo. Jedino mi nije jasno kako on to nije prozreo. Verovatno je mislio da ce svojom izuzetnom inteligencijom da ih nad…. Medjutim to sa krimosima nije moguce, jer oni ne znaju za fine argumente, i kad im isti ponestane, kazu ‘puk!’, pogotovo kad jos imaju i zaledjinu. Zoran je igrao komplikovanu simultanku sa stotinjak protivnika i nije uspeo da kontrolise to, kako mu dok igra na jednoj tabli, na drugima kradu figure.

  21. Ivan Ivan says:

    Gospodine Popovicu, blog se brzo siri i grana, pa pretpostavljam da niste videli moj odgovor Vama:
    http://blog.pescanik.net/?p=50#comment-618
    Ako jeste, samo mi potvrdite to, molim Vas. Hvala!

    • Srdja Srdja Popović says:

      Potvrdjujem, jos jednom hvala na linkovima i informacijama.

      • Ivan Ivan says:

        Nema apsolutno na cemu, to nam je posao ;)
        Bilo bi dobro kada bi ovakav rad mogao dodatno da se formalizuje, unapredi i organizuje…
        U prvom postu napisah Vam da imate stotine hiljada ljudi iza sebe, samo energiju treba kanalisati!

  22. Nikola Kraljević Nikola Kraljević says:

    Jedna mala tehnička digresija, upućena prvenstveno moderatoru bloga.

    Pošto je i mene iznenadila (pozitivno) velika aktivnost komentatora na ovom blogu, počinjem da gledam na sve ovo kao na otvoreni društveni pokret u nastajanju. Nazovite me utopistom, neću se naljutiti.

    Optimista sam po prirodi i nadam se da će se aktivnosti podrške podnosiocima krivične prijave ( i g.Popoviću kao njihovom zastupniku ) uvećavati iz dana u dan, a razlog za takvo mišljenje nalazim u tome da je za samo nekoliko dana od kada je blog otvoren, sve što se dešava ovde počelo ozbiljno da odjekuje. Broj i ozbiljnost komentara u prvih par dana to jasno pokazuje.

    E, sad, pošto praćenje komentara sa rastom njihovog broja postaje prilično nezgodno, mislim da bi
    moglo da se razmisli o sasvim novoj platformi za celu ovu priču.

    Ako se ne varam blog radi na WordPress CMS-u. Od nedavno, dostupan je novi softver iz WordPress kuhinje, koji je u stvari softver za veoma jednostavno pravljenje DRUŠTVENE MREŽE. Veoma moćan i fleksibilan, a funkcioniše kao dodatak WordPress platformi. Site – , Demo – .

    Ukoliko krivična prijava bude procesuirana ( iskreno se nadam se da hoće, ima pozitivnih signala u tom pravcu ) podrška javnosti bi mogla da ima velikog značaja. Svi se sećamo opstrukcija sudskog postupka, naročito medijskih opstrukcija. Već smo imali prilike da vidimo kako se “javni servis svih građana” postavio u odnosu na političku pozadinu atentata na premijera, tako da se tu ne može ništa očekivati.

    Ozbiljna tehnološka platforma (digitalna društvena mreža) mogla bi uveliko da olakša sve naše aktivnosti na ovom ozbiljnom društvenom zadatku. I što je najbolje, sve je Free i Opensource. Power to the people !
    Izvinjavam se na ovoj digresiji, verujem da su moderatori upoznati sa svim mogućnostima, samo sam hteo da podelim svoje razmišljanje na ovu temu. Pozdrav.

  23. Natalija Natalija says:

    Nebojša Bakarec tri meseca pred ubistvo Zorana Đinđića:

    “VLADA ZORANA ĐINĐIĆA JE LEŠ KOJI TREBA IZNETI IZ ZGRADE NA UGLU NEMANJINE I KNEZA MILOŠA. SAMO TREBA DA DOĐU MRTVOZORNICI , DA IH POKUPE I DA TO ODE U ISTORIJU”

    (Glas javnosti, 15.12.2002.)

    Nebojša Bakarec:

    “MI MORAMO DA UPUTIMO PORUKU ZORANU ĐINĐIĆU, DA BUDE SVESTAN, DA SE BLIŽI DAN KADA ĆE ISTEĆI STRPLJENJE DSS-a I KADA ĆE JEDINO OGRANIČENJE KOJE ĆE DSS IMATI BITI… ZVEZDANO NEBO NAD NAMA I MORALNI ZAKON U NAMA”

    (Glas javnosti, 16.12.2002.)

    • Vesna Vesna says:

      Wow, ovo je vec predskazanje.

    • Srdja Srdja Popović says:

      Natalija, po prvoj izjavi se vidi sto se njima tada vrzmalo po glavi, to je pitanje za psihoanaliticku a ne za pravnu analizu. Druga izjava koju citirate moze se prevesti i ovako: oni ne podlezu zemaljskim, zakonskim niti pravnim ogranicenjima, oni delaju iskljucivo u skladu sa svojim shvatanjem morala, a taj svasta dozvoljava. Sto smo videli i iz njihovog saopstenja povodom prijave.

      Ovde se otvara i jedno, da tako kazem, filozofsko pitanje o soju ljudi koji priznaje samo svoje ‘unutrasnje moralne zakone’ i koji mirno gaze preko zakona i moralnih shvatanja drugih. U politici je to jako opasan stav. Cuvena je Hitlerova izjava “Pravo je ono sto je [po moralnom zakonu u njemu] dobro za nemacki narod.” Za dalju diskusiju bi nam verovatno bio potreban jedan politikolog.

    • Alan Shore Alan Shore says:

      Jednog dana ce se ulica Nemanjina ili ulica Kneza Milosa zvati ulica Dr. Zorana Djinjica, a istorija ce se sama pobrinuti da se Nesha@co nadju na pomenutoj joj destinaciji, gde i pripadaju.

  24. lana b. lana b. says:

    novi koraks :) null

  25. Nikola Kraljević Nikola Kraljević says:

    Koraks je fantastičan čovek. Njegov osećaj za aktuelni politički trenutak je nepogrešiv.

  26. igor j igor j says:

    nije lako citati bakareca. koliko losih reci, mrznje i gluposti izlazi iz njih, strasno. bezuspesno pokusavaju da vredjanjem i nekim njihovim, vec poznatim sablonom, omalovaze sve.

  27. lana b. lana b. says:

    .
    Intervju Srđe Popovića za sarajevske BH Dane:

    JEDAN ISTI VELIKI ZLOČIN

    Autor: Tamara Nikčević

    Posljednjih 20 godina iz Beograda je slana poruka da se zločin isplati. Uloga jedinice koja je ubila Zorana Đinđića je ogromna i u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije, kaže za Dane eminentni advokat i iznosi detalje o najnovijoj tužbi majke i sestre Zorana Đinđića protiv Vojislava Koštunice

    Srđa Popović: “Nad DSS-om i Koštunicom, kao teški oblak, još uvek stoje optužbe da su bili neka vrsta političkog kišobrana atentatorima na premijera.”

    Tačno devet godina nakon oružane pobune Jedinice za specijalne operacije MUP-a Srbije, majka i sestra ubijenog premijera Zorana Đinđića podnijele su krivičnu prijavu protiv tadašnjeg predsjednika SRJ, Vojislava Koštunice, načelnika Uprave vojne bezbednosti, Aca Tomića, Milorada Ulemeka Legije, Zvezdana Jovanovića i još petorice bivših pripadnika Komande JSO-a zbog učešća u pobuni iz novembra 2001. koja je, po riječima advokata porodice Đinđić, Srđe Popovića, bila uvod u atentat na prvog demokratski izabranog predsjednika srpske vlade.

    Samo nekoliko sati poslije objavljivanja informacije da je krivičnom prijavom obuhvaćen i bivši predsjednik SRJ, Vojislav Koštunica, Demokratska stranka Srbije obrušila se na advokata Srđu Popovića nazvavši ga “moralnom nakazom” koja je branila “ustaškog doglavnika Artukovića” i “potpisala zahtev da se bombarduje njegov rodni grad Beograd i Srbija”.

    “Da sam kojim slučajem savetnik DSS-a i Vojislava Koštunice, rekao bih im da je ovo najgora stvar koju su mogli da učine”, kaže za Dane advokat Srđa Popović. “Sadržaj ‘odgovora’ DSS-a, koji, umesto izjašnjavanja o navodima krivične prijave, sadrži isključivo uvrede ad hominem, izazvao je šok i negativnu reakciju čak i kod ljudi koji prema toj partiji nisu neprijateljski raspoloženi. Ton pisma neminovno nameće pitanje: koliko li su tek morali da mrze Zorana Đinđića, kada mene ovako mrze?! Sve u svemu, odgovor DSS-a mi liči na izraz nečiste savesti.”

    DANI: S obzirom na to da je DSS stranka sa jako mnogo pravnika – Koštunica je doktor prava – da li Vas je iznenadilo podsjećanje na činjenicu da ste branili Andriju Artukovića?

    POPOVIĆ: Moram da priznam da jeste. Osim toga, iznenadilo me je i to što mi se zamera odbrana Artukovića, a ne zamera odbrana, recimo, Dobrice Ćosića. Ili bi to trebalo da znači da neki ljudi zaslužuju odbranu, a neki ne? Što se tiče drugog navoda iz “odgovora” DSS-a koji se odnosi na to što sam se navodno zalagao za “bombardovanje Beograda i Srbije”, moram da kažem da je reč o falsifikatu sa čijom je zloupotrebom manipulisao još Slobodan Milošević. Naime, 1994. godine potpisao sam pismo u kome se tražilo bombardovanje vojnih pista sa kojih su iz Srbije poletali avioni koji su rušili gradove bivše Jugoslavije. Inače, nije nepoznat moj stav da bi samo rana spoljna intervencija mogla da spreči mnoge zločine, mnoge strahote, pa i genocid u Srebrenici i da bi od toga najveću korist imao upravo srpski narod. Verujem da je u to vreme svaki pravi patriota morao želeti slom Miloševića i njegovih agresivnih ratova. I tome nemam šta da dodam.

    DANI: Zbog čega su majka i sestra Zorana Đinđića odlučile da baš u ovom trenutku podnesu krivičnu prijavu za oružanu pobunu iz 2001.?

    POPOVIĆ: Sa njima sam dve godine o tome razgovarao. Videli ste da su, kada je reč o ispitivanju političke pozadine ubistva premijera Zorana Đinđića, tužioci suviše obećavali. Od toga nije bilo ništa. Sada se poklopilo nekoliko stvari: veliki pritisak spolja da se reši stanje u pravosuđu, apel EU da se smanji politički uticaj na sudove, naglo potezanje pitanja odgovornosti Aca Tomića i Radeta Bulatovića oko skrivanja Ratka Mladića… Osim toga, izjava ministra odbrane i potpredsednika Demokratske stranke, Dragana Šutanovca o tome da nije zaboravljeno da je politička pozadina atentata na Zorana Đinđića ostala neistražena, takođe je zvučala ohrabrujuće.

    DANI: S obzirom na izjavu ministarke pravde Snežane Malović o tome da bi tužilaštvo trebalo da ispita navode iz krivične prijave, mislite li da će ona biti prihvaćena?

    POPOVIĆ: U svakoj normalnoj državi izjava ministarke Malović bila bi suvišna jer se tako nešto podrazumeva. Mislim da će tužilaštvo morati nešto da uradi i da ta stvar, ako ništa drugo, mora da ima veze sa nekim, makar i deklarativnim, pijetetom prema ove dve žene i njihovoj tragediji.

    DANI: Zašto kažete – deklarativnim pijetetom?

    POPOVIĆ: Ovo govorim bez ikakvog dogovora sa svojim klijetkinjama, koje bi, siguran sam, bile zgađene nad mogućnošću da se o nečemu takvom uopšte razgovara. Mila i Gordana Đinđić od ove države ne očekuju ništa. Međutim, vidim da u raznim novinama čitaoci komentarišu podizanje krivične prijave, a simtomatičan je i mučan komentar kako bi “trebalo utvrditi sa kojom su imovinom te dve žene raspolagale 2000. godine, a šta imaju danas”. Zapanjio me je ovaj prostakluk i cinizam, ta naša neosetljivost… Iako deo porodice čoveka koga su ubili organi države čiji je bio premijer, te dve žene danas veoma teško žive. Da li je moguće da država nije ništa učinila kako bi im obezbedila elementarno pristojan život?! Zato kažem – deklarativno.

    Uvod u atentat

    DANI: Krivičnu prijavu ste podnijeli u ime Mile i Gordane Đinđić. Šta je sa gospođom Ružicom Đinđić?

    POPOVIĆ: Obratile su mi se majka i sestra premijera Đinđića; supruga nije. Pitao sam da li da tekst krivične prijave ponudim i gospođi Ružici Đinđić na potpis, jer bi tako nešto bilo najlogičnije, ali sam iz odgovora moje dve klijentkinje razumeo da su u pitanju nerešeni porodični odnosi u koje ne želim da ulazim.

    DANI: Više puta ste tvrdili da je oružana pobuna Crvenih beretki bila uvod u atentat na premijera Đinđića. Možete li tu vezu objasniti?

    POPOVIĆ: Na takav zaključak me je naveo tužilac Jovan Prijić. Veoma precizno analizirajući zaveru, Prijić u svojoj optužnici tvrdi da je oružana pobuna ustvari predstavljala uvod u atentat. Naime, ohrabreni uspehom pobune, Zemunski klan, JSO ili Crvene beretke – nazovite ih kako hoćete – počinju da razmišljaju o tome da bi se akcija Stop Hagu, kako su je sami nazvali, mogla rešiti ubistvom premijera, koji je, naročito nakon hapšenja Slobodana Miloševića i njegovog izručenja Haagu, od strane “patriotskih snaga” proglašen nacionalnim izdajnikom.

    Oružana pobuna Jedinice za specijalne operacije MUP-a Srbije suštinski je značila kapitulaciju vlade Zorana Đinđića: smenjeni su načelnik DB-a i njegov pomoćnik, a na njihova mesta su dovedeni ljudi Milorada Ulemeka Legije – Andreja Savić i Milorad Bracanović. Vlada je od Bracanovića dobijala lažne informacije, a Služba je istovremeno svaki poverljiv podatak automatski prosleđivala Komadi JSO-a. Utvrđeno je da u toku oružane pobune Crvenih beretki premijer drži zatvorenu sednicu vlade tokom koje članove svog kabineta obaveštava da je od ministra policije Dušana Mihajlovića dobio informaciju da je MUP nesposoban da se suprotstavi svojoj specijalnoj jedinici, da tako nešto odbija da učini i predsednik SRJ pod čijom je komandom vojska. Đinđić je ostao sam i nemoćan.

    DANI: Kakva je zapravo uloga Vojislava Koštunice u pobuni JSO-a?

    POPOVIĆ: Kao predsednik SRJ Vojislav Koštunica je propustio da ispuni svoji ustavnu dužnost i protiv JSO-a, koji u tom momentu ugrožava ustavni poredak i bezbednost zemlje, upotrebi jedinu raspoloživu silu – vojsku. Koštunica ne samo da nije uradio ono što nalaže Ustav, nego je izašao u javnost i tu pobunu opravdao uporedivši je sa štrajkom lekara. Sećate se: lekari štrajkuju u belim mantilima, a ovi u hamerima i sa dugim cevima?! U celoj stvari posebno iznenađuje činjenica da Vojislav Koštunica, kao pravnik, ne zna da Ustav policiji izričito zabranjuje štrajk, a ovde je bila reč o pobuni u kojoj su politički zahtevi istaknuti ultimativno i uz pretnju silom. Kada govorimo o ulozi Vojislava Koštunice, veoma je interesantno istaći podatak da je u kasnije presretnutim razgovorima članova Zemunskog klana utvrđeno da oni, razrađujući strategiji oružane pobune, tvrde da “samo Koštunica ovo može zaustaviti”, da će stati “samo ako Koštunica to naredi”… Osim toga, postoji i citat: “reci Koštunici…”, iz čega je jasno da njega JSO obaveštava o toku pobune i da se stavljaju pod njegovu kontrolu.

    DANI: U krivičnoj prijavi podvlačite ulogu tadašnjeg šefa Uprave vojne bezbednosti, Aca Tomića.

    POPOVIĆ: Aco Tomić, kao načelnik Vojne službe bezbednosti, tokom oružane pobune u svom kabinetu prima kao penzionisanog pripadnika Crvenih beretki, Milorada Ulemeka Legiju i notornog narko-dilera i vođu Zemunskog klana, Dušana Spasojevića. Šta će takvi ljudi u kabinetu šefa KOS-a?! Šta oni tamo traže? Kao što je poznato, traže garancije da vojska neće reagovati. Tomić odgovara: momci, samo vi radite svoj posao, vojska se u to neće mešati. Osim toga, u vreme predsedničkih izbora u kojima se, kao kandidati nadmeću Koštunica i Miroljub Labus, lider DSS-a citira pismo Ljiljane Buhe u kome se Đinđićeva vlada optužuje za spregu sa kriminalom. Ta pisma je, saznaćemo kasnije, Ljiljani Buhi diktirao Dušan Spasojević, kome je to, opet, neko prethodno morao da izdiktira. Otkriveno je i to da je Aco Tomić, tokom susreta sa Spasojevićem i Legijom, ovu dvojicu savetovao da Buhu sklone u neki drugi, sigurniji stan. Na kakav nas to zaključak navodi? Pa, Tomić je očigledno znao gde se nalazi Ljiljana Buha, a ako je znao Tomić, velika je verovatnoća da je tako nešto morao da zna i njegov nadređeni, Vojislav Koštunica.

    Tjelohranitelj Ratka Mladića

    DANI: Tokom suđenja za ubistvo premijera, utvrđeno je da se tjelohranitelj Ratka Mladića, izvjesni Dragoslav Puhalo na dan atentata nalazio u ulici Admirala Geprata (iz koje je pucano na premijera, op. T.N.). Odakle Puhalo tamo?

    POPOVIĆ: Kada su atentatori krenuli da beže sa lica mesta, na uglu ulica Admirala Geprata i Balkanske blago udaraju u automobil kojim je upravljao Dragoslav Puhalo. Na pitanje sudije kako se našao baš na tom mestu i baš u to vreme, Puhalo je odgovario da je vozio nekog generala, da je kasnije otišao da kupi nekakve delove… Sve vrlo mutno i neodređeno. Nigde se u spisima ne pojavljuje podatak da je reč o Mladićevom telehranitelju, da je Đinđić bio čovek koji je tog istog Mladića mogao da uhapsi, ne poziva se general koga je Puhalo navodno vozio kako bi se proverio iskaz, ne poziva se ni neko ko bi potvrdio priču generala… A tako se vodi istraga. Četrdeset svedoka koje sam predložio u krivičnoj prijavi dovoljni su da se utvrdi cela stvar. Jedan svedok vodi drugom, ovaj do sledećeg… Znate, nije lako lagati. Mnogo je lakše govoriti istinu.

    DANI: Zbog čega bi, po Vašem mišljenju, bilo važno otkrivanje istine o političkoj pozadini ubistva Zorana Đinđića?

    POPOVIĆ: Atentat na Zorana Đinđića bio je politička posledica oružane pobune JSO, a politička posledica atentata – potpuni spoljnji i unutrašnji zaokret u vođenju politike ove zemlje. Došavši nakon Đinđićevog ubistva na vlast, Koštunica je radikalno promenio odnos prema svim reformskim postulatima politike svog prethodnika, time i odnos Srbije prema EU. Te su stvari povezane. Osim toga, nad DSS-om i Koštunicom, kao neki teški oblak, još uvek stoje optužbe da su bili neka vrsta političkog kišobrana atentatorima na premijera. Imao sam priliku da slušam ljude koji Koštunicu pred Specijalnim sudom direktno optužuju za tako nešto. Poslednjih dvadeset godina odavde je slana poruka da se zločin isplati – od ratnog, preko ubistva premijera ili bivšeg predsednika države do onih momaka u Topčideru. Uloga jedinice koja je ubila Zorana Đinđića je ogromna i u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije. Sve je to jedan isti veliki zločin. Zato je važno.

    DANI: Da li zaista lično vjerujete da će ikada biti rasvijetljena politička pozadina ubistva premijera Đinđića?

    POPOVIĆ: U ovakve postupke uvek ulazim s akcionim optimizmom i intelektualnim pesimizmom. To važi i za ovaj slučaj.

    Tadić i Dodik

    DANI: Predsjednik Srbije Boris Tadić prethodne izbore je dobio govoreći o presudnoj važnosti stabilnosti političkih prilika. Kako vam te prilike izgledaju danas?

    POPOVIĆ: Stanje u Srbiji je prilično konfuzno, što se može objasniti i činjenicom da je pre skoro osam godina u ovoj zemlji ubijen poslednji politički lider koji je, iz manjinske pozicije, pokušao da menja zemlju. Nasuprot tome, u Srbiji se danas vlada na osnovu ispitivanja javnog mnjenja; državu ne vodite, nego, trudeći se da izračunate šta vam donosi najviše glasova, sledite istraživanja. Posledica takvog načina vladavine je i ta da odnos prema ratu, ratnim zločinima, prema prošlosti ostaje gotovo netaknut. Kažem “gotovo” zbog toga što se neke stvari neminovno menjaju. Videli ste nedavni odlazak predsednika Tadića u Vukovar. Od Miloševića i Tuđmana, Srbija i Hrvatska funkcionišu po principu spojenih sudova. Dolazak Iva Josipovića na vlast u Hrvatskoj moralo je ovde izazovati reakciju.

    DANI: Kakvu reakciju? Predsjednik Tadić u Vukovaru kaže da “žrtva nije stvar matematike”, što nije sporno; ali, zašto nijedan srpski lider do sada nije smogao snage da kaže da je stvar u karakteru rata koji je Srbija vodila tokom devedesetih, u odgovoru na pitanje da li je taj rat bio osvajački ili odbrambeni, da li su napadnuti Novi Sad i Kragujevac ili Dubrovnik, Vukovar i Sarajevo?

    POPOVIĆ: A, tako nešto ćete ovde teško dobiti! U tom smislu, odlazak predsednika Tadića u Vukovar i sam čin izvinjenja, uprkos pohvalama, ima više simboličku vrednost. Uostalom, ako znate da se u Srbiji desetak godina skriva čovek optužen za genocid – što i sama vlast povremeno priznaje – onda izvinjenje predsednika Tadića u Vukovaru postaje još praznije. Ako se vi svako malo na onaj način grlite i ljubite sa Miloradom Dodikom, onda, uprkos tvrdnjama, ne možete podržati teritorijalnu celovitost BiH, ne možete izdati Ratka Mladića jer vrlo dobro znate da će onog momenta kada se on pojavi u Haagu biti obnovljena priča o tome da je RS nastala na genocidu. Umešati sve te stvari u “jedinstven” stav, pa, to je podvig! E, zato je taj stav neminovno tako protivrečan, uopšten i nedorečen, zato lebdi negde u zraku.

  28. Lira Lira says:

    Imala sam trideset pet godina pocetkom devedesetih i tek tada sam pocela da shvatam politiku, njene igre, domasaje, uticaj na nas zivot. Sada imam blizu sezdeset leta i pravi sam zamorac politickog uticaja na ljidski zivot, dodala bih mozda jos, obican, posten, radan i naivan.Sem karijere, tj. posla, izgubila sam sve. Proslost, zdravlje, buducnost. Zivimo kao pokisli i uplaseni kunici, koji su odsluzili svoje i sad treba samo da nestanu.Bili smo otpisani devedesetih, sada smo jad i cemer, visak u svakom smislu, teret i drzavi i drustvu i sebi. Jednom recju nesposobni.

    Ipak postoji razlika. Devedesete smo proziveli tesko, ali s entuzijazmom da mi imamo buducnost u Srbiji, samo treba njega najuriti, a to je bilo,ocigledno, pitanje vremena. Kada je to vreme doslo i pojavio se V.K., tog trenutka sam znala da je gotovo s nama, bila sam ljuta na Djindjica,i evo epiloga. On je mrtav a mi budale, polumrtvi. Drugo poluvreme nas je dokrajcilo i oduzelo svaku nadu. Vise nismo naivni, politika je imala presudni uticaj, mi smo bili u kavezu, zarobljeni i bespomocni.

    Mnogi od nas iz tog vremena, znali su i pre 24. septembra, da je V.K. greska, znao je to i Djindjic.

    Ne mozemo vratiti vreme, ne mozemo ispraviti greske, ali zato dajemo svoji podrsku Vama gospodine Popovicu da iz mutne bare isterate smrdljive ribe kojima je mesto na djubristu istorije.Pravde ionako nema, ostaje samo borba za nju. Pa boricemo se zajedno.

  29. Ivan Ivan says:

    Something is rotten in the state of Denmark. (Hamlet, Act 1, scene 4)

    …rece Hamlet… Ali poceo je i da dela. Nasao je svoj cilj i ustremio se na njega, ne troseci energiju na razne trolove. Zato nemojmo ni mi. Banda se uplasila i njihov brod ludaka se ljulja, kao sto vec napisah, a kolege se slozile. Usredsredimo se na cilj, otkopavajmo istinu, sirimo ideju, dizimo buku, jer svaka buka je bolja od dosadasnje tisine. Trebalo bi razmisljati i o tribinama, mitinzima… (Nastavak Insajdera, najavljen jos pre nekoliko meseci nikako da bude emitovan, nazalost). Zato, sto bi rekao George Bernard Shaw:

    Don’t wait for the right opportunity. Create it!

    Nema sada stajanja. Vi ste gospodine Popovicu rekli u jednom intervjuu koji je Lagalista postavila da ne verujete da ce ovo dobiti epilog za Vaseg zivota. Budimo i realni, ali i optimisti. Uostalom, koje mi to bolje vreme cekamo? I posle sledecih izbora predsednik ce biti Tadic, a i postavka partija u vlasti slicna. Tuzioci i sudije isti. Cini mi se da je ovo vreme slicno onome koje je imao Zivkovic, pa propostio i onda se kajao… a sa njim i svi mi… I na kraju, da iskoristim jos jedan citat, cisto da ne zaboravimo i sa kim imamo posla:

    The prince of darkness is a gentleman. (King Lear, Act 3. scene 4)

    • Srdja Srdja Popović says:

      Ivane, ja vec dugo mislim da je ovo jedna parekselans sekspirovska tema, misim da ste to odlicno uocili! Imam i neke svoje licne podele uloga, pored one ocgledne, ubijenog kralja, ali ne mogu javno o tome. Ali, da pomenenemo i Magbeta: “Prohodace suma!” :)

      • Ivan Ivan says:

        Heh… Savrseno se razumemo. Evo ja mogu, postovacu samo poslednju epizodu ”Nikad izvini”, zbog koje su sklonjeni sa televizije.
        http://www.youtube.com/watch?v=a16L-5ipn2U

        Sto se tice mog prethodnog posta oko izjave Zorana Djindjica, za koju ste mi rekli da biste je ukljucili u prijavu, moram Vas ispraviti, naznacio sam u narednom postu, posto zaboravih, to je 26.02, dve nedelje pre atentata, a ne 9 dana, evo linka
        http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2003&mm=02&dd=26&nav_category=11&nav_id=102103

        Nisam uspeo da nadjem njenu originalnu adresu na sajtu tih novina, ili agencije SRNA odakle je stigla. Takodje, secam se da je Zoran uprilicio, heh, jednu svecanu akademiju, cini mi se krajem 2001. ili pocetkom 2002. na Kolarcu, posvecenu borbi protiv organizovanog kriminala, gde je najavio da je 2002. – godina za borbu protiv organizovanog kriminala. Cini mi se, nisam bas siguran, da je pozvao na nju i Kostunicu dr Vojislava. Siguran sam da mu se to vec tada nije svidelo i nisam uspeo da nadjem izjave, tj. govore sa te akademije, niti kad je odigrana.

        Sve u svemu, sto se tice izjave koju smo nasli, ona je vrlo dobar signal da su Zoranove ideje bile poznate zaverenicima. Ja stalno govorim da, posto su Kostunici usta bila puna prica o kriminalu, Zoranova tragicna smrt bila bi za svakog zdravog dovoljan povod da preispita svoje misljenje i stekne simpatije prema politici i samom Zoranu. On nasuprot tome samog 12. marta daje onu izjavu o kriminalu, 13. poziva na vladu sa sps-om i srs-om, koje su tada bile marginalne partije. Takva vlada nije bila potrebna, DOS je imao 70% u skupstini, da je samo D SS hteo da saradjuje. Dakle potpuno jedno indikativno nelogicno i bolesno ponasanje.

  30. Srdja Srdja Popović says:

    Dragi prijatelji, bio sam neko vreme odsutan sa bloga a kad sam pogledao prispele komentare bilo ih je preko 120! Do sada sam pokusavao da odgovorim na svaki komentar ali sada vidim da to vise nije moguce i izvinjavam se unapred za to. U takvim okolnostima bilo je dragoceno to sto su se Mihajlo, Nikola M, Lana B, Damir Purkovic i Legalista vrlo temeljno i argumentovano suprotstavili trolovanju Vasilija Virtuelnog. Nisam siguran da bih sam imao zivaca za to.

    Bilo je i dosta komentara koji su se odnosili na trenutnu politicku konstelaciju i njen uticaj na sudbinu ove krivicne prijave. To ne mogu da komentarisem jer sam prinudjen da racunam na pravilnu primenu zakona, na samostalno tuzilastvo i nezavisni sud. Sto ne znaci da ne podrzavam ovakve vase komentare i ubuduce.

    • purenjak purenjak says:

      Gde je uopste g-din Kostunica? Kakav proglas DSS ili ovog sa macem i buzdovanom?
      Koga on zanima?
      Ima li sanse da neka sila natera tog coveka da progovori ili se pojavi odnekud?

      • Lena Lena says:

        “Ima li sanse da neka sila natera tog coveka da progovori ili se pojavi odnekud?”

        Ima – sud. :)

        • Bratislav Vukojevic Bratislav Vukojevic says:

          Mozda je jos neobavesten!

          • Srdja Srdja Popović says:

            Ovo je jedna gromoglasna cutnja.

            • Svetlana Stamatovic Svetlana Stamatovic says:

              kostunica jedino sa sovama razgovara

            • purenjak purenjak says:

              Toliki stepen arogancije, samovolje i bahatosti nisam odavno sreo…moram reci, mada teska srca, da me Kostunica nervira vise nego Milosevic…Milosevica sam iskreno mrzeo a Zmirka sam nekada i negde cak i podrzavao ( protiv Milosevica naravno) i sad..sta?..

    • Vasilije Virtuelni Vasilije Virtuelni says:

      Srdja Popović : U takvim okolnostima bilo je dragoceno to sto su se Mihajlo, Nikola M, Lana B, Damir Purkovic i Legalista vrlo temeljno i argumentovano suprotstavili trolovanju Vasilija Virtuelnog

      Znaci tako stoji stvar sa onim “Ukažite na greške u činjenicama i zaključivanju” i “kao i sva pitanja kojima se traži razjašnjavanje nejasnih ili slabo argumentovanih mesta”? Zalosno gospodine Popovicu – ja sam bio jedan jedini na ovom blogu koji je to uradio a vi to onda proglasavate trolovanjem? I pri tom proglasavate “dragocenim” pokusaj nekoliko blogera da me ucutkaju i oteraju slicnim diskvalifikacijama onoga sto sam napisao a poneki cak i direktnim ad hominem uvredama … Onda stvarno covek nema razloga da se cudi sto vecina gradjana Srbije smatra grupicu okupljenu oko LDP-a i Pescanika kao vrlo netolorentnu prema neistomisljenicima

      ps. Izdvojio bih samo Mihaila iz pomenute grupice kao coveka koji diskutuje vrlo razumno i argumentovano bez ikakvog pokusaja da uvredi ili diskredituje sagovornika sa cijim se stavovima ne salze…

      • Srdja Srdja Popović says:

        Vas glavni problem, Vasilije, jeste sto prijavu niste procitali a trazite odgovore koji su u njoj vec sadrzani. Ako vec niste procitali prijavu, da li ste mozda procitali izjavu u medijima Specijalnog tuzioca o tome da je pokrenuo pretkrivicni postupak za oruzanu pobunu? Da li mislite da i od njega bolje razumete sta je to oruzana pobuna, ako vec ne verujete blogerima koji su to ovde pokusali da vam objasne?

        • Vasilije Virtuelni Vasilije Virtuelni says:

          Kvalifikacija oruzane pobune je samo jedno od pitanja (manje vazno) koja sam ja ovde postavio. Pri tome uopste ne dovodim u pitanje da je JSO prekrsio zakon tom prilikom i da bi neki za to trebalo da odgovaraju … Postoje argumenti zasto se to moze tretirati kao oruzana pobuna (najjace je izneo Mihailo) … a ja sam izneo neke protiv …

          Glavna moja primedba je onaj deo tuzbe koji se odnosi na Vojislava Kostunicu i njegovu odgovornost: ako vlada Srbije nije pozvala nadlezne savezne organe da intervenisu vojnim sredstvima onda ne vidim kako su oni (Ksotunica i VSO) to mogli da urade protiv volje te iste vlade. Niti vidim da se odgovornost za resenje te krizne situacije (ili kapitulaciju kako bi neki rekli ;) ) moze prebaciti iskljucivo na Kostunicu a skinuti sa vlade koja ga je sama odlucila da je resi tako kako resila…

          Na to nisam nasao odgovor ni u prijavi a ni ovde na blogu… a vi ste ga, moj je utisak, “eskivirali” ….

          • damir purkovic damir purkovic says:

            dva pitanja:

            1) da li je oruzana pobuna ili nije?

            2) odgovornost kostunice ili vlade za to sto vojska nije reagovala?

            1 – po vasem misljenju ovo nije bila oruzana pobuna (kao sto je vojislav dr. kostunica rekao u svom obracanju poredivsi ih sa doktorima i tako dalje, mislim da je svima poznata ta izjava) sto znaci da je ovo bila legalna pobuna (iako po zakonu to nije bilo dozvoljeno). uzevsi u obzir i to da su kao razlog za hapsenje iskoristili predhodno hapsenje brace banovic koje su izveli rekavsi da nisu znali da su hapsili “patriote” (iako je kasnije dokazano da to nije tacno jer su dobili napismeno koji zadatak treba da izvrse, sto su i uradili). otkazali su poslusnost, povukli se u kulu, prekinuli svu komunikaciju sa nadredjenima a zatim izasli sa hamerima i oruzijem na deo autoputa. po vama znaci da su izvrsili akt oruzane pobune samo zato sto nisu nikoga ubili (tada) i zauzeli aerodrom, vladu?! cini mi se da je jedan od blogera naglasio da nije bitan sam cin vec i namera da se nesta uradi (naravno, lepo opisan primer sa pljackasem banke).

            2 – sam kostunica je na dan pobune JSO u vec pomenutom izlaganju rekao da ne smatra da je to pobuna JSO i da ih ne smatra za nekoga ko remeti stabilnost drzave. znaci ne zeli nista da uradi po tom pitanju u skladu sa svojim ustavnim ovlastenjima. ono sto je u nadleznosti vlade (a to je policija) nisu mogli da im se suprostave (lukic i mihajlovic su to rekli premijeru kao prvi policajci u drzavi). znaci vlada je to tako resila zato sto je tako jedino morala, kapitulirala (smenjeni petrovic i mijatovic). kostunica se tereti da svojim necicnjenjem nije zastitio ustavni poredak i ugusio oruzanu pobunu. on je glavnokomandujuci vojske a ne vlada. da ne zaboravim da je tomic imao sastanak sa legijom i spasojevicem na dan pobune gde im je dao garancije da se vojska nece mesati. ocito da je za to znao i kostunica, jer se njih dvojica najbolje razumeju u tisini!!!

            obzirom da ti mislis da ovo nije bila oruzana pobuna, logicno je da onda kostunica nije ni kriv (po tvom misljenju). “nazalost” nisi u pravu. ovo su fakti!!! mozes da se ljutis koliko god hoces!!!

            • Vasilije Virtuelni Vasilije Virtuelni says:

              Purkovicu,

              o karakteru pobune/strajka sam vec rekao (vise nego) dovoljno pa se necu ponavljati – idi pa citaj jos jednom ako te interesuje … to nema veze sa ovom mojom glavnom primedbom …

              Ne poricem ni da (najverovatnije) Kostunica nije zeleo (smatrao za potrebno) da bi vojska trebalo da intervenise. Kljucna stvar je medjutim: vlada JE MOGLA da uradi nesto drugo: ako je vec smatrala da policija ne moze da ugusi pobunu, mogla je da pozove nadlezne savezne organe da intervenisu vojskom. Ali ona to nije zelela. Pa je onda totalno nelogicno da optuzujemo Kostunicu sto nije uradio nesto sto ni sama vlada nije zelela/trazila. Da jeste onda bi Kostunica bio na potezu … pa bi sad bilo jednostavno traziti njegovu odgovornost ako je taj njegov (hipoteticki) potez bio pogresan

              • ja mislim da je vrlo bitno to sto se taj dogadjaj okarakterise kao oruzana pobuna, jer iz toga proizilazi sve ostalo. da nije bila oruzana pobuna onda ne bi bilo ugrozavanja ustavnog poretka tako da kostunica ne bi bio odgovoran za to. medjutim, to nije ono sto se dogodilo, vec iz cinjenica znamo da su izasli sa oruzijem, dobili saglasnost da nece biti napadnuti, zatim amnestirani, a onda….

              • Bratislav Vukojevic Bratislav Vukojevic says:

                Ajmo ukljuciti malo logiku?

                a) Zbog cega bi se Vlada obratila nekome ko je vec dao punu podrsku “strajkacima u mantilima”?

                b) pominjete da je vlada morala da problem rijesi i ugusi pobunu. moje pitanje je: Ko je garant da se u tom momentu Vojska ne bi ukljucila i stala na stranu pobunjenika? I dal je premijer imao pravo da rizikuje tako nesto, jer bi i vrapcima na grani bilo jasno da bi vojska odnjela ubjedljivu pobjedu? I sto je jos gore za to dobila punu podrsku, jer su eto boze moj branili srpske heroje?!?

                Djindjic je imao da bira izmedju nemogucih izbora, i izabrao je onaj koji je njega najskuplje kostao. Shvatio je da ima problem sa apsolutno nadmocnim protivnikom, i odlucio je da ga pobjedi jedinim mogucim sredstov, lukavstom i pragmaticnoscu. U kontekstu toga procitajte usvajanje zakona o statusu svjedoka saradnika, osnivanje specijalnog suda, uloga Ljubise Buhe-Cumeta….

                Vi prosto necete da prihvatite da Djindjic 6 oktobra nije preuzeo legitimne poluge vlasti, vec duboko krimogene i prije svega Milosevicu/Kostunici odane strukture. Kada imate jaceg protivnika sigurno ne idete na njega otvorenim napadom, vec u gardu cekate svoju priliku.

                Ovo MORA da vam je jasno, jer prosto nemoze da bude drugacije,i bilo kakvo vase kontriranje opravdano izaziva negodovanje od strane blogera! Kontekst je sustina, jer kroz njega djelici sustine dobijaju punu sliku. A vi navedite koji dio ponasanja premijera se moze izvuci van konteksta da je pokusao: Suprotstaviti se Haskom lobiju, na nacin koji mu je u to vrijeme jedino bio dostupan????

              • gradimir gradimir says:

                G.Vasilije,
                Vi očito niste upoznati sa ingerencijama Vlade u vezi sa upotrebom vojske. Takvo angažovanje vojske moglo je uslediti isključivo odlukom predsednika SRJ. To on ne samo što nije uradio već je decidno podržao pravo JSO na protivustavan akt: pobuna protiv regularno izabrane Vlade i to uz pretnju uoptrebe oružja. Dakle izlišno je pitati da li se radi o oružanoj pobuni ili ne. Uostalom, da li je generalštab ili vojna komanda predložila svoje angažovanje!? Nije, jer je znatan deo vojnog vrha podržavao a možda i organizovao pobunu JSO. Postoje svedočenja na sudu da je šef KOS-a Aco Tomić dao garanciju da se vojska neće mešati. Ali čemu vaša briga g. Vasilije kako nazvati pobunu JSO, pustimo da tužilaštvo, odnosno sud po aktuelnoj krivičnoj prijavi porodice Đinđić sve to utvrdi.

            • Srdja Srdja Popović says:

              Iako je ovo Damirov odgovor Virtuelnom, ja bih da se ukljucim: hajde da se vratimo na krivicnu prijavu.

              Na samom pocetku obrazlozenja prijave, pod naslovom “Politicki ambijent”, pokusao sam da ukratko objasnim situaciju DVOVLASCA u kojem se zemlja nasla, gde su dve glavne izvrsne funkcije, Premijera i Predsednika drzave, bile podeljene izmedju dva ideoloski i politicki antagonizovana dela, od kojih je svaki vukao na svoju stranu. Takozvani reformski i patriotski blok. Pobunu JSO-a protiv Djindjica i njegove reformske politike smesta je podrzala ona druga strana predvodjena osumnjicenim Vojislavom Kostunicom. Jedan deo drzave napao je drugi deo drzave. Ako vas ovo interesuje, preporucujem da pazljivo procitate prve tri strane obrazlozenja prijave. Inace, situacija kako sam je opisao, ovako je ocenjena i od vecine autora koji su o tome pisali (recimo Pesic, Stojanovic, Dimitrijevic).

              • Vasilije Virtuelni Vasilije Virtuelni says:

                Srdjo,

                bas lepo sto ste se ukljucili. Iako mi vi ne verujete procitao sam taj deo prijave (“politicki ambijent”) i pomislio da bih vam i u vezi toga uputio kritku (ako stignem). To je po meni pisao politicar a ne pravnik Srdja Popovic…

                To “dvovlasce” je raspodela vlasti na vise politickih subjekata … nesto sasvim normalno i pozeljno u demokratiji … Pa konkurencija razlicitih politickih ideja je sustina demokratije i njena glavna prednost…

                E sad, slazem se ja u POTPUNOSTI sa vama da je glavni razlog neobracanja srpske vlade saveznoj vlasti za vojnu pomoc ta borba za vlast odnosno za glavne njene poluge izmedju ta dva politicka bloka. Stvar je u tome sto ja ne vidim kako ta njihova borba za vlast moze da bude opravdanje za neizvrsavanje zakonskih obaveza … I jednima i drugima je morao da bude na prvom mestu INTERES ZEMLJE a ne borba za vlast … U demokratiji bi boravak na vlasti i tako morao da bude “kratkotrajan” – danas je Djindic, sutra Kostunica … Tadic … Nikolic … Cedica ;-)

                Ako tako posmatramo stvari onda vlada Srije NIJE SMELA da “kapitulira” nego je morala da trazi podrsku vojske ako je mislila da ne moze sama da resi problem … “ostanak na vlasti” nije nikakvo opravadanje …

                E sad naravno neki iz ondasnje vlade ce reci da ono resenje nije ni bilo tako lose nego samo “mali kompromis” … vi mislite da je “kapitulacija” … Ja sam negde na sredini :-)

                • Srdja Srdja Popović says:

                  Vasilije, oruzana pobuna je politicko delo, nerazumljivo bez politike. Inace, da vas podsetim, Vlada je htela ali nije mogla a Kostunica je mogao ali nije hteo.

                • Milivoye Milivoye says:

                  Vasylii,

                  rekli ste da ćete da se manete ovog bloga i ostavite druge učesnike da se “međusobno tapšu po ramenima”.
                  Ja sam tu Vašu odluku pozdravio i javno Vam se zahvalio.

                  Pozivam Vas da ostanete dosledni, ne nasedate na provokacije i ne nastavite da pišete na ovom blogu!

                  Unapred zahvalan!

                • Bratislav Vukojevic Bratislav Vukojevic says:

                  Vasylii,rekli ste da ćete da se manete ovog bloga i ostavite druge učesnike da se “međusobno tapšu po ramenima”.
                  Ja sam tu Vašu odluku pozdravio i javno Vam se zahvalio.Pozivam Vas da ostanete dosledni, ne nasedate na provokacije i ne nastavite da pišete na ovom blogu!Unapred zahvalan!  

                  Milivoye koliko god mi se svidjao vas komentar, ja bih doticnog gospodina pozvao da ostane. Jer iskreno je pravo uzivanje gledati kako njegova argumentacija zavrsi kao ona teorija o “oruzanoj pobuni”. Da sada pitate covjeka ne bi imao pojma sta je na pocetku tvrdio!

                • damir purkovic damir purkovic says:

                  bratislave, slazem se..
                  ako ce se na ovome zasnivati odbrana kostunicinih advokata, onda je to vrlo lose!!

                • Nikola M. Nikola M. says:

                  Srdjo,bas lepo sto ste se ukljucili. Iako mi vi ne verujete procitao sam taj deo prijave (“politicki ambijent”) i pomislio da bih vam i u vezi toga uputio kritku (ako stignem). To je po meni pisao politicara ne pravnik Srdja Popovic…

                  Pa, Vasilije, činjenica da optužbe protiv Vojislava K. već duže vremena figurišu u srpskoj politici, medijima, generalno javnosti. Počev od činjenice da je zahtev JSO bio upravo onaj s kojim je DSS napustio Vladu ZĐ, pa zatim da je više puta navođena uloga Ace Tomića, čoveka sa kojim VK ima posebnu, političku, operativnu i nitimnu vezu, do činjenice su sami pobunjenici govorili da VK ima kontrolu nad njima, tj. da se pobuna ne prekida dok VK ne kaže.
                  Ako je optužnica politička kako kažete, siguran sam da VK kao jedan vrstan pravnik i ustavotvorac lako odbaciti navode optužnice, sam VK je u više navrata navodio da je “najbolja vlast, vlast sudova”. Ako je već tako, zašto ne pružiti šansu VK da jednom i za svagda argumentovano pobije te optuđbe? Zašto mu uskratiti to zadovoljstvo? Zašto Vasilje želite da branite VK od njega samog? Ako VK nema “skeleta u ormanu” nema bolje prilike da se odbrani. Da li vi to sumnjate da je kriv?

                • Srdja Srdja Popović says:

                  Odgovor Nikoli: oruzana pobuna, kao i atentat, jesu klasicna POLITICKA krivicna dela. Ni jedan dogadjaj, a pogotovu kad on predstavlja krivicno delo, ne moze se shvatiti van konteksta, to je ono sto se u Zakonu o krivicnom postupku zove “okolnosti krivicnog dela”, koje se takodje nazivaju i VAZNIM cinjenicama, za razliku od, recimo, ODLUCUJUCIH cinjenica, kojima se ostvaruje sâmo bice krivicnog dela. Sud je u dokaznom postupku obavezan da utvrdi i jedne i druge, dakle, i samu radnju izvrsenja ali i okolnosti u kojima je radnja izvrsena. Kod politickog krivicnog dela, te okolnosti, taj kontekst, jesu politicki ambijent, njega je nuzno utvrditi da bi delo dobilo svoj smisao. Mozda se nece svako sloziti sa opisom tom politickog ambijenta, onako kako ga ja opisujem u prijavi, ali ga ja tako vidim, a tuzilastvo i sud, ispitujuci tu krivicnu prijavu, i to ce svakako oceniti.

                  Mozda je ovo isuvise apstraktno, zato evo primera: lica A puca na lice B i ubija ga. Jasno ko dan, lice A je krivo za ubistvo. Ako prosirimo rakurs na okolnosti dela, mozemo videti da je lice A postupalo, recimo, u samoodbrani, ili nuznoj odbrani i da delo nije kaznjivo.

                • Alan Shore Alan Shore says:

                  Vasileje:
                  “To “dvovlasce” je raspodela vlasti na vise politickih subjekata … nesto sasvim normalno i pozeljno u demokratiji … Pa konkurencija razlicitih politickih ideja je sustina demokratije i njena glavna prednost”

                  Ja:
                  To je mozda tako, ali u demokratskim drustvima.
                  Medjutim, u demokraskim drustvima predsednici ne podrzavaju pobune, a nacelnici obavestajnih sluzbi se ne sastaju sa narko dilerima, koji potom ucestvuju u pobuni, a sve u dosluhu sa Predsednikom.

                  Ta ideja da je sve ovo stvar svakodnevne politike je zapravo Kostunicina i predstavlja obicnu zamenu teza.

          • Lena Lena says:

            E, Vaso, Vaso, nije tebi lako… ;)

            Dosao ovamo i priiiiiicas, ne da bi nesto razumeo, nego da bi bio u pravu. Zanimljivo je, ali i zalosno istovremeno, sto umes da postavis prava pitanja, ali kad treba dati odgovor napuste te i logika i masta, jer ti sve odgovore u stvari vec imas spremne. Zato i ostajes vecno zaglavljen na povrsini i posvecen formi, kao sto je neko ovde vec lepo primetio.

            • Vasilije Virtuelni Vasilije Virtuelni says:

              Lenka, tebe izgleda ne interesuje tema nego bi da diskutujes o Vasi … a to ne moze posto Vasa nije tema … pa bi to bilo trolovanje ;-)

          • Mihailo Mihailo says:

            “ako vlada Srbije nije pozvala nadlezne savezne organe da intervenisu vojnim sredstvima onda ne vidim kako su oni (Ksotunica i VSO) to mogli da urade protiv volje te iste vlade.”

            Vlada nije smela da se ponasa kao ona riba loja je, bezeci iz tiganja, skocila u vatru; ili, jos blize, kao onaj koji je skocio u reku da ne pokisne. Ingerencije Predsednika republike su da cuva ustavni poredak i suzbije oruzanu pobunu, bez obzira sta ucine ili ne ucine drugi organi. Da je to uradio, mogao je, kasnije, da optuzi vladu sto nije nesto ucinila; umesto svega toga, on je pobunu podrzao! I pogazio Ustav na koji se zakleo.Time je partijske interese stavio iznad drzavnih, i time dao lep primer zasto Predsednik republike ne sme da bude sef partije, sukob interesa koji se i danas desava.

            • Vasilije Virtuelni Vasilije Virtuelni says:

              Gresis Mihailo,

              do problema (pobune) je doslo u okviru organa koji su bili direktno pod ingerencijom vlade Srbije pa je ona morala prvo da reaguje (kao sto i jeste): da proceni karakter dogadjaja i na osnovu njega kakva je akcija potrebna. Pa ako proceni da je potrebno reagovanje silom i da ona nema dovoljno resursa onda da trazi pomoc od vojske odnosno nadleznih saveznih organa ….

              Ne treba izgubiti iz vida da se radilo o drzavi koja je imala dve republike – Srbiju i Crnu Goru … i da bi svako angazovanje vojske protiv volje vlade doticne republike moglo da se tretira kao agresija … Pa zamisli sta bi bilo da je neka naoruzana policijska ceta u Crnoj Gori odbila da poslusa naredjenje da doruckuje (sto je po tvojoj definicji oruzana pobuna ;-) ) pa onda Kostunica posalje vojsku ne cekajuci niti vodeci racuna sta ce Milo i vlada CG da uradi/odluci….

              • Srdja Srdja Popović says:

                Odgovor Virtuelnom, iz prijave (pa citajte, brate): “Na pitanje zastupnika oštećene u predmetu K.P.br.5/03, da li je posle presretanja razgovora u kome pobunjenici ističu da «ovo samo Koštunica može da zaustavi», postojala ideja da se Vlada ili premijer Đinđić obrate tadašnjem Predsedniku SRJ, Koštunici i zatraže od njega da zaustavi pobunu, svedok Goran Petrović odgovara: „Svima je bilo jasno da je tokom te 2001. godine… došlo do polarizacije na političkoj sceni… Narodski rečeno, Koštunica i DSS ne samo da ništa nisu radili nego su aktivno sprečavali Đinđića i Vladu Srbije da bilo šta rade.“ i dodaje: „Taj apel bi bio kontraproduktivan… te strane su bile direktno sučeljene, odnosno suprotstavljene jedna drugoj.“”

                • Vasilije Virtuelni Vasilije Virtuelni says:

                  ok Srdjo vec sam vam tamo odgovorio … jasno je i meni da je to razlog. ALI TO NIJE OPRAVDANJE. Oni su MORALI to da urade …

                • Srdja Srdja Popović says:

                  Vlada je htela ali nije mogla a Kostunica je mogao ali nije hteo.

                • Srdja Srdja Popović says:

                  Vasilije, mozda su morali ali nisu mogli.

                • Jasna Bogojević Jasna Bogojević says:

                  Odgovor Virtuelnom, iz prijave (pa citajte, brate):
                  da podebljam, ne umem da podvučem.

                  i da, da li je vasa pročitao prijavu?
                  nekako je izbegao odgovor ;) )

              • Mihailo Mihailo says:

                “do problema (pobune) je doslo u okviru organa koji su bili direktno pod ingerencijom vlade Srbije pa je ona morala prvo da reaguje (kao sto i jeste): da proceni karakter dogadjaja i na osnovu njega kakva je akcija potrebna. Pa ako proceni da je potrebno reagovanje silom i da ona nema dovoljno resursa onda da trazi pomoc od vojske odnosno nadleznih saveznih organa …”

                Hijerarhiski visi organ mora da reaguje kad nizi organ nije mogao, ili hteo, da uradi ono sto mu je zadatak.
                General ne moze da se pravda zato sto nije odbio napad za koji je znao, zato sto ga nije, po PS-u, obavestio zaspali strazar. Nas ” general” je ZNAO!

                A sto se tice Miila, njegovu saglasnost bi dobio za minut, samo da je HTEO!

                .

                • Srdja Srdja Popović says:

                  Odgovor Mihailu: cim je Kostunica podrzao pobunu, niko vise nista nije mogao da ucini, Vlada Srbije jer nije imala resurse a eventualna odluka VSO-a, koja bi morala biti doneta konsenzusom sva tri clana, vec je bila nemoguca posto se o njoj Kostunica unapred izjasnio i time prejudicirao njen ishod.

                • Mihailo Mihailo says:

                  Hvala na odgovoru.

                  Ovo je jos jedan dokaz da je Kostunica drzao u rukama sve konce…i od njih pleo paklenu mrezu.

                • Vasilije Virtuelni Vasilije Virtuelni says:

                  Mihailo: Hijerarhiski visi organ mora da reaguje kad nizi organ nije mogao, ili hteo, da uradi ono sto mu je zadatak.
                  General ne moze da se pravda zato sto nije odbio napad za koji je znao, zato sto ga nije, po PS-u, obavestio zaspali strazar. Nas ” general” je ZNAO!

                  Mihalio,

                  odnos izmedju Kostunice i vlade Srbije nije bio tako jednostavno hijerarhijski … naprotiv, on nije imao pravo da porcenjuje rad i stnje u sluzbama koje su pod ingerencijom vlade.

                  Ali i ako za potrebe ove diskusije prihvatimo da ste vi sasvim u pravu … i dalje nije sve tako cisto. Da bi on znao uopste da je neka jedinica policije odbila poslusnost i da njegovi nadredjeni procenjuju da nisu u stanju da uspostave red morali su ti isti nadredjeni da ga o tome obaveste…

                  A ako tvrdimo da je u ovoj konkretnoj situaciji on morao da reaguje i bez poziva vlade onda implicitno tvrdimo i da je vlada bila nesposobna i da je namerno tezila resenju koje podriva ustavni poredak zemlje. Drugim recima, time optuzujemo vladu jos vise nego i Kostunicu…

                • Bratislav Vukojevic Bratislav Vukojevic says:

                  Mihailo: Hijerarhiski visi organ mora da reaguje kad nizi organ nije mogao, ili hteo, da uradi ono sto mu je zadatak.
                  General ne moze da se pravda zato sto nije odbio napad za koji je znao, zato sto ga nije, po PS-u, obavestio zaspali strazar. Nas ” general” je ZNAO!
                  Mihalio,odnos izmedju Kostunice i vlade Srbije nije bio tako jednostavno hijerarhijski … naprotiv, on nije imao pravo da porcenjuje rad i stnje u sluzbama koje su pod ingerencijom vlade.
                  Ali i ako za potrebe ove diskusije prihvatimo da ste vi sasvim u pravu … i dalje nije sve tako cisto. Da bi on znao uopste da je neka jedinica policije odbila poslusnost i da njegovi nadredjeni procenjuju da nisu u stanju da uspostave red morali su ti isti nadredjeni da ga o tome obaveste…A ako tvrdimo da je u ovoj konkretnoj situaciji on morao da reaguje i bez poziva vlade onda implicitno tvrdimo i da je vlada bila nesposobna i da je namerno tezila resenju koje podriva ustavni poredak zemlje. Drugim recima, time optuzujemo vladu jos vise nego i Kostunicu…  

                  A jeste primjetili da imate problem u logici?

                  Ako je Kostunica morao da bude obavjesten, jer kako drugacije da znas?!? Kako je onda znao da podrzi pobunu? Mislim kako je sazno da pobuna uopste postoji, jer kako vidimo po vama Vlada ga nije obavjestila.

                  Ovo dalje necu ni da komentarisem jer je to sumanuto trollovanje sa namjerom da nas dalje uvlacite u isto. Over and out na tu temu!

          • Srdja Srdja Popović says:

            Vasilije Virtuelni, vlada je htela ali nije mogla, a Kostunica je mogao ali nije hteo.

            • Svetlana Stamatovic Svetlana Stamatovic says:

              vasilije ,a zasto se kostunica osetio pozvanim da da podrsku oruzanoj pobuni. osim toga ,kostunica je bio u srbiji, a djindjic se nalazio u americi. priznacesh da su sve isplanirali

            • Svetlana Stamatovic Svetlana Stamatovic says:

              vasilije ,a zasto se kostunica osetio pozvanim da da podrsku oruzanoj pobuni kad je sve zavisilo od vlade ? osim toga ,kostunica je bio u srbiji, a djindjic se nalazio u americi. priznacesh da su sve isplanirali , izabrali pravi tajming

              • Svetlana Stamatovic Svetlana Stamatovic says:

                i ovo je zanimljivo:
                14. novembar 2001. Zbog nemogućnosti da se suprostavi JSO-u, Vlada Srbije pristaje na kompromis. Smenjuje Gorana Petrovića sa mesta šefa DB-a. Na to mesto postavlja Andreju Savića, a Legijinog čoveka Milorada Bracanovića za zamenika. Rade Bulatović, tadašnji savetnik predsednika Jugoslavije Vojislava Koštunice, u NIN-u objavljuje tekst da je smenom u DB-u pobedio patriotizam.

                http://www.b92.net/insajder/arhiva/arhiva.php?nav_category=992&nav_id=412432

            • Ika Ika says:

              Gospodine Popovicu,

              mozda nije mesto za ovo pitanje, ali svakako drugog nema, a vise se puta ponovlja tvrdnja na koju nisam pronasao odgovor u vasim tekstovima. Rec je o tome da se poteze argument da eto vi nemate moralno pravo da govorite o zlocinima drzave jer ste podrzali NATO bombardovanje. Zanima me da li je to istina?

              • Svetlana Stamatovic Svetlana Stamatovic says:

                i meni je dobro leglo nato bombardovanje, dozivela sam ga kao oslobadjanje od miloseviceve diktature sto se kasnije ispostavilo kao tacnim. a nesto sam i razmsljala , ako treba da okoncam zivot ,neka ga okoncam u trenutku, a ne da umirem dugo u jami koju je za nas iskopao milosevic.

                • Ika Ika says:

                  Dobro to je vec stvar luksuza, svako bi hteo pre da bude ubijen od granate nekog skupog aviona, a ne od neke zastarele zardjale kasike.

                  Pitanje nije bilo upuceno tebi

                • Svetlana Stamatovic Svetlana Stamatovic says:

                  to ne znaci da ne mogu da komentarisem, zar ne?

                • Srdja Srdja Popović says:

                  Svetlana, moje je misljenje da je NATO mogao i morao po UN konvenciji o sprecavanju genocida da reaguje mnogo ranije, u doba Vukovara, Dubrovnika i Sarajeva, jer je bombardovanje o kojem vi govorite, a koje se desilo 5 godina nakon toga, prakticno imalo samo svrhu kaznjavanja buduci da se genocid u Bosni vec uveliko dogodio. Ne treba zaboraviti da je genocid poceo daleko pre Srebrenice, na teritoriji cele Bosne (vidi presudu Medjunarodnog suda pravde u Hagu).

                • Svetlana Stamatovic Svetlana Stamatovic says:

                  srdjo, apsolutno se slazem da je morao da intervenise odmah na pocetku. pitam se zasto nije?

                • Srdja Srdja Popović says:

                  Svetlana, postavili ste jedno komplikovano pitanje na koje sam pokusao da odgovorim u knjizi “One gorke suze posle”, a konkretno u tekstu koji je postavljen i na sajtu Pescanika, “Milosevic, nemotivisano zlo”, evo linka: http://www.pescanik.net/content/view/2826/89/ Glavna tema teksta jeste kritika politike Sjedinjenih Americkih Drzava u odnosu na ratne dogadjaje u bivsoj Jugoslaviji.

                • Svetlana Stamatovic Svetlana Stamatovic says:

                  srdjo, dali ste sjajnu analizu, slazem se u potpunosti sa vama. ja sam recimo bila zapanjena kad sam procitala u knjizi ” srbija u evropi” zorana djindjica da ga je klinton odgovaro od ucesca na izborima 2000., gotovo je insistirao da oni budu bojkotovani. i kad pogledate, crna gora nije ucestvovala na izborima, a spo je sam izasao na izbore. pa u knjizi karle del ponte citam na koje je sve opstrukcije karla nailazila ne bi li milosevica privela sudu. ne mislim samo na opstrukcije od strane srbije, one su i bile za ocekivati , nego i na opstrukcije zapada. prosto je neverovatno da zapad nije imao spremne opipljive dokaze protiv milosevica nego je djindjic morao da iskopa dokaz ( zakopavanje albanskih leseva u batajnici), ne bi li se mogla podici optuznica . pogledajte uostalom i kako se srbija izvukla po pitanju srebrenice, na sta moze da zahvali opet zapadu. ispada da je dejtonski sporazum potpisao karadzic ,a ne milosevis, toliko o nemesanju i neucescu srbije u rat u bih. hocu reci, iako sam laik po pitanju politike, iipak imam pravo da primetim da je zapad itekako uprljao ruke, a boga mi i savest kad su u pitanju ratovi na teritoriji bivse sfrj.

              • Srdja Srdja Popović says:

                Odgovor Iki: godinama se ponavlja, na osnovu jedne smisljene dezinformacije na internetu, da sam 1994. godine trazio bombardovanje Beograda. Radi se, medjutim, o pismu koje je potpisalo 200 licnosti medju kojima su bili i ljudi kao sto je Jozef Brodski, Ceslav Milos, Vaclav Havel i nobelovac Eli Vizel, i koje je i meni ponudjeno na potpis. U tom pismu se nije pominjalo nikakvo “bombardovanje Beograda” ali se jeste trazilo od predsednika Klintona da se bombarduju aerodromske piste sa kojih polecu avioni koji bombarduju Sarajevo, Vukovar i sl. To pismo u celini jedino sam ja objavio u knjizi “Put u varvarstvo” (izdanje Helsinskog odbora za ljudska prava). Izgleda da to pismo niko nije procitao. Ili mozda i jeste. Nikada nisam osporavao da je moje misljenje bilo da je u interesu Srbije da, u ratovima koje je zapocela na teritoriji Hrvatske i potom Bosne, dozivi sto pre vojni poraz jer, recimo, u tom slucaju nikada se ne bi dogodila Srebrenica, sto bi svakako za Srbiju bilo jako dobro. Tim povodom vodio sam polemiku i sa jednom citateljkom Vremena, koja mi je ovo zamerila, a ja sam pokusavao da joj objasnim da je zaustavljanje vojne masinerije Slobodana Milosevica bila obaveza svih potpisnica UN konvencije o sprecavanju genocida. Tu polemiku sam takodje objavio u istoj knjizi.

                • Ika Ika says:

                  Zar ti svetski nobelovci, potpisnici pisma, ne znaju da u svakom ratu i bombardovanju “sirotani uvek ginu prvi”.

                  U svakom slucaju procitacu knjigu koju ste pomenuli.

                • Bratislav Vukojevic Bratislav Vukojevic says:

                  Zar ti svetski nobelovci, potpisnici pisma, ne znaju da u svakom ratu i bombardovanju “sirotani uvek ginu prvi”.U svakom slucaju procitacu knjigu koju ste pomenuli.  

                  Nazalost Ika Rat je jedino zlo koje se moze zaustaviti Zlom. Fasiti u Republici Srpskoj su zaustavljeni onog momenta kada se ukljucila avijacija Nato Pakta. Kamo srece da su poslusali gospodina Popovica i potpisnike peticije.

                  I da ste trazili potpuno bombardovanje Beograda gospodine Popovicu imali bi ste moju punu podrsku. Jer meni kao rodjenom Trebinjcu treba svaki dan da pogledam tacke bombardovanja na ulazu u Stari Grad Dubrovnika, i da dozivljavam opravdana ponizavanja od strane ljudi koji su to sve istrpjeli. Moja muka je sto ja znam da ih nije bombardovalo “Trebinje” vec Beograd, i u kontekstu toga da je kamo srece da je bombardovan.

                • Ika Ika says:

                  u tom slucaju mi je drago ako je vas grad bombardovan

                • Bratislav Vukojevic Bratislav Vukojevic says:

                  u tom slucaju mi je drago ako je vas grad bombardovan  

                  nisam bas najbolje razumeo???

                • damir purkovic damir purkovic says:

                  nisam bas najbolje razumeo???  

                  meni se prvo ucinilo da iko odobrava napad na dubrovnik, pa onda da odobrava napad na.. ne znam, opet sam se zbunio..

                • Srdja Srdja Popović says:

                  Iko, u genocidu takodje sirotani ginu prvi, i u mnogo mnogo vecim brojevima. Upotreba sile uvek je zlo. Ali je nekad neophodna kao prevencija veceg zla. U ostalom, u tu svrhu policija svuda, svakodnevno primenjuje silu. To je smisao Konvencije o obavezi sprecavanja genocida svim sredstvima. Genocid je zlocin nad zlocinama.

                • Ika Ika says:

                  bombardov

                  Circulus vitiosus

                  Da li to znaci da je opravdano bombardovanje Vukovara da bi se sprecila Oluja?

                  Policija po pravilu hapsi razbojnika, pa onda kolateralno stradaju nevini – njegova rodbina, vlasnik trafike kod kojeg je razbojnik kupovao novine jer je u zatvoru pa ne moze vise da kupuje itd.

                  Medjutim, ovde je rec o tome da su nevini stradali (gradjani Srbije), a da je razbojnik nagradjen – bio je faktor stabilnosti kojeg su tako nazvali “policajci” koji su nas bombardovali.

                  Milosevic bi bio oboren mnogo ranije, ali je bukvalno odlozeno njegovo oboranje ratovima. Nakon rusenja Berlinskog zida to je bila istorijska neminovnost.

                • damir purkovic damir purkovic says:

                  iko, vojne objekte a ne civilne!!!

                  pazljivo citajte!!!

                • damir purkovic damir purkovic says:

                  iko, mislim da je bilo dovoljno razaranja i patnji. molio bih da vise ne pisete na taj nacin.

                • damir purkovic damir purkovic says:

                  izvinjavam se iko, tek sada vidim da sam pogresno razumeo vasu recenico. iskreno izvinjenje!!!

            • Vasilije Virtuelni Vasilije Virtuelni says:

              Hehe Srdjo,

              Sad bih ja vas mogao da “optuzim” da niste procitali ono sto komentarisete ;-) Ovoga puta nisam rekao da je vlada morala sama da ugusi pobunu nego da je, u slucaju da proceni da nije u stanju to da uradi, da se onda obrati nadleznim saveznim organima (napr. Kostunici Dr. Vojislavu) da angazuju vojsku…

              • Ненад Петровић Ненад Петровић says:

                А вама је Василије толико пута речено због чега влада НИЈЕ МОГЛА то да учини….. да ово постаје заиста смешно …..

                • Vasilije Virtuelni Vasilije Virtuelni says:

                  hajde citirajte … prvi put mi je TEK sad Srdja odgovorio i pravdao “politickim ambijentom” … i ja se slazem da je to razlog – samo ne moze da bude opravdanje …

                • Srdja Srdja Popović says:

                  Opravdanje za sta?

                • Bratislav Vukojevic Bratislav Vukojevic says:

                  hajde citirajte … prvi put mi je TEK sad Srdja odgovorio i pravdao “politickim ambijentom” … i ja se slazem da je to razlog – samo ne moze da bude opravdanje …  

                  Koliko sam ja shvatio za vas bi jedino opravdanje bilo, da je Djindjic poslao miliciju na njih i da je tu nastao ratni okrsaj. Mozda bi se i Vojska ukljucila, pa da imamo i neki novi gradjanski rat? Jel po vama to mozda bilo rijesenje?

                • Mihailo Mihailo says:

                  “Vlada nije smela da se ponasa kao ona riba loja je, bezeci iz tiganja, skocila u vatru; ili, jos blize, kao onaj koji je skocio u reku da ne pokisne”
                  Autocitat, 21.55

                • damir purkovic damir purkovic says:

                  lepo je receno sedastoosamdesettriipo puta da se krivicna prijava procita.. i vasilije opet si uhvacen u raskoraku, nisi lepo procitao!! da si procitao, srdja ne bi morao da vam objasnjava ono sto je od reci do reci napisano u optuznici!!!

          • Bratislav Vukojevic Bratislav Vukojevic says:

            A sto fino ne priznate da su vas blogeri potuno porazili na polju argumentacije Oruzane pobune, vec to sada tako pateticno relativizujete????

            • Bratislav Vukojevic Bratislav Vukojevic says:

              Ovo je bilo upuceno na Vasilijev komentar:

              Purkovicu,

              o karakteru pobune/strajka sam vec rekao (vise nego) dovoljno pa se necu ponavljati – idi pa citaj jos jednom ako te interesuje … to nema veze sa ovom mojom glavnom primedbom …

          • Nikola M. Nikola M. says:

            Glavna moja primedba je onaj deo tuzbe koji se odnosi na Vojislava Kostunicu i njegovu odgovornost: ako vlada Srbije nije pozvala nadlezne savezne organe da intervenisu vojnim sredstvima onda ne vidim kako su oni (Ksotunica i VSO) to mogli da urade protiv volje te iste vlade. Niti vidim da se odgovornost za resenje te krizne situacije (ili kapitulaciju kako bi neki rekli )

            Od kada to neki organ mora da dobije poziv drugih organa
            da sprovodi radnje koje je po zakonu i ustavu dužan da sprovede?
            Naročito ako je na čelu tog organa jedan vrstan pravnik i budući ustavotvorac? Pa, Vasilije, vi se zalažete da primenjuje princip voluntarizma u radu državnih organa? I to u odbranu poznatog legaliste i poznatog borca protiv tog načela? Cccccc

            • Srdja Srdja Popović says:

              Dragi Nikola, moram ovde opet da podsetim da nije stvar samo u onome sto vi navodite, da naravno svaki drzavini organ, bez icije inicijative, mora da postupa po svojim zakonskim i ustavnim obavezama: osumnjiceni Kostunica je javno PODRZAO pobunjenike, njihova upotrebljena kriminalna sredstva i iznete politicke zahteve. Kad ovako cepamo dlaku cesto izgubimo iz vida celinu slike. A sustina svakog trolovanja i jeste u tome da se razgovor zavede na stranputice.

      • Nikola M. Nikola M. says:

        I pri tom proglasavate “dragocenim” pokusaj nekoliko blogera da me ucutkaju i oteraju slicnim diskvalifikacijama onoga sto sam napisao a poneki cak i direktnim ad hominem uvredama …

        Pošto sam ovde lično prozvan,
        ne mogu da ne postavim pitanje u čemu
        se ogledaju moji “pokušaji da vas ućutkam”
        i “ad hominem” uvrede? Ako se to odnosi
        an činjenicu da trollujete poštovani Vasilije
        nažalost to je samo konstatcija a ne uvreda.
        Jer kada neko konstantno i tvrdoglavo pokazuje
        da je otporan na činjenice kao i da mu se ceo
        doprinos raspravi svodi na nebitno nijansiranje,
        ili ono što u narodu kaže “miš-mišica”, a pri tom
        zauzima nesrazmerno veliki deo prostora za raspravu,
        a lično mislim da su vaši “čaršavi” zauzeli i prevelik deo ove
        rasprave, sigurno više nego odgovori domaćina bloga, to jeste
        trollovanje, kao i neargumentovane i paušalne optužbe sagovornika
        koji vam argumentovano odgovaraju.

        • legalista legalista says:

          New Oxford American Dictionary:
          Trolling:
          3 [ trans. ] informal Computing send (an e-mail message or posting on the Internet) intended to provoke a response from the reader by containing errors.

  31. Miloš Kikić Miloš Kikić says:

    Miloš Kikić :
    Novembar 18, 2010 at 22:12
    Poštovani gospodine Popoviću,

    Učinio mi se vrlo interesantnim, pa sam sačuvao jedan Vaš intervju iz 2007. godine, dat tokom suđenja ubicama Zorana Đinđića listu „Danas“ ( 14.3.2007.), u svojstvu advokata Ružice Đinđić u tome krivičnom postupku.
    U tome intervjuu rekli ste u sažetom obliku skoro sve ono što ste izneli u sadašnjoj krivičnoj prijavi koju ste podneli kao zastupnik majke i sestre ubijenog premijera ali ne i supruge Ružice.
    Prvo moje pitanje upućeno Vama glasilo bi : Da li ste od Ružice Đinđić takvo punomoćje tražili pa ste odbijeni, ili ga od nje uopšte niste ni tražili. Ako ga niste tražili, zbog čega?
    Drugo pitanje vezano je za jedan Vaš odgovor u pomenutom intervjuu koji glasi: „Znam da je u vreme Sablje bilo očekivano da Koštunica bude saslušan, ali se to nije dogodilo zato što je postojala urgencija sa strane. Našao sam potvrdu za to na dva mesta – kod Ljiljane Smajlović i Đorđa Mamule – da je postojala sugestija međunarodnih činilaca da se vlast zadovolji pucačima i da ne ispituje političku pozadinu. Mislim da je iza toga zahteva stajala dobra namera, ali je evidentan i strah od onoga što bi se moglo dogoditi u eksplozivnom okruženju, pri čemu Koštunica ima kontrolu nad vojskom a DS kontroliše policiju.
    Takođe, smatralo se još da će posle stavljanja pucača na optuženičku klupu njihovi politički inspiratori povući u mišju rupu.
    Pritisak da se odustane od političkog konteksta atentata nesumnjivo je postojao, ali ja zameram tužilaštvu što je podleglo, bez obzira što su pritisci te vrste dolazili od Živkovića.“
    Da li sadašnja krivična prijava treba da znači da su majka i sestra premijera Đinđića shvatile da međunarodni činioci više ne vrše pritisak kakav su vršili u vreme suđenja jer više ne postoji eksplozivno okruženje ili prijava nema sa tim nikakve veze? Da li smatrate da preko bivšeg američkog ambasadoraMontgomerija počinje ponovo da se vrši pritisak?
    Zahvaljujem i ostajem s poštovanjem,

    • Srdja Srdja Popović says:

      Milose, odgovorio sam vam i na onom postu ali je odlicno da ste ga preneli ovde, tamo se stranica tesko otvara, kopiram svoj odgovor:

      Milose, nisam nikada ni od koga trazio punomocje. Ta stvar radi na sasvim drugi nacin. Klijent koji bi zeleo moje usluge, ili bilo cije advokatske usluge, kontaktira advokata pa ako se dogovore oko zastupanja klijent advokatu izdaje punomocje. Mozda i postoje advokati koji se sami nude klijentima, ali to se smatra povredom advokatske etike. U Americi su poznati advokati koje pogrdno nazivaju ‘ambulance chaser-ima’ (za one koji ne znaju: to su ovi koji prate ambulantna kola nakon nekog udesa i nude povredjenima da ih zastupaju u postupku za naknadu stete. )

      I na vase drugo pitanje – ne bih rekao da su majka i sestra pokojnog Premijera u svojoj odluci da podnesu prijavu vodili ikakvog racuna o tome sta o tome mislie “medjunarodni cinioci”.

      I na vase trece pitanje – bivski ambasador Montgomeri predstavlja jedino samog sebe (i mozda jos samo svoje poslovne partnere iz Srbije, Gradimira Nalica i Gorana Matica), i njegova privatna istupanja svakako ne mogu predstavljati nikakav pritisak ‘medjunarodnih cinilaca”.

      • Miloš Kikić Miloš Kikić says:

        Poštovani gospodine Popoviću,

        Izvinjavam se pre svega za nepreciznu formulaciju. Nisam ni mislio da Vi trčite za klijentima i nudite im svoje usluge. Hteo sam da kažem da, budući da ste ranije već zastupali Ružicu Đinđić, verujem da ste sa njom i dalje u kontaktu, pa ste je mogli u nekom razgovoru ili na neki sličan način obavestiti da su Vas majka i sestra njenog pokojnog supruga angažovale, na šta bi njena logična reakcija trebalo da bude da im se pridruži, bez obzira na to da li su njeni odnosi sa njima dobri ili loši. Ona to međutim ne čini. Zašto? Izgleda kao nekakvo nepristojno čačkanje po tuđim porodičnim odnosima, ali mislim da to nije to i da je, isključivo u interesu istine koju i Vi tražite, potrebno da javnost zna razloge, jer nisam jedini koji misli da tu „nisu čista posla“.
        Neću onda da insistiram na uticaju međunarodnih činilaca, ali nekakavi razlozi su majku i setsru pokojnog premijera morali da rukovode time da krivičnu prijavu ne podnesu odmah, pre pet ili pre tri godine, nego baš danas.
        Što se tiče bivšeg ambasadora Montgomerija, njegovi postupci i poslovna partnerstva zaista izgledaju čudni, ali on je do juče ovde bio više nego persona grata a sada ga se odriču i dojučerašnji njegovi ovdašnji najverniji prijatelji. Ivica Dačić i njegovi socijalist sigurno likuju i to s razlogom jer „obični narod“ već priča kako se i iz ovoga vidi da je Sloba bio u pravu u vezi svega što je govorio o opoziciji. Mislim da je to vrlo loša stvar.

        • Srdja Srdja Popović says:

          Milose, moje su klijentkinje zelele ovu prijavu i ranije da podnesu a ja sam ih zaustavljao dokle god su iz Specijalnog tuzilastva dolazila neka obecanja da ce oni to pitanje pokrenuti. One su na kraju izgubile strpljenje, i s pravom.

          • Miloš Kikić Miloš Kikić says:

            Poštovani gospodine Popoviću,
            Nisam baš dobio odgovore na sve što sam Vas pitao, ali Vam u svakom slučaju zahvaljujem što su uopšte trudite da nam svima odgovorite.
            Usudiću se da vam postavim jedno pitanje koje nije direktno vezano za Bakarecov bedni tekst.
            Budući da je Zoran Đinđić bio prinuđen da pravi sve te kompromise koje je pravio sa kriminalcima, pre svega zato što nije imao na koga da se osloni kako bi ih likvidirao i da je konačno to platio svojim životom, budući da je na kraju cele priče Boris Tadić napravio koaliciju sa onima čijeg šefa je Zoran Đinđić poslao u Hag ,koja koalicija i danas funkcioniše, meni se često javlja pomisao da je trebalo sačekati još neko vreme koje bi bilo sigurno vrlo kratko, da se Miloševićev režim sam od sebe uruši ,da bi Miloševiću onda, na kraju, ovde bilo suđeno a ne u Hagu. Zoran Đinđić bi bio živ a i sve drugo bi danas izgledalo sasvim drukčije.
            Drugim rečima, 5.oktobar je bio preuranjen.
            Da li sam u pravu, ali najiskrenije?
            S poštovanjem.

            • Srdja Srdja Popović says:

              Milose, lakno nam je da budemo naknadno pametni. Istoricari smatraju da je kontempliranje, spekulacija o tome sta bi bilo da se neki dogadjaj dogodio ili da se onaj koji se dogodio – nije dogodio, dakle oni to smatraju neumesnim i nesuvislim zbog toga sto su mnogi dogadjaji medjusobno uzrocno-posledicno isprepletani. Tako da bi ako bilo sta “promenite” u toj proslosti pripadalo nekom sasvim drugom svetu u kojem bi sve dilo sasvim drukcije.

              To je teorija. Prakticno, secam se toga doba, bilo je jasno da ne postoji nikakva snazna opozicija, nikakav program promena za slucaj da dodju na vlast, nikakva vizija nove Srbije. Oni su dosli na vlast po defaultu, Milosevicev rezim se sam od sebe urusio i njegovo okruzenje bilo je spremno da ga zrtvuje da ne bi potonuli svi sa njim. Naravno, tu je bilo i ogromno, difuzno i neartikulisano nezadovoljstvo velikog broja gradjana, koji najvecim delom ni sami nisu imali predstavu sta bi posle Milosevica tebalo da se dogodi.

              Osim, recimo nekakva sloboda, blagostanje, mir i pravda. To takodje ne mozemo zvati politickim programom. Drugim recima, upravo to se i dogodilo sto vi mislite da je trebalo da se dogodi kasnije: rezim se sam urusio.

              • Miloš Kikić Miloš Kikić says:

                Poštovani gospodine Popoviću,

                Dozvolite mi da se ne složim sa Vama. Mislim ipak da se režim nije urušio. On je p o č e o da se urušava i to dobrano, ali je Milošević još uvek imao veliki ugled u dobrom delu naroda. Zapadu, opoziciji i delovima njegove partije i aparata kojima je postao smetnja bilo je, naravno, važno samo da on bude što pre i što bezbolnije uklonjen, ali veliki deo naroda tu želju još uvek nije imao. I taj Miloševiću odani deo bi, međutim, tu želju vrlo brzo dobio da je stanovništvu bilo još samo kratko vreme ostavljeno da ekonomski propada. Prevrat bi tada, bez svake sumnje, bio mnogo nasilniji od 5. oktobra, ali bi posle njega odnos snaga bio jasan i ne bi bilo nikakvih trulih kompromisa sa kriminalcima ili pripadnicima poraženog režima.
                Vi takođe kažete i „bilo je jasno da ne postoji nikakva snazna opozicija, nikakav program promena za slucaj da dodju na vlast, nikakva vizija nove Srbije.“ Mi to tada nismo znali, ali posle svega što smo doživeli u poslednjih deset godina uvideli smo to i s tim mogu da se složim, ali odmah moram i da postavim pitanje onako kako ga postavljaju u Kruševcu: „Koj’ ih je onda k…. ter’o na Moravu kad ne znaju da plivaju?“

                S poštovanjem.

                • Srdja Srdja Popović says:

                  Milose, mislim da je inspirativan nacin na koji razmisljate, ali je naravno vrlo sholasticko pitanje da li cemo reci da se ‘rezim bio urusio’ ili da je ‘poceo da se dobrano urusava’. Mislim da je u politici uopste vrlo cesta dilema da li pristupiti nekoj radikalnoj akciji koja moze imati prilicno veliku cenu, ili se odluciti za skromniju, koja je mnogo jeftinija. Koji je izbor ispravan zavisi od konkretnih okolnosti a i onda su moguce naknadna sporenja oko tih ocena. U ekonomiji bi se to zvalo “cost-benefit” analiza.

                • Miloš Kikić Miloš Kikić says:

                  Poštovani gospodine Popoviću,
                  Zaista Vam se divim što se i u nedelju bavite našim mudrovanjima.
                  Ja lično u životu sam se opredeljivao, a bio sam skoro i primoran na to, da uvek prihvatim onu opciju koja će manje da košta, bez obzira na to što će rezultat biti skromniji.
                  U našem konkretnom slučaju, međutim, strašno je mnogo koštalo već samim tim što je Zoran Đinđić izgubio život, a rezultat nije skromniji nego je katastrofalan. Saučesnici njegovih ubica su saučesnici u vlasti koja vlada nama i našim sudbinama!
                  Samo to sam hteo da kažem, možda ne na najprikladniji način.
                  Pošto ste mi već ionako posvetili isuviše mnogo Vašeg dragocenog vremena, nemam nameru da Vam ga i dalje oduzimam. Zahvaljujem još jednom na Vašoj izuzetnoj pažnji i želim uspeh Vašim klijentkinjama i Vama u hrabrom i, nadam se, uspešnom poduhvatu.
                  S poštovanjem.

  32. Natalija Natalija says:

    Nebojša Bakarec
    “Legijinu predaju smatram uspehom ove vlasti, u koju je on očito stekao poverenje.”
    Večernje novosti, 04.05.2004.

    Nebojša Bakarec povodom pojavljivanja JSO na suđenju Legiji
    “…išli su tamo u slobodno vreme, nisu bili svedoci, nego su imali majice s likom te životinje, i to je njihovo pravo.
    Blic News, 28.04.2004.

    • Ненад Петровић Ненад Петровић says:

      Нема шта… Ако је основно мерило успеха било које власти то што су криминалци оптужени за најтеже злочина стекли поверење у њу……. то најбоље говори о о каквој се власти ради.

  33. Vladimir Vladimir says:

    “Meni se čini da gdin Bakarec sve ovo odlično razume. Nad nemoći Đinđićeve vlade DSS je i onda likovao.”

    Mislim da je ovo najporaznije u celoj stvari… Ne postoji ni tračak mogućnosti da je DSS zaslepljen političkom borbom (žarom kako ga je Mihajlov nazvao) nije bio svestan šta radi… Bili su svesni i želeli su da ono što im je suprotno jednostavno… nestane….
    Grozno

  34. lana b. lana b. says:

    koraks je u ovom trenutku stvarno bio potreban :)

    null

  35. purenjak purenjak says:

    Pa….kako da protumacim paniku u DSS osim “napad je najbolja odbrana”
    Sad sto su prilicno primitivni i dosta,dosta oholi i bezobrazni u tome, to je vec neka druga stvar!

  36. Srle Srle says:

    Gospodin potpisan kao Vasilije Virtuelni nam saopstava da voli diskusiju sa neistomisljenicima i pokusava sebe predstaviti kao nekoga ko kroz tekst koji napise iznosi nekakve argumente, medjutim tu ima malo ili nimalo argumenata i uglavnom se svodi na slobodne interpretacije komentatora.

    Stavljanje forme ispred sustine je vrlo popularan sport na ovim nasim prostorima pa tako i gospodin Vasilije Virtuelni diskutujuci u protestu JSO svoj fokus stavlja na upotrebljeni termin “oruzana pobuna” sireci diskusiju na tu temu. To je slicno kao situacija u BiH kada predstavnici Bosnjaka insistiraju na terminu agresija na BiH kada pricaju o ratu dok predstavnici ostalih to nazivaju ili gradjanski rat ili samo rat. Bez namere ulazenja u ispravnost bilo koje strane ne vidim da bilo koji od upotrebljenih termina koji su u ovom slucaju puka forma moze da izmeni sustinu koja su hiljade izgubljenih zivota.

    Kada govorimo o pobuni JSO naziv “oruzana pobuna” ili bilo koji drugi naziv je takodje samo forma koja nikako ne moze da pokrije sustinu. Ono sto vi iznosite Vasilije i uporno to nazivate nekakvim argumentima su ustvari bavljenje formom do u sitna crevca uz potpuno zanemarivanje sustine sto daje solidnu osnovu ostalim komentatorima ukljucujuci i mene da se zapitaju o vasim pravim motivima.

    Vise svedoka je izjavilo da je Dusan Spasojevic kao sef najveceg narko kartela na Balaknu u tom trenutku bio prisutan u bazi JSO u Kuli tokom trajanja pobune i aktivno ukljucen u nju. To su dokazali i presretnuti telefonski razgovori koje je napravila UBPOK. Takodje poznato je da je tih dana Legija trebao da se pojavi na rocistu za slucaj Ibarske Magistrale sudjenja koje se rastezalo godinama kao spanska serija i na kome je kasnije pravnosnazno osudjen….

    Dakle po vasem shvatanju suceljavanja misljenja i argumenata trebalo bi prihvatiti diskusiju na temu da li je oruzana pobuna kada se oruzje ponese na protest ili kada se to oruzje upotrebi ili se ne upotrebi pucanjem iz njega nego samo usmeri prema nekome… a zanemarivati cinjenicu da je aktivni organizator i ucesnik te pobune sef narko klana najveceg na Balkanu toga doba, a pri svemu tome ti ljudi nemaju ni zakonsko pravu na tu vrstu protesta.

    Saopstavate da se slazete da to nije po zakonu i da su ih republicki organi trebali razoruzati i pohapsiti a ne savezni a vrlo dobro znate da ta jedinica od svog osnivanja nije imala jasno izdefinisano mesto u komandnom lancu niti je sustinski potpadala pod ingerencije MUP Srbije. Bila je pod upravom BIA od svoga osnivanja, bila je stanju da bez ikakve zvanicne odluke bilo kog organa ove drzave ide u svoj privatni projekat ratovanja na strani Fikreta Abdica pracenog svercom svih vrsta itd. Dakle jednostavno je fakat da tu jedinicu MUP Srbije tada nije mogao da razoruza i to se ne dokazuje i ne opovrgava pukim brojcanim odnosom redovnih policajaca i prapdnika JSO. Gledajuci relativno u odnosu na brojcano stanje ta jedinica je bila bolje naoruzana i tehnicki opremljenija nego MUP Srbije, sastojala se mahom od ljudi kojima oduzimanje tudjeg zivota ne predstavlja preveliki problem. Cinjenica jeste upravo da je vojska u tom trenutku jedina bila osposobljena i opremljena stati na put takvoj jedinici a oni koji su pobunu vodili su takodje bili svesni toga.

    Zbog svega ovoga smatram da to sto vi nazivate “diskusijom” sa neistomisljenicima je klasicno insistiranje na formi uz zanemarivanje sustine.

    • Nikola Kraljević Nikola Kraljević says:

      Bravo Srle, apsolutno se slažem sa tobom.
      Svakome ko ovaj blog pokuša da iskoristi (zloupotrebi) za praktikovanje dijalektičkih zavrzlama treba jasno ukazati na ono što radi kako bi se što pre povukao sa istog i oslobodio prostor za konstruktivne i dobronamerne komentare.

      Naravno da treba da postoji razumevanje za različita mišljenja i različete poglede na celu situaciju, ali kada neko kaže da “nas ostavlja da uživamo u našem jednoumlju”, e pa teško to mogu shvatiti kao dobronamernost. Ne radi se ni o kakvom jednoumlju, već o tome da su stvari toliko jasne, da samo neko ko je zainteresovan za relativizaciju cele priče, može tako nešto da nazove jednoumljem.

      Na kraju krajeva, sve da je to što dotični govori i ispravno, poenta je u tome da je (pored toliko osnovanijh sumnji koje su argumentovane dokazima i izjavama svedoka) sud jedino mesto gde tako nešto treba i mora da bude razjašnjeno.

      • Srdja Srdja Popović says:

        Mislim da je ovde pravo mesto i momenat da vam kazem da sam upravo kod moderatora i urednica pecanika proverio: do sada nije zadrzan niti obrisan NI JEDAN KOMENTAR na ovom blogu. Ne mogu da shvatim da nas neko optuzuje za jednoumlje.

    • Nebojša Matić Nebojša Matić says:

      Znate kako – ovo je javna rasprava. Dakle mogu i glupi, i irelevantni, i iscrpljeni argumenti i viđenja, pa da vidimo šta tu sve ima. Teško je tu biti cenzor. Uostalom, na Vasilijeve “slobodne interpretacije” Vi ne reagujete ignorisanjem – što bi bio najbolji odogovor na irelevantne postove – već se očigledno upuštate u repliku. Dakle ima nešto u Vasiliju.

      Što se tiče forme: slažem se da je sport “formalno cepidlačenje” prilično odvratan. Ali ne uvek. Ne zaboravite da ovde raspravljamo i o krivičnoj odgovornosti pred sudom, a tu je forma ipak bitna.

      A što se tiče suštine, Vasilije je podsetio na interesantne stvari (a ja se sa njime inače ne slažem da protest NIJE bio oružana pobuna): večeravanje Đinđića sa Ulemekom NAKON pobune. Ne impliciram nikave zavere sad ovde, nipošto, ali kako će to da izgleda na sudu: tužioc optužujete Koštunicu što nije slomio puč ka Vladi Srbije, a predsednik iste se “intimizira” sa glavnim pučistom nakon puča?

      Zakon ne sankcioniše nazadnost, zluradost i glupost. Na žalost. Meni je lično savršeno jasno na koju ću stranu u sporu između DSS i tužbe. Ovo suđenje/sučeljavanje treba da se održi ako ni zbog čega drugog a ono da se vidi ko se kako odnosi prema ubicama i lopovima, i za koje sve izgovore patriotizam sme ili ne sme da služi.

      Ćini mi se da će biti teže dokazati Koštuničinu krivičnu nego moralnu odgovornost. O estetskoj i da ne govorimo.

      • Svetlana Stamatovic Svetlana Stamatovic says:

        maticu, cinjenica je da je jso okrenuo ledja milosevicu 5. oktobra, a zamislite da nije , i da su njeni pripadnici zapucali u demonstrante koji su se tada okupili ispred skupstine. ja ne smem ni da zamislim . zamislite samo da su se nasli snajperisti na okolnim zgradama . imate knjigu “vojna tajna” na netu , pa procitajte kako je milosevic hteo da ugusi “5 oktobar”. a znate li zasto je “5.oktobar “uspeo ( pod uspehom smatram pad milosevica) gotovo bez kapi prolivene krvi? upravo zato sto je djindjic znao koje su kljucne sluzbe , strukture, organi , ljudi ,nazovite kako hocete na koje je milosevic ozbiljno racunao , i kako ih staviti pod kontrolu. to sto je djindjic vecerao sa legijom , da biste izveli pravilan zakljucak gledajte sta se desavalo posle te vecere.
        to sto je djindjic sedeo na milosevicevom kanabetu , pogledajte sta se desavalo posle tog susreta.. uvek imajte u vidu jednu djindjicevu izjavu koju cu da parafraziram : “razgovaracu i sa crnim djavolom ,ako to moze pomoci mom narodu” . da nije razgovarao, nalazili bismo se u milosevicevom logoru ogradjeni sa dva zida : jedan koji bi podigao sam milosevic ,a drugi -zapad.

        • Ivan Ivan says:

          Oni ne zasluzuju nikakve posebne zasluga za to sto nisu pucali u narod i sto nisu krsili zakon i ustav, sto najcesce jesu radili i pre i posle 5.10.

          Cesto se prica o nekoliko stotina ljudi, ali tada je na ulici bilo skoro milion ljudi i nema dovoljno metaka i ludaka koji bi pucali u toliko ljudi.

          Odmah ispod ovog posta imate moj predjasnji post i tu je izjava Zorana Djindjica bas o 05.10 i jos po nesto ;)

          • Ivan Ivan says:

            Cesto se prica o nekoliko stotina ljudi   

            *nekoliko stotina hiljada ljudi

          • Svetlana Stamatovic Svetlana Stamatovic says:

            ne zasluzuju zasluge ali su bili relevantni faktor i nisu smeli biti potcenjeni i ignorisani. otuda je djindjc morao sa njima da razgovara. drugo, sta mislite ,da li bi djindjic pobedio da se on umesto kostnice kandidovao za predsednika? ako ne, recite zbog cega tako mislite?

            • Ivan Ivan says:

              Nisam ni rekao da nije trebalo da ode da razgovara ;)

              A mislim da bi Zoran pobedio tada Zlobu, kao da bi ga pobedili cak i mnogi drugi kandidati. Avramovic je recimo bio popularniji od Kostunice, ali star…

        • Nebojša Matić Nebojša Matić says:

          Da, ali postoji granica nakon koje nema razgovora, barem ne te vrste. Ta granica je valjda pređena nakon pobune?

          • Ivan Ivan says:

            Vi zaista mislite da jednom Zoranu Djindjicu, intelektualcu par excellence, nije sve bilo savrseno jasno kada su ti zlotvori, kriminalci i teroristi u pitanju?

            Pa na nisanu su ga drzali u Kuli par nedelja pre toga, Legija je odavno vec pravio predstave i terorisao ljude (klub Stupica, lokal u Kuli, terorisanje ljudi po Ulici Strahinjica bana itd.)

            Zoran se godinu dana sistematski spremao za udar na bandu. Rezultate toga i danas imamo – specijalno tuzilastvo, Sud, zakoni koji su doneti… Nazalost nije se pricuvao tih dana i svi znamo sta je bilo… :(

          • Ненад Петровић Ненад Петровић says:

            Али шта радити ако су ти разговори једини начин да се ситуација смири ? Односно држи под контролом док се не створе услови за другачије решавање.

            • Nebojša Matić Nebojša Matić says:

              Iz ovoga slede dve stvari:

              da je JSO bila nezgodan protivnik
              da se Vlada Srbije (ili predsednik) uhvatila u koštac sa problemom na specifičan i konkretan način

              A to su momenti koje i Koštunica može da upotrebi u odbrani.

              • Ненад Петровић Ненад Петровић says:

                У том случају би морао да промени свој познати став , да се ради о људима који легитимно протестују у својим униформама…и призна да је уопште постојао противник.

                А Затим да објасни због чега је незгодног противника подржао и тиме ишао на штету напора владе да се са противником обрачуна.

                Тако да чисто сумњам…..

              • Svetlana Stamatovic Svetlana Stamatovic says:

                mogao bi da koristi i kostunica, ali bi prethodno morao da objasni pismo koje je poslao aci tomicu , a i sta se desavalo u noci predaje legije, preciznije, ovo:

                Saopštenje povodom odgovora MUP-a o traženoj evidenciji (03.04.2007)

                Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM 3. aprila 2007. godine dobio je odgovor na zahtev za slobodan pristup informacijama, u kojem MUP obaveštava da je evidencija o ulascima u zgradu MUPa na dan predaje Milorada Ulemeka uništena po internom Uputstvu Ministrastva unutrašnjih poslova.

                Napominjemo da je YUCOM podneo zahtev za dostavljanje izvoda iz evidencije o ulascima u zgradu MUPa u Kneza Miloša 101, još 22. novembra 2006. godine, a da je poslao i urgenciju 20. marta 2007. godine, a povodom informacija da su se u noći predaje Ulemeka sa njim u zgradi MUPa između ostalih našli i Aleksandar Nikitović, Zoran Stojković, Rade Bulatović Aleksandar Tijanić i Dragan Jočić.

                Povodom ovog odgovora i uništavanja evidencije iz koje je moguće utvrditi koja su lica došla u zgradu MUPa po predaji Milorada Ulemeka, YUCOM je podneo novi zahtev u kojem se od MUPa traži zapisnik o komisijskom uništavanju evidencije.

                • Srdja Srdja Popović says:

                  Bravo Svetlana, vrlo koristan podatak. Nacelno, zelim da priznam da sam i ja dosta toga saznao na ovom blogu. Sto uostalom samo opravdava njegovo postojanje.

          • Nikola Kraljević Nikola Kraljević says:

            “Da, ali postoji granica nakon koje nema razgovora, barem ne te vrste.”
            Na koju to “vrstu” razgovora mislite?

            Granicu posle koje nema razgovora podvlačite u momentu kada ste sigurni da problem sa takvim likovima možete da rešite na način koji je primeren, a to je fizička sila i prinuda. Međutim, ako ste svesni da to ne možete da uradite na taj način, a premijer Đinđić je toga svakako bio svestan, ne podvlačite nikakve granice, već nastavljate tu “igranku” sa njima svesni da još nije došao momenat za konačni obračun.

        • Srdja Srdja Popović says:

          Svetlana, dobro ste opisali motive Zorana Djindjica za sastanak sa osumnjicenim Ulemekom uoci 5. oktobra 2000. Ali da bi se potpuno razumeli odnosi izmedju Djindjica i zemunske jedinice, treba znati i motive osumnjicenog Ulemeka. On je to sam opisao u svojoj odbrani pred sudom, u postupku za atentat. Nakon izbora od 24. septembra, i reakcije opozicije na te izbore, Dusan Spasojevic je dosao kod Ulemeka i skrenuo mu paznju da je kucnuo poslednji trenutak da se ‘prekrca’ na drugu stranu, sto je on i ucinio, nakon sto se o tome posavetovao sa svojim pretpostavljenima. Dakle nikakve price o zastiti narodne volje: “ljubljenje s narodom” bilo je predstava. To se vidi i iz drugog dela njegove odbrane, kada opisuje svoj sustret sa Slobodanom Milosevicem dok je ovaj u opsadnom stanju u svojoj rezidenciji, kada ga pozdravlja recima: “Gospodine Predsedince, vi znate gde je moje srce, ali sluzba je sluzba.”

      • Ненад Петровић Ненад Петровић says:

        * a predsednik iste se “intimizira” sa glavnim pučistom *

        Мени је фасцинантно то како се из информације да се неко са неким састао на волшебан начин извлачи закључак о некаквом *интимизирању*. Овде се ради о сусрету који је реализован из нужде , чији су разлози темељно објашњени.

        Није 3оран Ђинђић ишао на пецање или играо шах са Улемеком, ил слично.. Исти је случај и са толико прежваканим и милион пута (из ДССа) поновљеним одласцима Чеде Јовановића у Шилерову… који су такође представљани као *интимизирање*

        • legalista legalista says:

          Smatram da je u ovom delu prijave već sasvim jasno zašto je Đinđić bio u kontaktu sa Legijom:

          Đinđić njih pitao: „Ako oni sada krenu iz Kule i dođu ovde u Ministarstvo unutrašnjih poslova, šta ćete vi da uradite. Oni su slegali ramenima i govorili otprilike – pa ništa, to nije dobra ideja. Na kraju je pitao: „Ako ja odem u Vladu, oni dođu, izbace me iz Vlade na ulicu, šta ćete vi da uradite?“ Oni su otprilike ponavljali tu priču kako to nije dobra ideja, kako ne treba konfrontirati policiju, Žandarmeriju ili bilo koga toj Jedinici. Onda je Premijer ustao i napustio taj sastanak… Ako je pokojni premijer pitao ministra i načelnika resora javne bezbednosti: „Ako oni krenu iz Kule i dođu u ministarstvo šta ćete vi uraditi?“, a oni odgovorili – ništa, ako je posle toga pitao: „A šta ako dođu u Vladu i izbace me na ulicu, šta ćete vi uraditi?“ – ništa, onda je jasno da postoji osnovana pretpostavka da se u svakom trenutku može izvesti državni udar, puč, da se može počiniti nekažnjeno bilo kakvo krivično delo, a o preuzimanju vlasti da i ne govorimo. Znači to je u takvoj situaciji vrlo realno i vrlo moguće.“

          Prema iskazu svedoka-saradnika Zorana Vukojevića (K.p.br.5/03, glavni pretres, 13. april 2004): „U tom trenutku kad je Jedinica izašla na ulicu, maltene pola Vlade se bilo razbežalo. Znači čitava država je bila u strahu. Tu nije mogao da se nađe policajac koji će da bude, da kažem, uz Vladu, u tom trenutku. Tako da su oni tu bili potpuno nemoćni. Oni [pobunjenici] su bukvalno radili šta su hteli. Niko im ništa nije mogao.“

          List Svedok od 12. novembra 2001. godine, dok je oružana pobuna u toku, donosi i izjavu jednog od organizatora pobune, komandanta JSO-a Dušana Maričića: „ Ovo se neće ovako završiti, ili ćemo svi izginuti, a to će malo teže ići, ili će oni dati ostavke.“

          Nije mi jasno zašto smatrate da je potreba da se situacija smiri i da se smanji opasnost od JSO uklonjena krajem oraužane pobune. Baš je oružana pobuna predstavljala pobedu za Legiju i kompaniju zato što je Đinđić bio primoran da kapitulira. Morao je da pokaže da nije u poziciji da im se suprotstavlja silom, tako da mu je jedino ostalo da ih smiri i donekle spreči dalje pobune dok je pokušavao da spremi stvari da rasformira jedinicu.

          Fakat da ovi ljudi nisu postali ništa manje opasni posle pobune se vidi i iz samog atentata.

          • Ненад Петровић Ненад Петровић says:

            Апсолутно се слажем са вама .

            Једино што је премијер могао да уради у ситуацији каква је настала после побуне,(И Капитулације државе) је да на све могуће начине (а сила није била један од могућих), издејствује неопходно време како би се припремио за обрачун са њима.

            То се из кривичне пријаве јасно види..

      • damir purkovic damir purkovic says:

        sve ono sto se desavalo posle 05.10., a o onome pre da ni ne pominjem, pokazuje kako je drzava bila u rasulu i sta je sve djindjiceva vlada nasledila. nikada necu zaboraviti da je kostunica ostavio pavkovica i markovica na svojim pozicijama (da bi kasnije DB unistavao dosijea lidera DOS-a koji su praceni, ubistvo gavrilovica koji su dss iskoristili za jos jedanu u nizu optuzbu vlade da je u dilu sa zemincima i surcincima, podrska JSO-u, sve je lepo prikazano u insajderu, mozete pogledati opet).

        sada se optuzuje djindjic zasto je vecerao sa legijom. ni meni se to ne dopada ali to je jedino sto je tada moralo da se uradi. necu pristati nikada na to da je djindjic kriv zato sto je vecerao sa tim covekom. i to uopste ne govoi o tome da su oni bili prijatelji vec govori o tome da je covek bio svestan situacije. a to pokazuju namere da se pronadje svedok insajder, vojska preuzme, nastane specijalni sud kako bi se zavrsilo vise sa kriminalcima.

        • Srdja Srdja Popović says:

          Damire, bile su, koliko ja znam, dve vecere. Na sudjenju za atentat Vladimir Beba Popovic govori o jednoj od njih i tvrdi da je osumnjiceni Ulemek od nekuda saznao da se Djindjic sa jednim brojem prijatelja nalazi u nekom restoranu, i da je nepozvan banuo na tu veceru. Svima je bilo neprijatno, ali tu se nije moglo nista uciniti.

          • damir purkovic damir purkovic says:

            i meni se vrzmalo po glavi da postoji mogucnost da je ovaj dosao nenajavljan ali posto nemam nikakve informacije o tome nisam smeo da napisem!

      • Srdja Srdja Popović says:

        Dakle, veceravanje. U tome, naime, nema nicega. Podsecam, Nebojsa, na ono Djindjicevo istupanje na sednici Vlade, neposredno nakon pobune, kada je dao dve znacajne izjave u odgovor insistiranju clanova Vlade da se jedinica smesta razoruza, rasformira i procesuira zbog oruzane pobune. Na izricito pitanje Jozefa Kase zasto se to ne uradi odmah, Djindjic odgovara: “Ne mogu da vam dam iskren odgovor.” A nekoliko trenutaka kasnije smiruje clanove Vlade koji to uporno zahtevaju recima da se mora “spustiti lopta” i da treba emitovati signal da je sve u redu i pod kontrolom. Iako to, naravno, ni izbliza nije bio slucaj. Sta je smisao ovih reci? Porazeni smo, ne mozemo nista, najvise sto mozemo jeste da se pravimo da se nista nije dogodilo. Trebalo je kupiti vreme da se stvore uslovi za jedan tako ozbiljan obracun. Trebalo je uspavati Jedinicu dok se ti uslovi ne ostvare. Pa zasto onda, u tom cilju, ne bi i vecerao s Legijom?

        Cedomir Jovanovic je opsirno govorio na sudjenju za atentat o prirodi odnosa Zorana Djindjica prema Jedinici. Ti odnosi su, prema CJ, od pocetka bili obostrano neiskreni. Oni su naglo pogorsani izrucenjem Milosevica, a narocito pobunom, kada je po recima CJ, postalo jasno – “ili mi ili oni”. Javno, to niko nije pokazivao, a narocito je osumnjiceni Ulemek koristio ovu situaciju da i dalje, okolo, odrzava privid kako je on u nekim specijalnim odnosima sa Zoranom Djindjicem. Taj mit je zdusno podupirao i DSS, iako im je kao politicarima situacija morala biti savrseno jasna.

        • Mihailo Mihailo says:

          Dakle, veceravanje.

          Mislim da je na toj veceri Z. Djindjic gutao samo knedle ali je imao u vidu jedno pravilo koje je postavio neko cijeg imena sada ne mogu da se setim:

          ” Drzi blizu svoje prijatelje, a neprijatelje jos blize”

    • Srdja Srdja Popović says:

      Srle, nije potrebno mnogo objasnjavati da li je MUP Srbije mogao ili nije mogao da razoruza zemunsku jedinicu prilikom oruzane pobune, kada imamo o tome pouzdane dokaze u svedocenjima na sudjenju za atentat na Premijera (vidi prijavu), da je na pitanje Zorana Djindjica, postavljeno ministru unutrasnjih poslova Mihajlovicu i generalu Lukicu, da li u okviru MUP-a postoje snage koje bi to mogle uciniti odgovoreno da ne postoje. I na dalje pitanje Premijera: “Pa da oni sad udju u Vladu i izbace me na ulicu, sta biste vi ucinili?!”, odgovor je bio – “Nista.” S tim sto je general Lukic dodao da bi on licno, svojim telom i zivotom, pokusao da ga zastiti (?!).

      • Srle Srle says:

        postovani Gospodine Popovicu svestan sam toga koliko je MUP mogao odnosno preciznije “nije mogao” da ucini popitanju suprostavljanja JSO.

        Zivim u Beogradu odavno, studirao sam u onim “ludim godinama”, izdrzavajuci se uglavnom sam i radeci kao konobar na raznim mestima, te sam tako imao prilike upoznati nocni zivot Beograda sa one druge strane sanka. Sa prilicno dugim stazom u tome covek se nagleda svakakvih gostiju , svakakvih dogadjaja i naslusa svakakvih prica iz raznoraznih izvora. Mnoge od onih koji se pominju i u vasoj prijavi sam imao priliku sretati neke i posluzivati picem, sa nekima od njih nekada cak i razgovarati itd.
        Beba Popovic je imao obicaj nekoliko puta u svojim intervjuima kada ga pitaju kako to znate odgovoriti “pa to zna ceo Beograd odnosno oni koji malo cesce izlaze po lokalima u centru grada” i sa time se iz svog iskustva mogu u potpunosti sloziti.
        Vrlo brzo se iz te perspektive povezu konci ko je trenutno glavni u podzemlju, i uvek su bili glavni oni koji su se oslanjali na sluzbu u tomperiodu. Pamtim vrlo dobro onaj period Legijinih divljanja po gradu kada je bukvalno pola Beograda drhtalo u strahu da veceras ne svrati bas kod njih u lokal, pamtim maltretiranje menadzera u jednom kafeu u Makedonskoj ulici u centru grada (mislim da je bilo na dan kada mu se rodilo dete) gde je ceo dan pijancio (znam i sa kim dvojicu od tih njegovih pajtosa licno poznajem) i kada je maltretirao menadzera tog kafea iskljucivo i samo zato jer je doticni bio Musliman , od pretnji pa do teranja da mu se donese peceno prase itd.
        Ja sam sve te godine dozivljavao vrlo neposredno i smatram sebe za nekoga ko je prilicno solidno upoznat sa situacijom koja je vladala.

        Bez namere da pretvorim blog u neku svoju licnu pricu pisem kako bih mozda pomogao drugima koji citaju a nisu imali takvu priliku iz neposredne blizine gledati taj svet (tacnije polusvet) kako sve to izgleda. U samim pocetcima kao student koji je akticno ucestvovao na svim protestima i bio ogorceni protivnik Milosevicevog rezima u periodu nakon 5. Oktobra priznajem i sam sam bivao vrlo cesto razocaran raznim glasinama o povezanosti politicara DOS-a ( ukljucujuci i Zorana Djindjica) sa kriminalcima. Medjutim nakon odredjenog vremena sam prozreo kakva se ustvari igra odvija na sceni i to je bukvalno ono sto je Milos Vasic brilijantno nazvao “prodajom cigle” u svojoj knjizi. Taj izraz je neka vrsta starog Beogradskog zargona i odlicno opisuje tadasnju situaciju i stvarnu prirodu odnosa kriminala i ljudi iz DOS (misim na one najblize Djindjicu). Evo jedan banalan primer u vezi sa time. Poznatom kriminalac sa Novog Beograda u jako bliskoj vezi sa Zemuncima zapinje za oko jedan kafe na Novom Beogradu koji je drzala moja poznanica, on salje svoju ekipu da pregovara sa njom na temu da preuzmu od nje taj lokal i da joj isplate neki novac za to naravno manji od onoga koji je ona sama ulozila u to. Pri tome joj se u tim kao pregovorima ne preti direktno ali se u pauzama izmedju njenih odbijanja pominju njena deca, skole u koje idu, da joj je kcerka bas juce vidjena na odredjenom mestu pri povratku iz skole itd. Zena se zali nekom svom rodjaku ili kumu koji je neki inspektor MUP u 29. Novembra on joj kaze da ce se raspitati kako stoje stvari. Nakon par dana je pozove i kaze joj da uzme koliko god joj se nudi izadje iz toga i prepusti im taj posao koja je sama godinama stvarala. Na njeno logicno pitanje zbog cega rodjak iz MUP joj saopstava da to ucini zbog toga sto je bas prosle nedelje bas taj kriminalac proveo nekoliko dana na Kopaoniku zajedno sa Djindjicem…
        To je bio onaj boravak Zoranov na kopaoniku iz perioda one nezgode na sportu nakon cega je nosio staku. Sticajem okolnosti moj jako dobar prijatelj iz unutrasnjosti inace znatno stariji od mene po zanimanju gradjevinski inzenjer i privatni preduzetnik jedan je od osnivaca DS u svom gradu, vrlo drag i blizak Zoranu i specifican po tome sto je od osnivanja bio clan DS bez ikakvog interesa ikada za bilo kakvu poziciju u stranci ili u organima vlasti kada stranka osvoji neke mandate. Dakle bio je samo obican clan koji je od pocetka vrlo cesto i finansijski pomagao stranku a od nje nikada nista zauzvrat nije trazio. Elem taj moj prijatelj je na Zoranov poziv takodje bio na Kopaoniku tada, mislim da je cak i igrao fudbal tada kada je Zoran povredio nogu. Kada sam se prvom prilikom video sa nim izneo sam mu svo svoje razocarenje tim dogadjajem i podacima o bliskosti Zorana sa kriminalcima. Upravo on mi je obajasnio da se u razgovorima na Kopaoniku i sam Zoran cudio informacijama koje dobija da u istom periodu sa njima u istom hotelu borave razni sumljivi tipovi iz krimi miljea, koji se uglavnom tu nesto vrzmaju mnogi od njih trazeci nacina da nekako budu i predstavljeni premijeru (naravno kao neki ugledni biznismeni a ne kao kriminalci) i da su se cak na taj racun zbijale i neke sale tamo o tome kako ti koje po novinama nazivaju “zestoki momci” izgledaju smesno i providno u svojim pokusajima ne bi li ih neko video blizu premijera i otprilike bi dali pola stecenog kriminalom kada bi mogli imati sliku sa tim premijerom koju bi pokazivali po povratku u Beograd kao krunski dokaz svoje moci i veza. Tada sam u raznoraznim razgovorima sa raznoraznim ljudima dobijao dodatne potvrde da se upravo o tome radi i da jednostavno na sve nacine mnogi od njih pokusavaju da pridju Djindjicu ne bi li dobili taj krunski dokaz u svom svetu. Naravno da su onda do inspektora i sluzbenika MUP u Beogradu stizale price u stilu Djindjic i “njegovi” su na Kopaoniku zajedno sa glavnim kriminalcima iz Beograda za koje sam kao sto rekog saznao da su po saznanju da ce premijer u odredjenom periodu boraviti na Kopaoniku trazili na sve nacine veze ne zaleci novca da rezervisu za sebe mesto u istom hotelu u istom periodu. Kasnije se ispostavilo da je medju njima bilo i onih koji su tamo bili poslom osmatranja premijera u svrhu priprema za atentat koji je usledio kasnije. Verujem dakle da su visoki sluzbenici MUP znali o kakvoj je tu igri rec ali do onih sitnijih inspektora su vrlo cesto od njihovih pretpostavljenih stizale informacije u stilu ma kakav on, pa jel vidis da je prosle nedelje bio na Kopaoniku zajedno sa vodecim kriminalcima u zemlji itd. Na taj nacin se sirila ta slika po Beogradskoj carsiji. Posle mi je i sama prijateljica iz ove moje price koja je bila prinudjena prodati svoj lokal za mali novac rekla kako joj se u kasnijem periodu taj rodjak iz MUP izvinjavao jer je i sam bio dezinformisan od nekih sebi nadredjenih kada se raspitivao o tom kriminalcu da je blizak sa drzavom a u stvari se samo “trtio” da izgleda da je tako , upravo takav izraz je on upotrebio. To je samo jedan mali prilog, slicica u mozaiku kako su izgledale te godine u obicnom zivotu…Posle sam takodjer od svog dobrog prijatelja inace Zoranovog druga iz srednjoskolskog razreda saznao to kako su se i njemu javljali kojekakvi kriminalci sa molbama da ih on kao neko ko Zorana licno poznaje nekako dovede u situaciju da se upoznaju sa njim po mogucnosti na nekom mestu u gradu gde bi mogli biti vidjeni u njegovom drustvu.

        Sto se tice vecera Bebe Popovica u prisustvu Legije koje su pominjane i na sudu mislim da je jedna od tih ona u restoranu Cepter koja je ostala upamcena po tome kako je Beba Popovic na neko Legijino hvalisanje i smaranje konobara kako on posti i zeli da mu se donese posni meni jer je vernik Beba Popovic ga pred svima pitao nesto u stilu ” Jel’te a jel sredom i petkom ne ubijate..” :)

        • damir purkovic damir purkovic says:

          srle, svaka cast za post!!! dopada mi se to sto ste iz svog iskustva pokazali kako je toliko bilo uvrezeno misljenje da je djindjic u nekoj vrsti partnerstva sa kriminalcima da je bilo dovoljno da se kaze da je neko od njih bio na istoj lokaciji kao i djindjic i da to a priori znaci da stiti kriminalce. ovi su dobro koristili to.
          i ovo sto je beba rekao.. :)

        • Srdja Srdja Popović says:

          Srle, svi vam zahvaljujemo na trudu koji ste ulozili da nam predstavite vreme koje je prethodilo atentatu na premijera Djindjica. Za razliku od onoga sto svi obicno smatramo Istorijom, koja se bavi oficijelnim dokumentima, pisanim tragovima, stampom itd, postoji jedna grana istorije koja se zasniva iskljucivo na ovakvim licnim, ispovednim tekstovima POJEDINACA, obicnih ljudi koji iznose svoja neposredna konkretna saznanja o vremenu u kome su ziveli, dakle o svemu onome sto konvencionalna istorija zapostavlja a sto na jedan vrlo ziv nacin docarava ono sto je u svakom vremenu u stvari bitno – opstu atmosferu i ukus vremena.

          Divljanje zemunske Jedinice i samo osumnjcenog Ulemeka po ulicama Beograda, tokom 2002. godine, upravo je rezultat osecanja pobede i iz nje proizasle osionosti, kada je Vlada porazena i ponizena oruzanom pobunom. U to vreme, prema nekim svedocima-saradnicima na sudjenju za atentat, Dusan Spasojevic izgovara dve karakteristicne recenice: “Ko vlada Udbom vlada i drzavom.” i “Mnogo se ova Vlada osilila!”. Atmosfera u Beogradu koju opisujete rezultat je toga sto su te 2002. godine buduci atentatori smatrali da oni vladaju Udbom i da se Vlada vise ni za sta ne pita.

          Prilikom Premijerovog boravka na Kopaoniku, koji opisujete u svom tekstu, kako je na sudjenju za atentat utvrdjeno, na Kopaoniku su boravili i pripadnici JSO-a, drzali ga na snajperskom nisanu i vrebali zgodan ternutak za ubistvo, ali su odustali “jer je oko njega bilo puno ljudi”.

    • Vasilije Virtuelni Vasilije Virtuelni says:

      Srle,

      ja sam ovde pisao o raznim aspektima ovog dogadjaja a ovo njegovoj kvalifikaciji kao oruzane pobune je samo jedan od njih. To sto mi pripisujete shvatanje da “bi trebalo zanemarivati cinjenicu da je aktivni organizator i ucesnik te pobune sef narko klana najveceg na Balkanu toga doba, a pri svemu tome ti ljudi nemaju ni zakonsko pravu na tu vrstu protesta.” je vas “pronalazak” koji ne odgovara istini. O tome nisam (dosad) ovde pisao ali ako vas bas interesuje: mislim da je to bitna bitna stvar u celoj prici. Kao i da bi to sto je Spasojevic uopste bio na slobodi u tom trenutku, odnosno sto je pusten iz zatvora, nesto sto bi moralo takodje da bude razjasnjeno na sudu …

      • Srdja Srdja Popović says:

        Odgovor Vasiliju: pa pomozite nam, zasto je Spasojevic pusten iz zatvora, po vasem misljenju?

        • Vasilije Virtuelni Vasilije Virtuelni says:

          E vidite to ne znam i jedino moje misljenje po tom pitanju je da to nije smelo da se desi … i da se nije desilo ne bi se ni moge druge stvari desile … verovatno ni pobuna JSO … ni atentat na Djindjica … I ko zna gde bi nam sad bio kraj …

          Aj’ sad pa izvolte vi sa vasom verizijom … onu iz suprotnog tabora sam vec imao prilike vec negde da procitam …

          • Srdja Srdja Popović says:

            Spasojevic i Lukovic su pusteni iz zatvora odlukom Cetvrtog opstinskog suda na predlog njihovih branilaca. Taj je predlog bio potpuno umesan i na zakonu osnovan, jer su oni nezakonito drzani u pritvoru po dogovoru Dusana Mihajlovica sa sudom, da im se odredi pritvor za delo falsifikovanja isprave (za koje se pritvor retko odredjuje) jer je to potrebno policiji kako bi u medjuvremenu imala prilike da prikupi dokaze o nekim drugim tezim krivicnim delima, na koja se sumnjalo. Kako se to sve oduzilo i njima stalno produzavan pritvor, po osnovu koji ne postoji u zakonu (pronalazenje dokaza za eventualna druga krivicna dela), a dokazi se nisu pronasli, odluka suda kojom su pusteni u stvari je dokrajcila jednu protivpravnu situaciju nezakonito odredjenog pritvora.

      • Srle Srle says:

        Gospodine Vasilije, znam da ste pisali o raznim aspektima dogadjaja to sam i napisao u svom postu da ima dosta toga o cemu ste pisali. Ogranicio sam se samo na par stvari od onoga sto ste pisali ne sa zeljom da odgovaram na ta pitanja nego da iz nacina na koji ta pitanja postavljate kao i onoga cime se ta pitanja bave ukazem da se bavite vise formom a manje sustinom. Ilustrujuci to bavljenje formom uz pozamasno zanemarivanje sustine ja sam napisao to sto vi nazivate “pronalazak” da bih vam ilustovao da diskusija na temu da li je oruzana pobuna zaista takva ako se oruzje samo ponese na protest ili ako se ono upotrebi ili ako se pak samo ponese ne upotrebi za pucanje nego sa usmeravanje u pravcu nekoga cisto zanemarivanje sustine jer zaboga taj je protest organizovao najveci narko klan u regionu, protestanti su sluzbenici drzave koji na takvu vrstu protesta koji je de facto bio otkazivanje poslusnosti nemaju zakonsko pravo i upravo to je sustina, te je pored takve sustine razmisljanje na temu toga da li je zaista oruzana ili nije irelevantno. Jedan od komentatora je primetio da je ovo krivicni postupak i da nema irelevantnih stvari i da je sve bitno. Slazem se ali to postoji jedno veliko ALI koje dobija na snazi kada se zapitamo Ok dobro ajde nije oruzana ali je i dalje pobuna, i to pobuna ljudi koji su oruzana formacija, ciji su zahtevi podrzani silom i borbenom tehikom kojom ta jedinica raspolaze, i pri tome ni manje ni vise u svojim zahtevima traze smenu legalno postavljenog ministra unutrasnjih poslova i mozda i gore od toga smenu sefa sluzbe bezbednosti i ne smao to nego i postavljanje svoga coveka na polozaj sefa bezbednosti. Samo za trenutak pokusajte zamisliti neku specijalnu jedinicu recimo u Rusiji koja se pobuni tako sto odbiju da izvrsavaju svoje redovne zadatke, izadju na ulice sa svojom tehnikom sa sobom ponesu oruzje i drze ga u tim kolima a pri tome od Putina traze da smeni ministra policije, smeni sefa KGB i ne samo to nego postavi za sefa KGB nekoga koga su oni odredili. Zbog toga mi razmisljanje o tacnoj definiciji pojma oruzana pobuna izleda relevantno u toj situaciji jednako koliko i to da li su im cipele u kojima su bili bile crne ili braon boje.

        Sto se tice toga kako je i zasto Spasojevic bio na slobodi takodje je vrlo dobro objasnjeno iz vise izvora tokom zandjih godina. Radi se o coveku koji je svojim delovanjem i kriminalnim aktivnostima naterao vladu da kao jedan od svojih prioriteta postave usvajanje zakona u svedoku saradniku, zatrazi pomoc od engleske obavestajne sluzbe u obracunu sa tom kriminalnom grupom sa debelim vezama u organima bezbednosti zemlje jos iz vremena prosle vlasti i malom privatnom vojskom iza sebe koju uzgred placa drzava a da ne moze da pronadje zakonsko mesto te vojske u regularnom lancu komandovanja snagama MUP-a i vojske. Gospodin Popovic je objasnio da je sa pravne strane u tom trenutku morao biti pusten jer zvanicnih dokaza nije bilo, istraga i akcija protiv njih ih je jos prikupljala, mislim da Prijic do tada jos nije bio obezbedio potpis na Cumetovom svedocenju.

        • Srdja Srdja Popović says:

          Samo kratko: to pustanje Spajevica iz pritvora koje pominjete, a o kojem sam vec govorio, desavlo se jos 2001. godine, a tuzilac Prijic je obezbedio potpis na izjavi Ljubise Buhe u kojoj, kao svedok-saradnik, otkriva sve zlocine Spasojevica, Ulemeka i drugih – dan ili dva pre samog atentata, marta 2003. godine.

  37. Ivan Ivan says:

    Poslednja citirana izjava Premijera Djindjica je od 26. februara 2003.

  38. Ivan Ivan says:

    ”Oni smatraju da će kupiti vreme i premostiti ovaj kritičan period sa ovom parlamentarnom većinom i sa ovim sastavom vlade, a da će onda sa tim eventualnim vetrom u leđa koji bi im donela uspešna borba protiv kriminala, odnosno otkrivanje i osuda ubica i nalogodavaca ubistva Zorana Đinđića i da bi onda stekli povoljnije političke pozicije za konačni politički rasplet pa onda i za neke izbore, redovne ili prevremne svejedno”, rekao je Djordje Vukadinovic.

    Sta mislite kad je ovo izjavio? Pa nije ni danas, ni juce, nego 18. marta 2003. Eto jednog finog svedocanstva o tome kako su Kostunicici razmisljali odmah nakon atentata i cega su se najvise plasili.
    Evo jos necega:

    ”Istraživanje o životu omladine Srbije, koje je izvedeno u saradnji Ministarstva prosvete i sporta, Centra za proučavanje alternativa i PRONI Instituta za socijalno obrazovanje iz Švedske, pokazalo je da su mladi otporna i žilava grupa. Ispitanici između 15 i 25 godina starosti, svoje sadašnje stanje najčešće opisuju kao osrednje i dobro, a očekuju još bolju budućnost.”

    Ovo je, ehh… 3. mart 2003. Ovo je rezultat mog ocevidnog kopanja po arhivi b92. ;) Nije tamo ostalo mnogo iz tog perioda, ali mogu se procitati razne interesantne vesti od sveopstih strajkova (!) krajem februara i pocetkom marta 2003 (od prosvete, preko fabrika vojne industrije, do carine), a znamo ko je komandovao sindikatima; predloga zakona o lustraciji nakon slucaja Limes; glasina da je Jovan Prijic bio clan JULa i slicnih gluposti koje se desavale pred ubistvo Zorana… Za kraj – Premier, Maestro:

    Predsednik Vlade Srbije Zoran Đinđić izjavio je da su apsolutno netačna nagađanja da između njega i “crvenih beretki” postoji neki ugovor za protivuslugu zbog pomoći 5. oktobra 2000. “Svako je u okviru zakona i to će se sada pokazati”, rekao je Đinđić za frankfurtske “Vesti” i dodao da su se “stvari posle izjave Ljubiše Buhe drastično promenile”. Đinđić smatra da je sada prilika da se pokaže da niko ne štiti ljude izvan zakona, “koji se naoružani šetaju gradom, okružani svojim obezbeđenjem, i da niko nema zasluge, nije zaštićen i ne postoji nekakav ‘petooktobarski ugovor’ koji će nekoga amnestirati od bilo čega”. “Ta stvar ima apsolutan prioritet i brzo ćemo saopštiti javnosti šta se događa. Pojavljuju se već neki obrisi razrešenja i to je ogromna šansa da konačno i poslednje tvrdo jezgro kriminala bude razbijeno”, rekao je Đinđić.

    • Srdja Srdja Popović says:

      Ivane, hvala vam, ovo poslednje sto ste postavili je VEOMA ZNACAJNO. Pogotovo sto je tu izjavu Djindjic dao samo 9 dana pre atentata! Ona je svakako morala biti poznata i ubicama, i signalizirala je sasvim jasno da se dan obracuna s njima neumitno priblizava. S druge strane, ovo je odgovor i onima koji, poput osumnjicenog Kostunice, i mnogih drugih iz njegove stranke, cinicno izjavljuju da su pripadnici Jedinice cinovnici Vlade te da je, ergo, po nekoj neverovatnoj logici za ubistvo Premijera odgovorna sama Vlada Zorana Djindjica. Takoreci se radi o samoubistvu!

      Jos jednom hvala sto ste ovo iskopali za nas. Da sam ovu izjavu ZDJ imao ranije, ukljicio bih je u krivicnu prijavu.

      • Bratislav Vukojevic Bratislav Vukojevic says:

        Kada je poceo ovaj blog, mislio sam da ce da se pretvori u standardno prepucavanje. Medjutim ovo sto sada vidim je stvarno za ponos, i iskreno cast (ako se to moze reci za situaciju u kojoj se nalazimo) je ucestvovati u njemu. Puna podrska svim blogerima, pescaniku, Srdji Popovicu… da je srece da se na nasim fakultetima ovako raspravlja na neku temu, ko zna gdje bi nam kraj bio.

        • Nikola Kraljević Nikola Kraljević says:

          Bratisleve, lepo rečeno. Mislim da mnogi dele Vaše osećanje.

        • Lena Lena says:

          “da je srece da se na nasim fakultetima ovako raspravlja na neku temu, ko zna gdje bi nam kraj bio”

          Koliko ste samo u pravu!

          • Bratislav Vukojevic Bratislav Vukojevic says:

            Ovo je van teme, ali mislim da i to govori u kontekstu koliko je ova bolest odavno uzela korjena.

            Sjecam se na pvoj godini fakluteta prof. Cavoski nam je drzao neko predavanje (ako se citanje iz sveske moze tako nazvati) na kojem je metodologija bila takva da nam predstavi neki primjer iz teorije Uvoda u pravo, i da bi smo mi shvatili daje paralelu na trenutno stanje u drzavi. Cak tada je dao neku paralelu (ne sjecam se vec u vezi sa cim), kako eto ustanovljeno je kako premijer Djindjic iza sebe ostavio toliko i toliko materijalnih dobara, ali u to ne ulaze dobra koja se nalaze van teritorije nase zemlje. Parafrazirao sam mozda i nespretno, ali mislim da ste shvatili poentu. Profesorska katedra je iskoristena, za tako neukusno politikanstvo, i to pred djecom od 19 godina.

            Dalje na fakultetu sam imao par prijatelja koji su pristustvovali ispitivanju profesora Antica, na kome je ispitivao djevojku rodom iz Gacka. Njegovo komentar je bio: “vi ste iz gacka? Jesmo ocistili tamo sve zelene?” Zar treba da vam potvrdjujem da su studenti to sa nekom dozom smjeha i postovanja prenosili izmedju sebe!

            E ako se neko pita pa kako dodjosmo do ovoga danas, eto vam odgovora. Mislim da ne treba bolji!

            • damir purkovic damir purkovic says:

              evo ja cu jedno iskustvo iz mog domena, studiram pedagogiju, tako da sam imao praksu u jednoj skoli oko mesc dana. tamo smo isli na neke casove i ja izrazim zelju da odem na cas veronauke (pogodite zasto). ucenici drugog razreda, citaju tekst na dve strane i to o gresima (a o cemu bi). onda veroucitelj njima kaze da ako se pokaju iskreno za neke grehe onda ce sve biti u redu, bog ce to njima oprostiti. i klinac postavlja savrseno pitanje (priznajem ni ja se toga ne bih setio): “a sta ako ja nekoga ubijem?”. veroucitelj kaze da ako to uradi i ako se posle toga pokaje onda ce mu to bog oprostiti!!! samo jedan greh koji je najgori jeste ako izvrsi samoubistvo!!!

              nazalost nisam uspeo da sacuvam snimak iako sam krisom snimao ceo cas!

              • Srdja Srdja Popović says:

                Dragi Damire, dali ste savrsen primer necega sto se odigrava i u politickoj areni, kada zastitnici zlocinaca odbijaju i ignorisu “nesavrsenu ljudsku pravdu” pozivajuci se na nebesku pravdu kao jedinu nadleznu instancu za bilo koji zlocin Srba. Ideja je jednostavna: sudnji dan je daleko, mozda bog i ne postoji, a i ako postoji on sve prasta. Neki su cak i tvrdili da je bog Srbin. E, onda smo tek na konju!

            • Srdja Srdja Popović says:

              Bratislave, jos su neki komentatori ovde pominjali probleme u obrazovanju, gde se mladi ljudi truju sovinistickim i rasistickim teorijama i tumacenjima. To je naravno daleko siri problem na koji nazalost vlasti u Srbiji ne obracaju mnogo paznje. Izuzetak je bio Vojislav Kostunica i njegova vlada (setimo se samo ministarke Colic i njenog poricanja Darvinove teorije), jer su shvatili da je to najbolji nacin da se podizu novi narastaji koji ce ih sutra naslediti u militantnom nacionalizmu, ksenofobiji i ratnom huskanju. Naravno, o tome se ne moze ovde raspravljati jer je to veliki drustveni problem koji zasluzuje siru drustvenu debatu. Da potsetim samo, o tome je pisala i govorila i istoricarka Dubravka Stojanovic, isticuci da je falsifikovanje istorije u svim delovima bivse Jugoslavije, bila municija koju su upotrebljavali svi nacionalisticki lideri sa ovih prostora.

              • damir purkovic damir purkovic says:

                osim sjajnih tekstova prof. stojanovic koja govori o ideologizaciji skole (ona se konkretno bavi istorijom), pomenuo bih i angazman bosanskog profesora knjizevnosti nenada velickovica koji je na interesantan nacin prikazao ono na sta ukazuje i prof stojanovic, kako je jedna nauka iskoriscena kao mocno oruzije od strane vlasti a sve u sa ciljem da se preko noci stvori novi nacionalni identitet i na taj nacin opravdaju ratovi, kako se nauka stavlja u sluzbu nacije!!!

                http://www.fabrikaknjiga.co.rs/rec/75/219.pdf

  39. Dragan Lukač Dragan Lukač says:

    Podrška za dugo očekivani i hrabar potez, mislim na pokrenuti postupak, a ne na ove nebulozne izjave “Hrabrog viteza”.

    • Marijana Marijana says:

      Mene zanima sta se desilo sa zlocinom prema Zoranovoj sestri kojoj su ubrizgali ne znam sta? Da li se na to zaboravilo,ili?

  40. Svetlana Stamatovic Svetlana Stamatovic says:

    Imala sam priliku da upoznam Zoranovu majku, i ono sto sam pomislila prilikom tog sureta bilo je : sad znam na koga je Zoran. Nevrovatnom energijom i odlucnoscu je zracila ta zena , i daleko od toga da je labilna, neupucena i slaba. Lose su je procenili oni koji su joj sina ubili, Zoranova majka se ne predaje. Ona je kao i njen sin , neustrasivi borac, zato nema sanse da ovu bitku, najtezu, ne dobije. Na mene moze slobodno da racuna!

  41. Svetlana Stamatovic Svetlana Stamatovic says:

    moram da skrenem paznju i na ovo :
    “Kompletan tiraz dvotomne knjige Vojna tajna ciji je izdavac Helsinski odbor za ljudska prava u Beogradu prosle nedjelje zaplijenila je vojna policija, a autora Vladana Vlajkovica uhapsila zbog sumnje da je izvrsio krivicno djelo odavanja drzavne tajne. Vlajkovicu je odredjen pritvor od trideset dana a pod istragom se nalazi i Sonja Biserko, predsjednik Helsinskog odbora Srbije, koja je potpisana u ime izdavaca ovog izdanja”
    to se desilo 2004.

  42. legalista legalista says:

    Zanimale bi me interpretacije drugih blogera o razlogu za tako mali broj reakcija i izjava povodom prijave među političarima

    • Nikola M. Nikola M. says:

      Zanimale bi me interpretacije drugih blogera o razlogu za tako mali broj reakcija i izjava povodom prijave među političarima  

      Kako su stvari krenule svi će stanovati na istoj adresi
      pa neće da pokvare buduće dobrosusedske odnose.

    • Marija Marija says:

      Iskreno, ja mislim da će demokrate da se drže po strani do njihovih izbora. SPS će naravno da ćuti, a i Toma, posebno jer se jedva oprao od prošlog pominjanja Đinđića (takve stvari se samo u Srbiji zaboravljaju). Radikale niko i ne uzima za ozbiljno, Velja kako Toma kaže, a sigurna sam da je Palmi i sličnim šarlatanima Dačić zabranio da oko ovoga brljaju. Dinkića naravno ne zanima, a i što bi (novi stan, telekom, ovo-ono).

      Ja sam očekivala bar neku Mićunovu izjavu, ali, eto… Ma, ne znam ni da li išta da očekujemo ni posle izbora u tom DS-u. I da ispadne steroidni Jeremić, što bi značilo da stranka bar miriše proevropski, ne postoji dovoljno jaka struja da izgura tu priču, dakle ne postoji dovoljan broj ljudi koji se u međuvremenu nisu zaprljali raznim dilovima, pa i sa DSS-om između ostalog. Kad samo pomislim da su potencijalni potpredsednici najveće stranke: homofobični Đilas, kreštava Jelena Trivan, zaboravljeni Petrović. Ako su Pajtić i Šutanovac “najbolja” rešenja, jedini koji se iole suprostavljaju Borisu, onda… A, Boris je u duši čika Dobricin, uvek i zauvek.

      • Bratislav Vukojevic Bratislav Vukojevic says:

        Mislim da oni od kojih smo mogli da ocekujemo da se jave, su se i javili.,

        Toma ce se postaviti onoga momenta kada bude vidio, u kom pravcu ide postupak po krivicnoj prijavi. Budite sigurni da je Toma ona sto je Kostunica bio 2000. Tada je ekipa oko Dobrice, Jovice….prihvatila da Milosevic ide i da je Kostunica dobro rijesenje, cak mozda i bolje. Po meni to se i sada dogadja i ova optuznica moze da bude okidac, da onaj tvrdokorni dio antihaskog lobija potpuno pustii Kostunicu niz vodui okrenu se u potpunosti Nikolicu kao novom projektu.

        Sto se tice DS-a. To po meni nije stranka vec markentiska agencija, i oni prosto kao agencija rade ono sto je najbolje za trzisno pozicioniranje njihovog brenda “Tadic”. Za njih nikada nije bilo previse dobro puno price oko atentata na permijera Djindjica. Prije svega oni ne zele kontinuitet sa tom politikom, jer ona ne donosi glasove, s druge strane Tadic na temelju ovoga gradi svoj stav o nezavisnosti sudstva. Kao kada mi kod ovoga slucaja ne pravimo pritisak, koji nas se direktno tice, zasto bi bilo ko pomislio u bilo kom sledecem slucaju.

        Mene vise brine to sto se jako malo javnih licnosti oglasilo povodom ovoga, ili barem nslo malo vremena da posjeti ovaj blog. Ako mi kao obicni gradjani imamo vremena, onda bi i oni morali da pronadju neko, i svojim stavom ohrabre jos ljudi na slicno postupanje. Ali to je sada vec sanjarenje, Srbija je ovo.

      • Svetlana Stamatovic Svetlana Stamatovic says:

        marija, kakvu micunovu izjavu si ocekivala kad su micunovic i covic podrzali pobunu jso? mozda da stane u zastitu kostunice ?

        • Marija Marija says:

          Nisam Svetlana mislila u tom konekstu, naravno, nego znam da njega guraju da govori o Zoranu, što bi (meni) značilo da su bar pomislili da se nekako oglase i što bi realno bio dobar znak.

          Da se razumemo, ne očekujem ništa od njih, nemam apsolutno nikakvo poverenje u njih, gade mi se najiskrenije, ali isto tako znam da imaju najveći uticaj na javno mnjenje, a bogami i na sudstvo.

        • legalista legalista says:

          I pored tužne činjenice da nema te osobe koja je dovoljno čista da se oglasi iz moralnih razloga, prosto mi se čini kao idealna politička prilika za nekog manje poznatog političara da se izdvoji iz čopora.
          A svi znamo kako su inače takvi post-festum principijelni, sentimentalni stavovi ovde popularna politička strategija. Ali da, vi ste svi u pravu da je još uvek previše opasno.
          Za Tomu se potpuno slažem. Taj čovek će reći bilo šta, apsolutno bez granica, ako misli da će mu pomoći.

          • legalista legalista says:

            Sa izvinjenjem, naravno, Gospodinu Koraču, koji predstavlja izuzetak.

          • Marija Marija says:

            Ostavljam prostor da me razuverite, ali ja mislim da DS nije baš ceo Tadićev. Njega stranka voli, jer svima donosi pare, ali setite se priče oko Premijera, kad je bukvalno stranka skronila Jeremića iz priče, pa je mučeni Mirko izabran kao neutralni kandidat.

            Biću iskrena, ja imam svega 23 godine i nemam iza sebe iskustva koja verovatno vi imate, ali ja ne vidim izlaz iz ove situacije sem da se DS transformiše. Pa, pogledajte nam sudstvo – Nata Mesarović? I ta jadna reforma, pa tek sad niko živi neće doneti politički nepodobnu presudu. I na sve to LDP, ma neću ni da pričam….

            A, evo baš jutros razmišljam i o spoljnim faktorima. Tadić i Josipović spuštaju tenzije, čak i Alijin sin daje jednu korektnu izjavu i očigledno je da to Evropi odgovara, kao što im je odgovaralo da se Koštunica ne ispita posle atentata – samo da nema tenzija.

            Zanima me šta vi mislite o tome?

            • Srdja Srdja Popović says:

              Marija, vec sam odgovorio zasto se ustezem da na ovom blogu povodom prijave, govorim o ovim temama. Moram da se ponasam sa pretpostavkom da je tuzilastvo samostalno a sud nezavisan, bez obzira na odnose politickih snaga. Ne zelim da politizujem ovo jasno pravno pitanje vise nego sto moram (jer oruzana pobuna jeste politicko delo).

              Na zelim ovim da sprecim ostale blogere da razgovaraju o cemu god hoce. Medjutim, ja ovu prijavu podnosim u ime svojih klijentkinja te bi moja razmisljanja van prijave, na ovom blogu i ovim povodom, bila bi neumesna.

      • Boris Boris says:

        Marija, u potpunosti si u pravu.Nasa politicka elita je tako jadna i pokvarena.Likovi koji defiluju godinama..Zalosno je da od njih zavisimo,ali tako je.Sve sam mediokritet.Ali u pogledu atentata, svi su slozni.Neoglasavanje ili pozivanje na institucije koje ne funkcionisu…

  43. Svetlana Stamatovic Svetlana Stamatovic says:

    ovo je jako zanimljivo
    Vladimir Beba Popović o „duvanskoj mafiji”
    Pukanić branio Koštunicu

    Tu Beba govori i o Montgomeriju, Kostunici itd
    http://www.e-novine.com/index.php?news=18281

    • Vasilije Virtuelni Vasilije Virtuelni says:

      Kad smo kod Bebinog svedocenja evo jednog interesantnog dela koji ima vise veze sa ovom temom (strana 35):

      Milorada Lukovića sam video prvi put posle pobune “Crvenih beretki” početkom decembra 2001. na večeri u restoranu “Cepter” u Ulici kralja Petra i to je različito od ovoga, pošto sam imao prilike da vidim u javnosti, i u medijima pročitam, koliko sam razumeo, da postoje dve večere. Ja sam bio prisutan na ovoj i ona je bila prva posle pobune “Crvenih beretki”. Došao sam poslednji, negde oko devet i nešto, i tu su sedeli sa ove strane, moje, sa koje sam ja dolazio, prvi u ćošku Milorad Luković, do njega Zoran Ðinđić, Ružica Ðinđić, preko puta Nemanja Kolesar, Zoran Janjušević i Milan Janković. Znači njih šestoro i ja sam bio sedmi. Nisam znao da će on biti tu, niti sam znao da će bilo ko biti. Ja sam posle pobune “Crvenih beretki” otišao iz Beograda i nisam bio tu desetak dana i tog dana sam se vratio. Zoran mi je tada rekao: “Dođi večeras, imamo neku večeru, dođi da se vidimo i da se ispričamo”. Nisam ulazio u detalje, ali sam tada, kada sam došao, video njih da već tu sede. Teme su bile tako neke bezvezne. Luković se uglavnom, nešto, ne znam, hvalio. Uglavnom u tim situacijama on se trudi da se ponaša prikladno društvu u kome se tog trenutka nalazi. To govorim na osnovu nekoliko situacija, kada sam bio prisutan. Ovo je bila prva i jedina situacija koja je bila neka, da tako kažem, neformalna, nezvanična, mislim, ali sam bio u nekim drugim situacijama kada sam imao priliku da slušam njegove priče iz Legije stranaca, njegova herojstva, šta je on sve uradio, rat i tako dalje. Uglavnom se tu nešto hvalio.

      • legalista legalista says:

        Znači vredi pogledati tekst koji direktno sledi tekst koji Vasilije citira. Iz tog dela se vidi da je Zoran Djindjić napravio prema svedočenju Bebe Popovića političku odluku da “moramo da idemo dalje” posle oružane pobune i poraza vezanog za nju. Kako Popović svedoči njemu se ta odluka Djindjića nije dopadala i onda kaže “Zbog toga se nisam bavio politikom”. Iz ovoga je jasno da se radi o produženju pokušaja Djindjića da se situacija smiri i JSO stavi pod bar neku kontrolu, i neformalnu, pošto je shvatio da nije u poziciji da razmontira jedinicu niti da joj se silno suprotstavi.
        Tako da je sve konzistentno sa prijavom.

        • Vasilije Virtuelni Vasilije Virtuelni says:

          E hvala bogu da se i vama svidi nesto sto je Vasilije napisao :-)
          Moj cilj je da svi ovde malo realnije sagledamo situaciju sa svih aspekata i sto je moguce realnije … a realnost nije crno-bela….

          Uvek mi je Djindjic bio drazi od Kostunice kao politicar … Ali od obojice mi je draza istina :-)

          • legalista legalista says:

            Pogrešno ste me razumeli, htela sam samo da kažem da je tekst koji direktno sledi tekst koji ste vi citirali u svemu u skladu sa prijavom i ni na koji način ne predstavlja “slabu tačku”.
            Smatram da kada se traži istina onda se treba tražiti cela istina, a ne izolovane rečenice. To što oni koji žele da izbegnu odgovornost za svoja krivična dela koriste razne strategije ne znači da se mi moramo baviti i lažima i citatima van konteksta koje će oni sigurno isticati i već ističu.
            Prosto nisam baš uverena koliko je konstruktivan vaš projekat ali naravno ja nemam više prava na ovaj blog od vas i vi naravno imate pravo da nastavite ako smatrate da je to što radite korisno za otkrivanje istine.

            • Vasilije Virtuelni Vasilije Virtuelni says:

              ovo nije nikakav citat van konteksta … nego samo pokazuje da je Djindjic ostao u normalno kontaktu sa Legijom i posle pobune JSO. U daljem tekstu se vidi da je to trajalo i dalje do sledece godine… I to je cinjenica pred kojom se ne mogu zavarati oci kad se sagledava cela situacija …. ono da li se to “svidjalo” Bebi ili ne je vec neproverljiva stvar kao sto mi mozemo samo da nagadjamo koje ciljeve je imao Djindjic tom prilikom …

              • damir purkovic damir purkovic says:

                zrtve postaju dzelati a dzelati zrtve!!!

                citirao bih jednu pesmu..

                “Fizika kaže, jedan je prostor,
                jedan je prostor, jedno je vrijeme,
                al’ ove kategorije naučne i opšte
                drukčije tumači polupismeno pleme.

                Odje se vrijeme računa unazad,
                a prostor se kida na tanke fete,
                i samo za sranja dovoljno prostora ima,
                na ovim prostorima…”

                ostatak necu, moze mi se pogresno shvatiti!!!

            • Vasilije Virtuelni Vasilije Virtuelni says:

              Da dodam jos nesto u vezi “konstruktivnosti mog projekta” … ja ne zastupam ovde nikakav projekat … ali mi je stalo da dodjem do istine. I otvoren sam za svaki argumentovan stav/dokaz … kao sto volim da demantujem svako neargumentovano stanoviste. Posebno mi semta papagajsko zastupanje poznatih politickih stavova iza kojih stoje jaki i ocigledni interesi i slabi i nelogicni argumenti … i oni za koje unapred postoji “sveta i neprikosnovena istina” bez obzira sto nema veze sa realnoscu, istinom i logikom …

              • legalista legalista says:

                Niko ovde ne štiti svete krave. Nije problem u motivaciji već u nivou argumenata koje iznosite.
                Prosto misim da pokazujete nedostatak pažnje u odnosu na ono što je već više puta objašnjeno i razjašnjeno.
                A pomalo mi se čini i da ste nam dali povoda da sumnjamo u iskrenost i motivaciju.

                • damir purkovic damir purkovic says:

                  Vasilije Virtuelni :
                  Novembar 19, 2010 at 00:24

                  Ok Mihailo, po tvojoj definiciji jeste … po mojoj nije posto sam ja podrazumevao i upotrebu oruzja i svrgavanje (pa i preuzimanje vlasti) …

                  u stvari to objasnjava motivaciju!!!

              • Svetlana Stamatovic Svetlana Stamatovic says:

                vasilije.s tajcicu, ko te zna, dinar da ne da.
                a znamo te sa brloga b92.
                pa naravno da je djinjic morao da se susrece sa legijom zato sto je jso itekako bio povezan sa vojskom. pa znas valjda da je kostunica zadrzao sve miloseviceve generale

                citaj vasilije ako si funkcionalno pismen

                U aprilu 2000. godine odrzan je zajednicki prosiren kolegijum VJ i MUP-a Srbije. Rezultat njihovog dogovora bio je atentat na Vuka Draskovica u Budvi. Posle tog kolegijuma odrzan je sastanak u uzem sastavu. Beleske sa tog sastanka nisu vodjene. Iz izlaganja nacelnika RDB Radeta Markovica jasno se vidi da su prostorije u kojima boravi Vuk Draskovic ozvucene, da se on prati do najsitnijeg detalja. Cekao se najpovoljniji trenutak za likvidaciju.

                Porodica Milosevic donela je odluku da se Draskovic likvidira po svaku cenu bez obzira sto je vec duze vreme boravio na teritoriji Crne Gore. Svaka sluzba imala je svoju ulogu u pripremi i izvrsenju atentata.

                Nacelnik Generalstaba Nebojsa Pavkovic obezbedio je logistiku uz pomoc i saznanje KOS-a, admirala Milana Zeca i jos nekoliko visokih generala koji su pokrivali RV i PVO.

                Milorad Ulemek Legija, pristupajuci realizaciji prihvacenog zahteva Slobodana Milosevica, na jednom sastanku u svojoj kancelariji u Institutu bezbednosti u Beogradu izdaje naredjenje clanovima svoje kriminalne grupe da u Budvi pronadju i lise zivota Vuka Draskovica, a u Beogradu da prvo otmu Ivana Stambolica a zatim da ga ubiju, na mestu, u vreme i na nacin koji sami dogovore.

                Nebojsa Pavkovic u toku istage nije sporio da je po naredjenju Slobodana Milosevica naredio admiralu Milanu Zecu, komandantu ratne mornarice i pomocniku nacelnika Generalstaba VJ za RV i PVO, da oni nekolicini pripadnika RDB-a obezbede pomoc u Crnoj Gori i da im po izvrsenju zadatka organizuju helikopterski prevoz. Rade Markovic je predao Miloradu Ulemeku Legiji falsifikovane licne karte Branka Berceka, Leonida Milivojevica i Nenada Ilica sa laznim podacima i cedulju sa brojem telefona admirala Milana Zeca. Takodje je predao i album sa fotografijama kuce u Budvi u kojoj se nalazi Draskovic. Njih trojica otisli su u Budvu sa Miletom Lukovicem Kumom (sada pokojnim) i Milosem Simovicem (u bjekstvu). Smjestaju se u iznajmljeni stan u blizini kuce u kojoj je Draskovic. Mile Lukovic Kum ispod frizidera sakriva dva pistolja sa prigusivacem. Narednih nekoliko dana vrse osmatranje stana Draskovica.

                Nenad Ilic je iz kasarne u Tivtu od vojnih organa preuzeo vec ranije obecano sanitetsko vozilo, uniforme i isprave i parkirao se u blizini Draskovicevog stana.

                Neposredno pred sam atentat u Budvi u ulici gde je ziveo Vuk nestalo je struje, a policija se pomerila nize za pesedeset metara.

                Dok je Milivojevic ostao da cuva strazu Berceku, ovaj je sa higijenskim rukavicama na rukama i pistoljem bereta, preskocio ogradu ispred kuce, popeo se na terasu stana, razmaknuo drvene roletne i u njegovom pravcu ispalio osam projektila, od kojih su dva okrznula Draskovica u predelu glave, nanevsi mu lakse povrede. Nakon toga se Bercek dao u bekstvo, odbacivsi uz put pistolj sa prigusivacem. Sva trojica su se ponovo sastala kod vozila VJ-T-7440 u kome su se preobukli u vojne uniforme i odvezli do remontne baze u Tivtu. Tamo su ostali sve do jutarnjih sati 17. juna 2000. godine, nakon cega su camcem prebaceni do vojne kasarne u Kumboru, a odatle vojnim helikopterom do aerodroma u Ladjevcima kod Kraljeva, gde su ih prihvatili Milorad Ulemek Legija i Dusan Spasojevic i sluzbenim vozilom RDB MUP Srbije marke “BMV 525″ prebacili u Beograd. Kao nagradu za ucesce u ovoj akciji Legija im je isplatio po deset hiljada maraka.

                Beleznica oficira bezbednosti Mitica iz 2000. godine govori upravo o tom kako je KOS znao i ucestvovao u organizaciji atentata u Budvi. Kada su procenili da bi trebalo kompromitovati generala Pavkovica, oni su Upravi za organizovani kriminal MUP-a Srbije predali fasciklu sa neoborivim dokazima, izjavama svedoka i oficira bezbednosti VJ, o umesanosti dela vrha VJ u atentatu u Budvi. Te dokaze je neposredno pred svoju smenu sa cela KOS-a predao general Aca Tomic koji je kasnije i sam bio uhapsen zbog umesanosti u ubistvo premijera DJindjica.

                • Srdja Srdja Popović says:

                  Svetlana, izuzetno je korisno sto podsecate na cinjenice koje su utvrdjene u postupcima za pokusaj atentata Vuka Draskovica i ubistvo Ivana Stambolica. U tim postupcima, kao sto navodite, jasno je utvrdjeno da Vojska Jugoslavije, MUP, Rade Markovic, Nebojsa Pavkovic, Milosevic i zemunska Jedinica (recimo Mile Lukovic i Milos Simovic) SARADJUJU konkretno i operativno u ova dva zlocina. Vazno je sto ovo opisujete jer ukazuje na modus operandi zemunske jedinice i osporava proizvoljne pretpostavke da je zemuska jedinica ovom prilikom delovala samostalno, po sopstvenoj inicijativi, i da prema tome nikakvih nalogodavaca tu nema. Isticao sam to i u zavrsnoj reci na sudjenju atrentatorima, da oni nikad tako nisu postupali vec su uvek radili onako kako im je naredjeno. Uostalom, i sam je Ulemek to rekao Gradisi Katicu u listu Nacional : “MI SMO SAMO METAK, OROZ POVLACI NEKO DRUGI, A MI LETIMO TAMO GDE SMO ISPUCANI.”

    • legalista legalista says:

      Nadam se da nemate ništa protiv Gospodjo Stomatović, ja sam izvukla deo teksta koji se bavi Montgomerijevom ulogom, da olakšam blogerima da reaguju:

      na našu veliku žalost, na žalost Vlade Republike Srbije, postojao je još jedan problem u svemu tome. To je lična uloga i upetljanost američkog ambasadora u sve to, koji je, iz samo njemu znanih ličnih razloga, bez ikakve veze i kontakta sa Amerikom ili dozvole da se to radi, dao dozvolu, što je meni priznao i ja sam to javno rekao mnogo ranije, dao dozvolu Ivu Pukaniću i Ratku Kneževiću, dan pre objavljivanja tog prvog teksta [u kojem se Djindjić optužuje za šverc cigareta].
      Oni su njega zvali, konsultovali, pitali ga šta on misli, da li je da objave taj tekst ili ne. On se vadio time što je rekao da je on taj tekst, da on nije mogao da im zabrani jer on je demokratski ambasador i u demokratskim društvima šta god neko hoće da napiše, treba da se napiše, što nije tačno.
      To što mi je rekao nije tačno, pošto je naša služba državne bezbednosti imala tačne podatke da je preko svog saradnika, koji je bio ovde u Beogradu, koji se zove Gabrijel Eskobar, danas je službenik ambasade Amerike u Pragu, ovde u Beogradu uzeo podatke koje je dobio iz Vojne obaveštajne službe koje mu je ona dostavila.
      Ti podaci su bili „pakovani” i izmišljeni da sa tim podacima ode u Hrvatsku i da napadne Mila Ðukanovića zbog toga što su hteli Mila da primire, da se ne rasturi Jugoslavija, iz političkih razloga, nekih njihovih globalnih, strateških, geopolitičkih i tako dalje, a usput, već kad kači Mila, može malo da zakači i Zorana, nema veze, pa neka ga zakače, pa njima da bude lakše, jer je to način na koji su navikli da fukcionišu i da rade. To je ta njegova upetljanost, njegova lična i tog njegovog službenika koji je vrlo brzo posle toga, kada se saznalo, kada smo saznali ko je on, pobegao iz Beograda.

      Govorim o periodu kada još nije ni postojala ambasada u Beogradu (oni su tada sedeli u hotelu „Hajat” i imali tamo svoje prostorije) i povlačenju Montgomerija iz cele te priče i, kasnije, izvinjenju i objašnjenju i samom Zoranu Ðinđiću i pokušaju da spoji Zorana Ðinđića i Ivu Pukanića [o Pukaniću višu u gore navedenom linku], za koga nikada nije krio, i dan–danas ne krije, da su ostali prijatelji, i tako dalje… Ali ta vrsta institucionalizacije je bila dovoljna ovoj drugoj strani, desnoj političkoj, desnoj-levoj, nije ni važno, koju je predstavljao Vojislav Koštunica i koju su predstavljali neki drugi lideri DOS, bila je dovoljan znak da tu nisu baš čista posla i da to nije samo pisanje nekog tamo opskurnog hrvatskog novinara, koga neko sigurno za to plaća, i pojedinih medija u našoj zemlji, nego da iza toga stoje mnogo ozbiljnije sile kao što je Amerika i otprilike tada je počela da se kreira priča – „Zoran Ðinđić je dobar predsednik vlade, on je brz, on je moderan, on je stabilan, ali izgleda da je mnogo povezan sa mafijom i sa korupcijom”.

      Glavna ideja je da je priča o Djindjiću kao šverceru cigareta bila nameštena od strane ljudi koji su se zaista bavili švercom cigareta i čije je interese Djindjić ugrozio tako što je počeo da sprečava šverc cigareta.

      • Srdja Srdja Popović says:

        Legalisto, jos je mnogo vaznije da su podaci o toboznjem Djindjicevom ucescu u svercu cigareta objavljivani u zagrebackom Nacionalu cijem su uredniku Pukanicu, po mnogim svedocenjima, oni stizali direktno iz kabineta osumnjicenog Kostunice i Vojne bezbednosti, a nedavno smo saznali i posredstvom srpskog biznismena – gdina Montgomerija.

  44. Vasilije Virtuelni Vasilije Virtuelni says:

    Gospodine Popovicu,

    posto vidim da ovde ocigledno nema nikoga ko bi i pokusao da vam ukaze na “slabe tacke” u tuzbi, moracu opet ja to da uradim. Ovoga puta se radi o samoj osnovi tuzbe – kvalifikaciji celog dogadjaja kao “oruzane pobune”…

    Koliko sam imao prilike da vidim vi tu kao dokaz nudite izvestaj vlade Srbije (napisan skoro dve godine kasnije) kao i izjave/misljenja vise osoba od kojih su vecina bili ucesnici tih dogadjaja. I vecina su bili politicki protivnici/konkurenti Vojislava Kostunice. Problem je u tome sto i suprotna strana sigurno moze da nadje isto toliko (i vise) slicnih osoba ciji su stavovi suprotni. Pa bi razresenje moralo da se trazi u suceljavanju argumenata koji pocivaju na karakteristikama samog dogadjaja i koje podupiru ili pak demantuju takvu kvalifikaciju…

    E te vrste argumentacije ima vrlo malo u tuzbi a nisam imao prilike da je vidim ni bilo gde drugde. Uglavnom se sve svodi na to da se ovde nikako ne radi o mirnom protestu posto su demostranti bili naoruzani. Sto se mene tice to uopste nije dovoljno jak argument. Tacno je da su nosenjem oruzja demonstranti bitno presli okvir onoga sto se zovu mirni protesti ali to NIKAKO ne znaci da se sve moze automatski kvalifikovati kao oruzana pobuna. Naprotiv, postoji vise argumenata da to nije slucaj:

    1) Jedna od osnovnih karakteristika oruzane pobune je UOPTREBA oruzja a ovde ne samo da nije bilo ispaljenog metka niti i jedne povredjena osobe nego nije bilo ni realne opasnosti da ce do tako necega doci…

    2) Tesko je nazvati oruzanom pobunom zaustavljanje saobracaja na nekoliko sati – sto se u sustini ne razlikuje od onoga sto su radili i seljaci prilikom svojih protesta …

    3) Tipicna karakteristika oruzane pobune je namera da se smeni postojeca vlast i dovede neka nova. U ovom slucaju demonstranti nisu imali takve zahteve …

    • legalista legalista says:

      Đinđić je tada rekao da onda tu oružanu pobunu mora drugačije da rešava. On odlazi u zgradu vlade i održava seriju sastanaka. Saziva za popodne sednicu vlade, na kojoj se donosi nekoliko odluka. Pre svega, prihvatanje ostavke, odnosno smena načelnika DB i njegovog zamenika.

      iz teksta Žarka Koraća.
      Zar to nije smena postojećih ljudi na vlasti?

      Pored da li zaista možete da zamislite da u bilo kojoj civilizovanoj državi nezadovoljna policijska jedinica izađe u uniformama na ulicu, oružana i pri tom otkazuje poslušnost svojim nadređenim i pristajući da se sklone tek kada su određeni pripadnici civilnih vlasti smenjene, daju izjave da ih je samo vojska mogla skloniti, i da se to ne kvalifikuje kao krivično delo.

      Ajde malo ozbiljniji pokušaj Vasilije, molim vas, ovo je uvredljivo, već!

      • Vasilije Virtuelni Vasilije Virtuelni says:

        Hm, pa ne znam sta za vas ne bi bilo uvredljivo … pa onda ne znam kako da vam ispunim zelju…

        Inace se slazem da je taj izlazak naoruzane policije i njeno otkazivanje poslusnosti nezamisliv u nekoj uredjenoj/civilizovanoj zemlji i da predstavlja krivicno delo. Oni su morali da budu razoruzani i kaznjeni. Samo sto je tu pre svega odgovornost republicke vlasti i organa reda – pa tek onda saveznih. Ocigledno je da je napravljena velika greska.

        A jasno je i da je u pitanju bio politicki rivalitet Djidnjica i Kostunica i njihovo nadmetanje u tome ko ce da dobije/zadrzi glavne poluge vlasti…

        E sad sto je to sto je JSO uradila krivicno delo – to jos uvek ne znaci da je to bila oruzana pobuna. Ako vi i ja izadjemo na ulicu sa oruzjem (koje nosimo neovlasceno) i trazimo zahtevamo nesto, to ne znaci automatski da smo izvrsili oruzanu pobunu

        • damir purkovic damir purkovic says:

          ali ti i ja nismo policajci, kontas?!

          • Vasilije Virtuelni Vasilije Virtuelni says:

            pa sta? i da jesmo opet to ne znaci da smo izvrsili oruzanu pobunu ako smo neovlasceno nosili oruzje i/ili smo otkazali poslusnost … ali ti ocigledno ne kontas …

        • legalista legalista says:

          Ali vi i ja nismo pripadnici državnog aparata sile kojima je ustavom zabranjen protest

        • Mihailo Mihailo says:

          Regularna vojna ili policijska formacija koja odbije poslusnost legalnoj vlasti i, uz pretnju oruzjem, ima neke zahteve, bez obzira da li su polticki ili socijalni, cini akt oruzane pobune.

          Dva civila koji izadju na ulicu sa oruzjem i “zahtevaju nesto” ne cine oruzanu pobunu jer nisu organizovana formacija.

          • Vasilije Virtuelni Vasilije Virtuelni says:

            Ok Mihailo, po tvojoj definiciji jeste … po mojoj nije posto sam ja podrazumevao i upotrebu oruzja i svrgavanje (pa i preuzimanje vlasti) …

            Sumnjam da u zakonima postoji precizna defnicija sta je to “oruzana pobuna” ali recimo i da prihvatimo tvoju. Ako jedinica policijskih snaga otkaze poslusnost i zadrzi oruzje (znaci “oruzana pobuna”) po tvojoj definiciji onda je na policiji da ih razoruza i privede na sudjenje … Ne znam tacno brojno stanje policije u to vreme ali pretpostavljam da je bilo bar hiljadu policajca na jedno JSO-pobunjenika. Ako policija odnosno oni koji su njom rukovodili to nisu uradili nego su “kapitulirali” onda bi njih trebalo tuziti kao prve …

            • legalista legalista says:

              Ovo delo je u grupi dela
              PODRIVANJE VOJNE I ODBRAMBENE MOCI
              među njima se nalaze razna dela sa raznim radnjama koje su uperena na ugrožavanje ustavnog uređenja i bezbednosti države.
              Među radnjama koje su navedene u grupi ovih dela, koje prema zakoniku mogu biti uperene na ugrožavanje ustavnog uređenja i bezbednosti države je na primer i povreda privrednog objekta.
              Tako da nije samo puč delo kojim se ugrožava ustavno uređenje i bezbednost države.

              Takozvana “vaša definicija” oružane pobune, predstavlja biće drugog krivičnog dela:
              NAPAD NA USTAVNO UREÐENJE
              Clan 114.
              Ko pokuša da upotrebom sile ili pretnjom upotrebe sile promeni ustavno uredenje SRJ ili da
              svrgne najviše državne organe, kaznice se zatvorom najmanje pet godina.

            • damir purkovic damir purkovic says:

              obzirom da su ministar unutrasnjih poslova i general rekli da nemaju mogucnosti i jedinicu koja bi se suprostavila da ne bi kapitulirao zoran je otisao u kulu i na taj nacin je uspeo da spasi vladu politickog poraza, kupiti sebi vremena kako bi se kasnije sa njima suocio (cume kao svedok saradnik, vojska pod njegovu kontrolu, specijalni sud) jer ocigledno je da je kostunica rekao da drzava nije u opasnosti i da nije imao nameru da zbog toga saziva VSO a oni nisu imali druge instrumente da se sa njima u tom trenutku sukobe, tj. da ih razoruzaju! sta tu nije jasno? postoje svedocenja ljudi, ako vam to nije dovoljno ne znam sta jeste..

              i da, koja je to vasa definicija pojma macka a koja je moja definicija?! nemojmo se praviti ludi!!! legalista je u pravu, slazem se da niste konstruktivni!!!

            • Mihailo Mihailo says:

              “onda je na policiji da ih razoruza i privede na sudjenje … Ne znam tacno brojno stanje policije u to vreme ali pretpostavljam da je bilo bar hiljadu policajca na jedno JSO-pobunjenika”

              Policija je tada imala oko 30.000 uniformisanih pripadnika, na celoj teritoriji Srbije. Koliko ih je bilo u Beogradu i okolini, nekoliko hiljada,mozda, neorganizovanih u borbenu formaciju, i nespremnih da pucaju na svoje kolege, po recima D. Mihajlovica. Vlada, realno, nije imala nikakve poluge moci kojima bi se suprotstavila pobunjenicima.

        • legalista legalista says:

          Aludirala sam na to da su te primedbe već vrlo dobro argumentovane u prijavi, tako da se prvo sa pitanjima vredi pažljivo pročitati prijava, pa tek naknadno ih kačiti na blog

    • Oscar Z Acosta Oscar Z Acosta says:

      Ehem,…

      1 – Pljackas banke ne “upotrebljava” pistolj sve dok ne ubije nekog’?

      2 – “U sustini se ne razlikuje”? Pa onda se ne razlikuje ni pljackas banke od klijenta koji je dosao da “uzme” novac.

      3 – Smena ministra je kakav zahtev?

      • Vasilije Virtuelni Vasilije Virtuelni says:

        1 i 2) Svako ko uperi pistolj u nekoga i zahteva nesto – upotrebljava ga. JSO-ovicma oruzje nije trebalo da zaustave saobracaj na autoputu niti su ga za to “upotrebljavali”. Kao sto ni seljacima nije trebalo oruzje da postignu isti rezultat – skrenu paznju na sebe i svoje zahteve. Kad su postigli to i jedni i drugi se se posle nekoliko sati povukli …

        3) Zahtev za smenu jednog ministra (koji ih je “zuljao”) nije isto sto zahtev za smenu cele vlade. A ni taj zahtev nisu ostvarili u sporazumnom i MIRNOM resenju …

        • damir purkovic damir purkovic says:

          virtuelni, kao prvo logicki si sve omasio, kao drugo nisi procitao optuznicu tako da ti ni argumenti protiv nisu na mestu!

          evo izdvojio sam deo iz optuznice koji govori o tome sta cini to da se pobuna kvalifikuje kao oruzana (mada nije tesko zakljuciti i na osnovu snimka), i koji su razlozi zbog kojih je zoran djindjic odlucio da razgovara sa njima (opet se vracamo na ono pitanje da kostunica nije hteo a djindjic nije mogao).

          “ZAHTEVI JSO-a

          Prema iskazu Dušana Mihajlovića, ondašnjeg ministra unutrašnjih poslova, datog 15. marta 2005. godine u predmetu K.p.br. 5/03, „zahtevi koje je Jedinica istakla bili su… da se donese Zakon o saradnji sa Hagom, što je čisto politička stvar, odnosno stvar zakonodavca, Narodne skupštine, najmanje je stvar policije da se time bavi i da o tome brine. Drugi zahtev je takođe bio… čisto politički, jer je bio vezan za smenu ministra odnosno moju ostavku i smenu načelnika i zamenika načelnika Službe državne bezbednosti… Za mene je to bila oružana pobuna. Ona je tako kvalifikovana i od strane rukovodstva Službe državne bezbednosti. Bila je kvalifikovana od mene kao ministra, bila kvalifikovana i od Vlade u tim prvim saopštenjima i ona je imala sve elemente toga, jer ako neko kome je država dala oružje da bi radio svoj posao po zakonu i pravilu službe, izađe mimo zakona, mimo pravila službe, sa oružjem, pod punim naoružanjem i dođe u centar Beograda i istakne političke zahteve, šta je to ako nije oružana pobuna.“

          Zahteve je, u ime JSO, obznanilo lice koje se lažno predstavljalo kao major Batić a za koje je kasnije utvrđeno da se radi o Vladimiru Potiću, starijem naredniku Vojske Jugoslavije, koji je na rad u MUP Republike Srbije prešao iz Gardijske brigade (prema izjavi Gorana Petrovića, tadašnjeg načelnika RDB-a, datoj listu Glas Javnosti 11. novembra 2001) (prilog br. 1)

          PRETNJA UPOTREBOM SILE

          Iz drugih iskaza svedoka u predmetu K.p.br 5/03, vidi se da je pretnja upotrebom sile bila veoma ozbiljna. To se pre svega vidi iz same okolnosti događaja, kada je 180 ljudi pod punim naoružanjem, sa 24 hamera u kojima su se krile duge cevi, zauzelo deo autoputa nadomak Beograda. Prema iskazu u predmetu K.p.br. 5/03 svedoka-saradnika Ljubiše Buhe: „Legija je čak hteo da digne helikoptere. Pošto je pričao da ima „MI24“, dva blindirana helikoptera, mislim da je hteo da digne iznad Beograda, da napravi pometnju. Znači bili su spremni… da idu direktno na Vladu, da zauzmu Vladu, pošto su znali da nema ko da im se suprotstavi.“

          Prema Dušanu Mihajloviću (glavni pretres u predmetu K.p.br.5/03 od 15. marta 2005): „… bilo je potpuno jasno da ako želimo da izbegnemo neku dalju konfrontaciju i nesreću u zemlji, da se neki kompromis mora napraviti… da izbegnemo eventualno neko krvoproliće koje je visilo u vazduhu… Znači, ono što je za mene bilo prioritet to je bilo da sačuvamo neki javni red i mir u zemlji i da sačuvamo, odnosno da sprečimo mogućnost da dođe do nasilne promene vlasti pošto je o tome počela priča kako će Jedinica doći u Beograd, osvojiti Vladu, pobiti sve po Vladi i dovesti na vlast one koji će voditi tu, po njima, patriotsku politiku, za razliku od ove… Međutim, istovremeno mi smo bili svesni realnosti da u tom trenutku policija Srbije nije raspolagala ni jednom drugom oružanom formacijom kojom bi mogla da se suprotstavi Crvenim beretkama, odnosno koja bi mogla da ih razoruža ili da sprovede neku odluku ministra ili načelnika Službe bezbednosti o rasformiranju te Jedinice… Realna opasnost od terorizma, kojoj je ova zemlja izložena, bila je i glavni razlog koji je mene vodio da ne ispunim zahteve koje sam dobijao, ne samo iz inostranstva nego i od demokratske javnosti u zemlji i od svojih kolega – da rasformiram tu Jedinicu.“

          Prema ondašnjem potpredsedniku Vlade, Čedomiru Jovanoviću (citirani predmet, glavni pretres 11. aprila 2005), u Vladu su pristizale informacije „da se razrađuju planovi za zauzimanje beogradskog aerodroma, zauzimanje Televizije i nasilan ulazak u republičku Vladu.“

          Ondašnji načelnik Službe bezbednosti, Goran Petrović, je na glavnom pretresu 18. maja 2005. godine u cit. predmetu svedočio o razgovoru koji se u vreme pobune vodio između premijera Đinđića, generala Lukića i ministra unutrašnjih poslova Mihajlovića, u kojem je premijer Đinđić njih pitao: „Ako oni sada krenu iz Kule i dođu ovde u Ministarstvo unutrašnjih poslova, šta ćete vi da uradite. Oni su slegali ramenima i govorili otprilike – pa ništa, to nije dobra ideja. Na kraju je pitao: „Ako ja odem u Vladu, oni dođu, izbace me iz Vlade na ulicu, šta ćete vi da uradite?“ Oni su otprilike ponavljali tu priču kako to nije dobra ideja, kako ne treba konfrontirati policiju, Žandarmeriju ili bilo koga toj Jedinici. Onda je Premijer ustao i napustio taj sastanak… Ako je pokojni premijer pitao ministra i načelnika resora javne bezbednosti: „Ako oni krenu iz Kule i dođu u ministarstvo šta ćete vi uraditi?“, a oni odgovorili – ništa, ako je posle toga pitao: „A šta ako dođu u Vladu i izbace me na ulicu, šta ćete vi uraditi?“ – ništa, onda je jasno da postoji osnovana pretpostavka da se u svakom trenutku može izvesti državni udar, puč, da se može počiniti nekažnjeno bilo kakvo krivično delo, a o preuzimanju vlasti da i ne govorimo. Znači to je u takvoj situaciji vrlo realno i vrlo moguće.“

          Prema iskazu svedoka-saradnika Zorana Vukojevića (K.p.br.5/03, glavni pretres, 13. april 2004): „U tom trenutku kad je Jedinica izašla na ulicu, maltene pola Vlade se bilo razbežalo. Znači čitava država je bila u strahu. Tu nije mogao da se nađe policajac koji će da bude, da kažem, uz Vladu, u tom trenutku. Tako da su oni tu bili potpuno nemoćni. Oni [pobunjenici] su bukvalno radili šta su hteli. Niko im ništa nije mogao.“

          List Svedok od 12. novembra 2001. godine, dok je oružana pobuna u toku, donosi i izjavu jednog od organizatora pobune, komandanta JSO-a Dušana Maričića: „ Ovo se neće ovako završiti, ili ćemo svi izginuti, a to će malo teže ići, ili će oni dati ostavke.“ “

          • legalista legalista says:

            Izvini Vasilije, ali gde u opisu krivičnog dela u krivičnom zakoniku piše da je za izvršenje dela potrebno da izvršilac traži smenu cele vlade?

          • Vasilije Virtuelni Vasilije Virtuelni says:

            varas se – procitao sam je … i to bas taj deo pre nego sto sam napisao ovaj post … Tu postoje razne spekulacije sta bi JSO MOGLA da uradi, moguce je da su te glasine oni namerno sirili da bi zaplasili drugu stranu – u cemu su, ocigledno i uspeli. Da su bilo sta od toga pokusali da ostvare onda bi se sve moglo i kvalifikovati kao pobuna …

            Mihaijlovic jeste to okarakterisao kao pobunu ali je on (sudeci po stenogramu objavljenom nedavno u Pecatu) ponudio na sednici vlade i da ih policija razoruza. Nerealno bi bilo da policija koja je imala desetine hiljada ljudi nije u stanju da razoruza 200 JSO-avaca.

          • Srdja Srdja Popović says:

            Hvala vam Damire sto ste Virtuelnom iskopirali ovaj deo iz krivicne prijave koji govori o samom krivicnom delu oruzane pobune. Mada, naravno, i dalje stoji pretpostavka da komentatori prijavu prethodno procitaju pre nego sto se ukljuce u diskusiju, pa je i Vasilije to mogao da ucini.

        • Mihailo Mihailo says:

          Zahtev za smenu jednog ministra (koji ih je “zuljao”) nije isto sto zahtev za smenu cele vlade

          Koji je tacan broj ministara koje treba smenjivati uz pretnju oruzjem da bi se to okvalifikovalo kao oruzana pobuna?

          • legalista legalista says:

            Možda ti je ovako lakše da shvatiš, ako ti izvršiš oružanu pljačku ali si naoružan samo da bi zastrašio osobu koju pljačkaš i nisi nameravao da koristiš oružje, da li to onda znači da to nije oružana pljačka?
            Ponavljam, čini mi se da su ove vaše primedbe nekonstruktivne, i iskreno mislim da se pretvaraju u troll-ovanje.

            • Nikola M. Nikola M. says:

              Ponavljam, čini mi se da su ove vaše primedbe nekonstruktivne, i iskreno mislim da se pretvaraju u troll-ovanje.  

              Čovek ima dug trollerski staž,
              takureć benifecirani ;)

            • Vasilije Virtuelni Vasilije Virtuelni says:

              Legalista: Ponavljam, čini mi se da su ove vaše primedbe nekonstruktivne, i iskreno mislim da se pretvaraju u troll-ovanje.

              Ja volim da diskutujem sa neistomisljenicima … a ne sa onima sa kojima se u svemu slazem. Ali sam ovde izgleda zalutao … ocigledno sam JEDINI takav …

              Ostavljam vam vas pa se medjusobno tapsite po ledjima … i nadmecite su tome ko ce vise da pohvali Srdju … srecno vam jednoumlje :-)

              • lana b. lana b. says:

                VV, dao si sve od sebe ovog puta, jos samo da si procitao… ali mnogo trazimo, znam.

              • Marija Marija says:

                Dajem Vam konstruktivan predlog da sledeći put kad osetite potrebu da se razlikujete, na primer, naručite pepsi kad svi piju koka kolu. A, ne da proizvojno tumačite Zakon i koristite mehanizam kontriranja kako bi opravdali nedostatak činjenica u diskutovanju.

              • Milivoye Milivoye says:

                Zahvaljujem.

          • damir purkovic damir purkovic says:

            znaci da to sto su otkazali poslusnost, povukli se u kulu, prekinuli svu komunikaciju sa nadredjenima a zatim izasli sa hamerima i oruzijem na deo autoputa ne znaci da su izvrsili akt oruzane pobune samo zato sto nisu nikoga ubili (tada) i zauzeli aerodrom, vladu?!

            hm.. interesantno!!

          • Vasilije Virtuelni Vasilije Virtuelni says:

            Mihalio:Koji je tacan broj ministara koje treba smenjivati uz pretnju oruzjem da bi se to okvalifikovalo kao oruzana pobuna?

            Kao sto znamo ni jedan nije bio smenjen … a zahtev za smenu JEDNOG, RESORNOG ministra je nesto uobicajeno u svakom protestu. Ne znam da li su i seljaci prilikom njihovog protesta trazili smenu ministra poljoprivrede … ali je sasvim za ocekivati …

            Oruzana pobuna bi (po mojoj definicji) bi bila smena kompletne vlade :-)

            • damir purkovic damir purkovic says:

              ocigledno je da ne baratas sa dovoljnim brojem informacija.. i jos jedna stvar, o faktima kada je rec tu nema dva misljenja, tri misljenja, sesthiljadaosastodevedesettri misljenja.. po mojoj definiciji treba ti jos da citas pa onda da budes konstruktivan.. po mojoj definiciji!!!

            • Mihailo Mihailo says:

              “Oruzana pobuna bi (po mojoj definicji) bi bila smena kompletne vlade”

              Ne treba cak ni jedan ministar a kamoli vlada.

              Za oruzanu pobunu je dovoljno da ceta vojnika, uz pretnju oruzjem, odbije da pojede rucak.
              Bitna stvar kod oruzane pobune nije zahtev nego oruzje i otkazivanje poslusnosti.

              • Vasilije Virtuelni Vasilije Virtuelni says:

                Mihailo:Za oruzanu pobunu je dovoljno da ceta vojnika, uz pretnju oruzjem, odbije da pojede rucak.
                Bitna stvar kod oruzane pobune nije zahtev nego oruzje i otkazivanje poslusnosti.

                Iako svojevrsno karikiranje ovaj primer vam je odlican i sa njim mogu da se slozim :-) Istovremeno on pokazuje i zasto u ovakvom hipotetickom slucaju “ostatak sveta” – znaci gradjani ili pak vlasti savezne drazave ovo ne bi mogli da smatraju oruzanom pobunom iako to ona formalno-pravno jeste sa stanovsta nedredjenih doticne jedinice … I nikom normalnom ne bi palo da trazi recimo intervenciju vojske …

                Unekoliko je slicno i sa ovom pobunom JSO: sa stanovista vlade Srbije ona jeste oruzana pobuna. Ali sa stanovista obicnih gradjana ili pak vlasti savezne drzave to je bila interna stvar organa vlasti Srbije koja je spolja bila vidljiva na isti nacin kao i straj seljaka: privremenom blokadom puta …

                E da je JSO otisao korak dalje i pretio oruzjem vladi (ili zarobio nekoga) … pokusao da pruzme vlast … ili pak trajno zatvorio auto-put i time paralisao zelmlju (ili jedan njen deo). Onda bi se moglo govoriti o oruzanoj pobuni i sa tacke gledista cele drzave ….

                • Mihailo Mihailo says:

                  “Ali sa stanovista obicnih gradjana ili pak vlasti savezne drzave to je bila interna stvar organa vlasti Srbije koja je spolja bila vidljiva na isti nacin kao i straj seljaka: privremenom blokadom puta ”

                  Na kraju ce da ispadne da je za celu tu stvar bila nadlezna saobracajna policija:))

                  Bez obzira na percepciju gradjanstva, Predsednik republike nema pravo na povrsno gledanje na stvari, a znamo i da je na sve to gledao vrlo dubinski, i da je bio vrlo dobro obavesten, i da je izabrao da prenebregne svoju ustavnu obavezu, u korist svoje politicke opcije.
                  Srbija se danas davi u Djindjicevoj krvi, prolivenoj zbog Kostunicinih fiksideja o Nebeskoj Srbiji.

                • Srdja Srdja Popović says:

                  Rekao sam vam vec, Virtuelni, ovo treba raspraviti sa Specijalnim tuzioocem. On misli da je u pitanju oruzana pobuna. Poucite ga.

        • Nikola M. Nikola M. says:

          1 i 2) Svako ko uperi pistolj u nekoga i zahteva nesto – upotrebljava ga. JSO-ovicma oruzje nije trebalo da zaustave saobracaj na autoputu niti su ga za to “upotrebljavali”

          Ali su ga poneli sa sobom,
          bez naređenja ili dozvole nadležnih?
          Zašto bi neko išao u “miran protest”
          naoružan do zuba u hamerima koje
          ubr. tada nema ni VJ? Ovo je troll
          i kao takav ne zaslužuje dalje odgovore…

          • lana b. lana b. says:

            virtuelni? trolcina i relativizacija ko vrata! a mene se juce grdilo kad sam pokusala da ga navedem da makar procita prijavu

            • legalista legalista says:

              Eto Lana vidite, imate više iskustva

              • lana b. lana b. says:

                virtuelni i ja, we go way back :) njega tako posalju po zadatku, ali to nije ono sto me nervira, nek svako radi svoj posao, nego sto se brate nikad ne spremi ko covek :)

            • Nikola M. Nikola M. says:

              virtuelni? trolcina i relativizacija ko vrata! a mene se juce grdilo kad sam pokusala da ga navedem da makar procita prijavu  

              Shodno tome, savet za ostale diskutante
              u vidu stare forumaško-blogerske izreke
              “do not feed the troll”, osim ako nećete da se
              rasprava pretvori u “koliko anđela staje na vrh čiode”.

              • legalista legalista says:

                duly noted!

                • legalista legalista says:

                  pa to sam i pokušavala da mu kažem, ako hoće da napada prijavu morao bi da dođe sa malo sofisticiranijim argumentima, a ovako je samo tužno

                • Bratislav Vukojevic Bratislav Vukojevic says:

                  Ma ovo je jako slican nacin komunikacije koju je imao i Zoran. Navede 10 potpuno nepovezanih cinjenica, ostavi prostor za sumnju, i onda kada ga dovedete do zida sa pitanjima i argumentima samo hrabro izjavi: Povlacim se necu da vam smetam…..

                  .

    • Mihailo Mihailo says:

      “Jedna od osnovnih karakteristika oruzane pobune je UOPTREBA oruzja a ovde ne samo da nije bilo ispaljenog metka niti i jedne povredjena osobe nego nije bilo ni realne opasnosti da ce do tako necega doci”

      Ne samo upotreba nego i PRETNJA oruzjem.

      Paralela: Pljacka banke, uz pokazano oruzje, bez upotrebe, se tretira kao ORUZANA LJACKA.

    • Nikola M. Nikola M. says:

      “Tacno je da su nosenjem oruzja demonstranti bitno presli okvir onoga sto se zovu mirni protesti ali to NIKAKO ne znaci da se sve moze automatski kvalifikovati kao oruzana pobuna. ”
      Nenad Čanak ima jednu lepu metaforu – “da li je devojka malo ili mnogo trudna.”
      U Republici Srbiji, koliko ja znam, jedino država ima monopol nad oružanom silom.
      Ako deo te oružane sile prestane da se povinuje naređenjima države i počne da postavlja
      političke zahteve podržane pretnjom svog oružja, radi se svakako o oružanoj pobuni. Ako pak
      ta oružana sila počne da prima naređenja od strane državnih organa za nju nenadležnih,
      možemo da govorimo o pokušaju puča. I na kraju, zamislimo hipotetičku situaciju da velika
      oružana sila pređe granicu RS i počne da se kreće ka Beogradu, da li, ako naša vojska ne bi
      pružala otpor i ta oružana sila ne ispali ni jedan metak na svom pohodu, to ne bi bila oružana agresija?

  45. lana b. lana b. says:

    .
    ANATOMIJA NEMORALA

    Žarko Korać

    18.11.2010.

    Pobuna Jedinice za specijalne operacije, novembra 2001. godine, kulminacija je vešto vođene kampanje za smenu vlade Dr Zorana Đinđića, kao „nepatriotske i izdajničke“. Štab te kampanje bio je smešten u predsedništvu tadašnje SR Jugoslavije, a njen inspirator i pokrovitelj bio je Dr Vojislav Koštunica.

    Ona je svoje jasne ideološke osnove dobila obraćanjem Vojislava Koštunice javnosti, dvadeset i osmog juna te iste godine, kada je Slobodan Milošević izručen haškom tribunalu. Tada je Koštunica odbacio svoju „legalističku“ masku i vrlo jasnim rečima se predstavio kao direktni zaštitnik Slobodana Miloševića i njegove politike. U svojoj izjavi, on je celokupnu vladu Srbije optužio za „pravno nasilje“ i „puč“ i osudio izručenje kao nelegalno. Ono što je propustio da pomene je koliko truda je lično uložio da se spreči donošenje neke vrste pravne osnove za ovo izručenje u vidu posebne uredbe. Jednom će neki istoričar pravnih prilika u zemlji, biti u prilici da osvetli Koštuničine manipulacije ustavnim sudom, uključujući i telefonske pozive njegovim članovima, da bi se omelo donošenje uredbe ili posebnog zakona. Zbog toga je vlada Srbije bila prinuđena da se direktno osloni na tadašnji ustav Srbije, dajući pravnu osnovu tom izručenju. Sve to nije sprečilo ovog „legalistu“ da na konferenciji za novinare jasno pokaže da celokupno Miloševićevo bratstvo može da računa na njega i njegovo puno razumevanje Miloševićeve politike.

    Sve ono što je do tada bilo uvijeno u nejasne formulacije tipa, između Đinđića i Koštunice postoji i raste „sukob ličnosti“ ili su u pitanju „političke ambicije“, odjednom je postalo kristalno jasno. Radilo se o dve politike, koje vrlo različito vide razvoj Srbije i Miloševićevo nasleđe. Od tog trenutka, bilo je jasno da svaka pobuna ili protest protiv Đinđića, moze unapred da računa na Koštuničinu podršku.

    I to su kriminalci, lopovi, ubice i šverceri Miloševićevog vojno-policijskog aparata, dobro zapamtili. Imali su i medijsku podršku iz Koštuničinog kabineta, gde je „savetnik za medije“ bio Aleksandar Tijanić, bivši julovski ministar u vladi Mirka Marjanovića. Ali ta užasna, svakodnevna i uporna medijska satanizacija Đinđića, nije dala pune rezultate. Đinđić nije odustajao. Uprkos njoj, vodio je vrlo uspešno vladu Srbije. Može se opravdano pretpostaviti, da je upravo u tom periodu, doneta odluka da medijska kampanja nije dovoljna i da je treba pojačati, uvođenjem u igru vojnog dela Miloševićeve službe državne bezbednosti, takozvanih Crvenih beretki ili JSO, jedinice sastavljene uglavnom od kriminalaca i ratnih zločinaca, koju tada ni Đinđić nije imao moći da rasformira. Da im se „pomogne“, jedan nedeljnik dobija falsifikovanu listu njihovih članova, koje navodno traži haški sud. Oni samo čekaju priliku da se pobune.

    Pojedini članovi Koštuničinog okruženja u međuvremenu kontaktiraju kriminalce iz takozvanog Zemunskog klana, koji postaje planer kriminalnih aktivnosti vođa JSO u tom periodu. O tome svedoči jedan od nedavno uhapšenih kriminalaca iz Zemunskog klana. Oni ih nagovaraju na pobunu. Ukazuje im se „prjateljski“, da je Đinđić „izdajnik“ koji želi da ih sve uhapsi i vođe JSO izruči Hagu. Tako JSO čeka priliku. Ona se ukazuje u novembru 2001. godine. Đinđić je na putu u SAD, Koštuničini saradnici su im obećali podršku, a general Aco Tomić da se „vojska neće mešati“. Povod je naravno potpuno fiktivan: hapšenje braće Banović na pijaci u Obrenovcu. JSO izjavljuje da „neće da hapsi sirotinju“ i patriote, borce iz proteklih ratova. Takođe, isto tako lažno, da im „nije objašnjeno“ koga će da hapse!? Prvo demonstriraju u svojoj bazi u Kuli, a onda, preko noći dolaze u Beograd i pod oružjem, blokiraju jednu traku autoputa kroz Beograd.

    Koštunica im, kako je očekivano (a možda i dogovoreno), odmah pruža javnu podršku. To je čuvena izjava o štrajku u „radnim odelima“. U istoriji srpskog beščašća, ona je jedna od najodvratnijih. Oružana pobuna dela MUP-a Srbije, naziva se „legitimnim štrajkom“. Budući da je potpisnik ovih redova i sam bio svedok ovih događaja, izneću ih skraćeno, onako kako ih pamtim, u prvom licu.

    ***

    Obavešten sam da je pobunjena jedinica tokom noći došla u Beograd, a da je premijer još na putu. Smatrao sam svojom dužnošću da kao potpredsednik tadašnje vlade, dođem u MUP Srbije, kod ministra unutrašnjih poslova, da vidim kako će MUP reagovati, a takođe i da budem prisutan prilikom donošenja odluka. U MUP-u sam zatekao ministra Dušana Mihajlovića, načelnika javne bezbednosti, generala Sretena Lukića i načelnika državne bezbednosti, Gorana Petrovića. Oni su sedeli u sali za sednice, pored kabineta ministra. Obavestili su me šta se zbiva i rekli su da čekaju premijera Đinđića, koji je sleteo u Pariz na povratku iz SAD i upravo poleće za Beograd. Rešili smo da ga sačekamo. Atmosfera je bila napeta i skoro niko nije ništa govorio. Bilo nam je jasno da se radi o ozbiljnoj pretnji po bezbednost države i bahatoj demonstraciji moći grupe koja ima ozbiljnu političku podršku.

    Đinđić je došao u MUP čim je sleteo u Beograd i praktično čim je seo, pitao Sretena Lukića, da li on ima policijsku jedinicu koja bi zaustavila JSO, ukoliko bi ona krenula da zauzme zgradu vlade Srbije. Lukić je jasno odgovorio da takvu jedinicu nema, jer misli da ostali pripadnici MUP-a neće pucati na JSO. Đinđić je tada rekao da onda tu oružanu pobunu mora drugačije da rešava. On odlazi u zgradu vlade i održava seriju sastanaka. Saziva za popodne sednicu vlade, na kojoj se donosi nekoliko odluka. Pre svega, prihvatanje ostavke, odnosno smena načelnika DB i njegovog zamenika.

    Đinđić je prinuđen na to poniženje, jer on nema moći drugačije da reaguje. Tokom sednice vlade, pošto sedi do mene, šapuće mi da ide kod njih u Kulu, da bi pokušao da spreči veće nevolje. Izražavam bojazan za njegovu bezbednost, ali on odmahuje rukom i kaže mi da nema izbora. Ali ta hitna i vanredna sednica vlade u rano popodne, IMA DVA DELA!!! Na ZATVORENOM DELU, gde se ne vodi zapisnik i samo se snima njen tok, on članovima vlade otvoreno govori da je u pitanju oružana pobuna protiv njega, vlade i budućnosti Srbije. Ima bar dvadeset svedoka koji ovo mogu da potvrde.

    I u tome je krunski nemoral, sitnih Koštuničinih pomagača, koji u tekstovima tipa Bakarčevog „Nečasni advokat lažno prijavljuje“, svesno falsifikuju činjenice. Prvo, oni citiraju zapisnik vlade, iako se on po odluci ne objavljuje. Bilo bi zanimljivo znati, kada je Koštuničina vlada donela odluku da se baš ti zapisnici učine javnim? I da li to važi i za ostale sednice vlade, od januara 2001. pa do danas.

    Drugo, oni citiraju DELOVE zapisnika, da se ne bi moglo zaključiti da je u jednom trenutku Đinđić PREKINUO SNIMANJE SEDNICE I ZAMOLIO STENOGRAFE DA IZAĐU. Neka stave na UVID JAVNOSTI snimak sednice, pa će se to jasno videti. Ovako, oni citiraju nelegalno dobavljene delove zapisnika sednice vlade, gde se Đinđić trudi da smanji političku štetu koja mu je naneta i daje izjave koje treba da vrate poverenje građana u institucije države. Bio je više nego svestan štete koja je učinjena. Konačno, bio je primoran da za zamenika načelnika DB, postavi Milorada Bracanovića, Ulemekovog čoveka od poverenja, koji je tu i došao da bi kontrolisao Đinđića za račun kriminalaca i ubica koje je podržao Koštunica.

    Ciničan čovek bi mogao reći da su Đinđićeve izjave na OTVORENOJ sednici vlade, upravo upućene ljudima poput Nebojše Bakareca, koji traže svaku priliku da oružanu pobunu protiv legalne i legitimne vlade Srbije, proglase za svakodnevni i opravdani događaj. Đinđić je nažalost prinuđen da to poruči, jer je potpuno usamljen – vojska obećava JSO-u da se neće mešati, Koštunica ih podržava, a policija neće da se suprotstavi svojima. Šta je mogao drugo da učini, sem da za javnost pokuša da stvori iluziju da je izašao kao pobednik iz dobro organizovane zamke iz Koštuničinog kabineta. I on zaista jeste to politički preživeo, ali je platio visoku cenu. Taj događaj jeste stvarni uvod u atentat na njega, manje od dve godine kasnije – Miloševićevo kriminalno bratstvo, na čelu sa Koštunicom, shvatilo je da samo udruženi, mogu da zaustave premijera u svom radu na demokratizaciji Srbije.

    A ostale tlapnje iz Koštuničinog okruženja, da on nije „sam komandovao vojskom“ ili da oružana pobuna ne predstavlja „ugrožavanje ustavnog poretka“, samo su jadni pokušaji da se strah od tužbe majke i sestre Zorana Đinđića, pretvori u pseudopravnu raspravu. Istina je prosta. Podrška pobuni JSO novembra 2001. godine, stvorila je nukleus grupe, koja će ubiti premijera marta 2003. godine. Potpuno je nebitno ko to kaže, „nečastivi advokat Srđa Popović“!? ili autor ovog teksta. Istina se ne može sakriti.

    Faktički, vođa pobune JSO je Ulemek-Legija. Na auto-putu u Beogradu na snimku se jasno vidi i Zvezdan Jovanović. Obojica su pravosnažno osuđeni, Ulemek kao organizator atentata na Zorana Đinđića, a Zvezdan Jovanović kao čovek koji je povukao oroz. To su ljudi koji su po Koštuničinim rečima “opravdano štrajkovali zbog nezadovoljstva što moraju da hapse patriote.”

    Ponekad, dela više govore od reči. Očigledno je da Koštuničino okruženje, a i Koštunica lično, imaju mnogo razloga da se boje tužbe Đinđićeve majke i sestre i mnogo razloga da sprečavaju da se dozna puna istina o političkim naredbodavcima atentata.

    Peščanik.net, 18.11.2010.

    null

    • Ненад Петровић Ненад Петровић says:

      Одличан текст господина Кораћа. Волео бих да нам се на овај начин на блогу придруже и остали сведоци немилих догађаја о којима овде говоримо, и помогну да се што боље сагледа цела прича.

      Поштовање.

  46. lana b. lana b. says:

    .
    ŠTA ZNA MONTGOMERI?

    07.11.2010 | Izvor: S media

    Dok Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal radi na utvrđivanju pune istine o ubistvu premijera Zorana Đinđića i dok je u pripremi krivična prijava u vezi sa oružanom pobunom Jedinice za specijalne operacije (o čemu je portal S media već izveštavao), bivši američki ambasador u Beogradu Vilijem Montgomeri tvrdi da politička pozadina atentata na Đinđića ne postoji.

    U jednom intervjuu Montgomeri navodi da je Đinđić „potpisao sebi smrtnu presudu kada je doneo odluku da uhapsi Legiju i vođe zemunskog klana… Takođe, znam da je u to vreme politička atmosfera u zemlji bila zatrovana“, kaže Montgomeri. Bivši ambasador izjlavljuje i da su „Đinđićeva i popularnost njegove stranke opadale, a to je moglo da doprinese Legijinom osećaju da može da izvede atentat i da se izvuče bez posledica“.

    Odlukom da se zemunski klan i Milorad Ulemek Legija stave iza brave Đinđić je svakako potpisao smrtnu presudu i to nije „novina“ koju treba da nam „otkriva“ Montgomeri. Zemunski klan sa Legijom bio je dovoljno divalj i beskrupulozan da može da krene na bilo kog protivnika, makar to bio i premijer Srbije, onako kako to jedino ume – osvetnički i krvoločno. To, međutim, ne isključuje mogućnost učestvovanja još nekih struktrura u atentatu na Đinđića. Montgomeri pokušava da nas ubedi u suprotno.

    Pošto već kaže da je „politička atmosfera u Srbiji bila zatrovana“ i da je „Legija mogao da se izvuče bez posledica“ Montogomeri i sam ostavlja prostor u kome je atentat mogao da ima i političku konotaciju koja je Legiji i klanu išla na ruku. Neko ko bi posle ubistva premijera u zatrovanom političkom miljeu ostao nekažnjen morao bi da ima, ako ne nečiji politički blagoslov, ono bar, svest o tome da će sa neke strane dunuti povoljan politički vetar koji će ga zaštiti.

    Bivši američki ambasador i za vreme svog službovanja u Beogradu imao je istupe koji su bili na ivici kontroverze. Poznato je da su posle atnetata na Đinćića, Montgomeri i britanski ambasador Čarls Korford bili najaktivniji u nastojanju da kontrolišu Vladu Srbije. Nekadašnji šef Vladinog Biroa za komunikacije Vladimir Beba Popović govorio je da „Montgomeri nije bio klasičan ambasador već aktivan učesnik političkih događaja u Srbiji čak i u vreme Zprana Đinđića ali da mu tada Đinđić nije dozvoljavao da radi ono što je Montgomeri radio posle njegove smrti…“

    Popović je tvrdio i da su Montgomeri i Kroford otvoreno podržavali Koštunicu i da su 12. marta 2003. godine zahtevali da predsednik Vlade bude Nebojša Čović. On navodi i da je Montgomeri predvodio grupu stranih ambasadora koja je u akciji „Sablja“ sprečila hapšenje Vojisava Koštunice, a potom i sprečila tadašnjeg predsednika Vlade Zorana Živkovića da raspiše parlamentarne izbore.

    Po prestanku službe u Beogradu Montgomeri je odlučio da se nastani u Cavtatu i da se ne vrati u svoju zemlju. Dovoljno mlad da nastavi diplomatsku karijeru ipak je odlučio da je naprasno prekine. Ili je to odlučio neko drugi. Svejedno, Montgomeri se ponovo pojavljuje u srpskoj javnosti kao nosilac ideja koje su mu se vrzmale i za vreme boravka u najbezbednijoj zgradi u Ulici Kneza Miloša. Dolazi u trenutku kada se država, nadajmo se, rešila da do kraja rasvetli motive atentata na Đinđića.

    Montgomeri je iskusan, pa prema tome i dobro obavešten čovek koji zasigurno zna šta se na tom polju događa i šta se sprema. Njegova uloga u priči o 12. martu ne mora da bude ni usputna, ni slučajna a ni naivna. Teza da „politike“ u atentatu nije bilo odviše je prozaična za diplomatu od karijere koji je se odrekao zarad građanskih šetnji rivom Cavtata.

    (Dejan St . Jeremić)

  47. Svetlana Stamatovic Svetlana Stamatovic says:

    zanimljivo je i ovo sto kaze beba popovic
    “Nijedna vlada se nije usudila da dirne u Službu. Nova vlast je smenila sve policajce koji su učestvovali u Sablji, ali iz BIA niko nije kažnjen i niko nije suspendovan. A pogledajte kako BIA funkcioniše danas: Rade Bulatović po ceo dan sedi po kafićima u Strahinjića Bana, na noge mu dolaze novinari tabloida po informacije, a kad to sutra izađe u štampi, onda BIA na osnovu tih tekstova primenjuje mere i akcije. Sve se samo vrti ukrug”

    • lana b. lana b. says:

      svetlana, secas se onog biljaninog bloga “Ili BIA ili Srbija”, iz 2007. ni danas nismo daleko od toga.

  48. free lancer free lancer says:

    Sjajno je sto je Srdja Popovic kroz krivicnu prijavu koju je predao Specijalnom tuziocu sistematizovao, dokumentovao i siroj javnosti predstavio “politicko” delovanje nekih lica sa politicke scene. Ovaj efekat cak smatram bitnijim od onog pravosudnog koji ocekujem, napokon je vreme da se javnosti predoci potpuna analiza delovanja dr VK i njegovog kruga obozavatelja, da maske padnu.

    Veoma je bitno sto su se u D SS osetili pogodjenim, to je prava potvrda da je Srdja u pravu, da nije pogresio. Uveren sam da ih je istina, koja je strucno “sazvakana” tako da javnog tuzioca nesumnjivo moze voditi jedinom mogucem zakljuckom, sa razlogom zabrinula. Dokaz da je Srdja pogodio u centar je napad na njega licno (on je suvise veliki autoritet da bi njegovu argumentaciju pustili tek tako). O pesniku i davaocu tkiva i tome sl. ne bih trosio reci. Sitan politicki aparatcik brani svog sefa bez koga bi bio niko i nista.

    No, javio sam se zbog neceg drugog.

    Nesumnjivo je da svako ubistvo predsednika vlade, drzave, ministra, drugog visokog drzavnog funkcionera koje izvrsi kriminalna organizacija ciji su pripadnici zaposleni u drzavnom aparatu sile i prinude ima politicku pozadinu. Dakle, kad drzavni sluzbenici, narocito oni iz aparata sile sklope zaveru da predsednika vlade lise zivota, sa nesumnjivim politickim ciljem i planom, takvo delovanje mora imati nekakvu ideolosku platform, koja ih ujedinjuje za zajednicko potonje delovanje.

    Sta je ideoloska podloga zavere?

    Ideja imperijalnog velikodrzavnog srpskog nacionalizma koja je obuzela vecinski deo srpskog naroda koji je ziveo u Republici Srbiji i drugim republikama bivse SFRJ krajem osamdesetih i koja je dovela do krvavog raspada SFRJ (ne izuzimam odgovornost drugih nacionalista i politickih lidera). Ideologija ovog bloka je Jugoslavija sa srpskom supremacijom ili ako takva drzava nije moguca (a nije bila moguca jer je drugi narodi i republike SFRJ nisu to prihvatili) kroz ratove za nasilnu promenu republickih granica stvaranje Velike Srbije.

    Krvavi bilans ove nacionalne strategije je uzasan, ali za dalja razmatranja manje bitan.

    Ovakva nacionalna ideologija uzivala je plebiscitarnu podrsku, izasla je “iz glave cijela naroda”. Iza nje stoje najvise “nacionalne” institucije SANU, SPC, univerziteti, neformalna disidentska okupljalista nacionalisticke provinijencije itd. Bivsa JNA i Resor DB Srbije su tehnicki izvrsioci tog projekta.

    Ko su prijavljeni (osim dr VK)? Svi do jednog sluzbenici zlocinackog aparata – JNA i DB. Neki sa karijernim pocecima u paramilitarnim formacijama, a koje su upravo formirale JNA i DB, a neki (Tomic i Lecic) u vreme rata oficiri JNA. Svi prakticna ratnicka iskustva sticu na teritoriji Hrvatske, BiH, potom na Kosovu, Tomic i Lecic, kao oficiri u obavestajnom sektoru, a svi ostali kao paramilitarci.

    Otkud dr VK sa njima u komplotu? Otuda sto je VK-ov politicki uspon 2000-te plod politickog kompromisa demokratske opozicije, nacionalisticke opozicije i Milosevicevih elita koje uvidjaju da Slobom mogu dalje samo u provaliju. Dakle, minorni, nezapazeni D SS dobija Predsednika SRJ. Nakon toga nacionalisticka opozicija i milosevicevske elite sklapaju savez. Takav savez temelji se na ideoloskoj bliskosti – grandomanskom srpskom nacionalizmu. Dakle, Milosevic je smenjen, njegov system nije demontiran, naprotiv odrzan je u glavnim segmentima. Dr VK odmah po inauguraciji, pod plastom navodnog legalizma postaje cuvar tekovina “milosevicevizma” – cuva temelje srpstva: armiju, crkvu, drzavu. Ne dozvoljava demontazu zlocinackih mehanizama. Zasto? Iz najdubljih ubedjenja da tekovine Miloseviceve “borbe” ocuva. Dakle,dr VK je sa ostalim zaverenicima prirodni politicki saveznik. Osim tog prirodnog saveznistva dr VK sa drugima komunicira neposredno (preko sredstava javnog informisanja) ili posredno – preko svojih saradnika iz predsednicke administracije (Rade Bulatovic) ili saveznih sluzbenika (A. Tomic). Ostvaruje komunikaciju kroz koju neposredno i posredno iznosi svoje planove, saznaje o njihovim planovima, njegovi saradnici unapred obecavaju pomoc u izvrsenju krivicnog dela (A. Tomic obecava da VJ nece reagovati) itd.

    Dakle, dr VK i drugi prijavljeni imaju okvirni dogovor, dele iste politicke ciljeve, imaju svest o zajednickom delovanju, dopunjuju medjusobne aktivnosti (svako u svom domenu i u skladu sa svojim nadleznostima), a sa zajednickim ciljem – fizickim uklanjanjem simbola demokratske Srbije.

    Takve zakljucke narocito potvrdjuju ponasanja pojedinih zaverenika neobuhvacenih krivicnom prijavom (a za sta Srdja ima nesumnjivo strucno obrazlozenje), poput Amfilohija Radovica, Aleksandra Tijanica , urednika i donatora dnevnih i nedeljnih novena koje su preplavile Srbiju tih godina i mnogih drugih.
    Premijersko delovanje dr VK, kao najveceg beneficijara smrti dr. Z. Djindjica, kao i njegovih najblizih saradnika u toj vladi, a sto je Srdja takodje sistematizovao, potpuno potvrdjuje teze iz prijave, potpuno razotkriva zajednicki motiv za delovanje. Kako tema ove krivicne prijave nije ubistvo ilinapad na ustavno uredjenje, vec oruzana pobuna, za pocetak postupka je vise nego dovoljno.

    I samo kratak osvrt na NB, kratko: Kako se NB bavi iskljucivo svojim partijskim sefom, odnosno kako njega brani, a na ostale se ne osvrce, da li on mozda smatra da je sve ono sto se u prijavi ne odnosi na dr VK u redu?

    • legalista legalista says:

      Samo bih se složila sa free lancer-om da je najbitnije ovde da sve ovo ulazi u neki “public record” odnosno da se tako sistematizovano registruje na javan način. Tako da iako se pokaže da za sada u ovom društvu ipak nije moguće sudskim putem stvar razčistiti bar je istina sačuvana u istorijskom smislu.

      Bakarec kaže da iako se ne bavi drugima, to ne znači da se slaže sa navodima o njima iz prijave.

      • free lancer free lancer says:

        Da bih bio potpuno jasan, smatram da je osnovni motiv podnosenja svake krivicne prijave da ona dobije svoj sudski ishod, odnosno da rezultat bude pokretanje sudskog postupka, to i jeste svrha koju propisuje Zakon o krivicnom postupku.
        Drugi efekat smatram bitnim samo zbog toga sto je ocito da Srbija ima kratko pamcenje, odnosno da se ovde sve vrlo brzo, a ponekad i hotimicno zaboravlja, verovatno zbog toga da se na taj nacin pokusava zaboraviti sopstveno ucesce u “delu”. Zbog toga smatram da je ovako sistematicna prijava javno podsecanje na tok zbivanja, na ulogu pojedinaca ili grupa.

    • lana b. lana b. says:

      odlican komentar, free lenseru, hvala!

    • Srdja Srdja Popović says:

      Free lanacer, vi ste ocigledno pravnik. Sa zadovoljstvom pozdravljam ucesce kolega u ovoj diskusiji!

      Vi ste odnose izmedju osumnjicenih Kostunice i Tomica, s jedne strane, i “zemunske jedinice” (u kontekstu ove prijave to za mene jeste jedna organizacija) s druge strane opisali u kategorijama kojima se definise ne samo pomaganje i podstrekavanje nego i direktno saizvrsilastvo: okvirni dogovor, isti politicki ciljevi, svest o zajednickom delovanju, medjusobno dopunjavanje aktivnosti. Naravno da se stvar moze i tako posmatrati i za to takodje postoje osnovi, a mozda ce se otkriti i dokazi, ali ja sam se namerno ogranicio na ono sto se objektivno moze veoma lako dokazati. A to su oblici saucesnistva: pomaganje na strani Kostunice i podstrekavanje na strani Tomica. Kao sto i sami kazete, za pocetak postupka to je vise nego dovoljno a mozda onda stignemo i dalje.

  49. Svetlana Stamatovic Svetlana Stamatovic says:

    zanimljiva je izjava Lin Montgomeri (izvor e-novine)
    RADE JE MOJ DRUG: Građanski institut za demokratiju i bezbednost Paralaks poziva ministarstvo prosvete, ministarstvo spoljnih poslova, i skupštinski odbor za odbranu i bezbednost da ostvare uvid i obaveste javnost o sadržini dogovora od 16.03.2007. godine direktora Bezbednosno-informativne agencije, Radeta Bulatovića, i strane državljanke Lin Montgomeri, supruge bivšeg ambasadora SAD u Beogradu, trenutno direktora za nastavu privatne beogradske Akademije za diplomatiju i bezbednost, osnovane 2006. godine.

    NADLEŽNOST JE PRECENJENA: Institut skreće pažnju nadležnim organima da direktor BIA nije nadležan da pregovara ni da dogovara obrazovanje kadrova za diplomatske poslove Srbije, što je objavljeno kao jedan od rezultata njegovog razgovora sa Britankom, gospođom Montgomeri.

    KADRIRANJE: Iznenađujuće je da BIA, pored sopstvene edukativne organizacione jedinice, ima potrebu da sa privatnim firmama ugovara edukaciju svojih kadrova, a još gore je ako ima potrebu da ugovara prijem kadrova iz, u najmanju ruku, obrazovno neafirmisane ustanove.

    U POTRAZI ZA ODBRANOM I ZAŠTITOM: Institut javno postavlja pitanje direktoru BIA, Radu Bulatoviću, da li je ovaj sastanak uopšte pripreman, da li su poznate potrebe srpske službe bezbednosti u obrazovanju i edukaciji ili je sebi, u trenutku tehničkog funkcionisanja vlade Srbije, prigrabio mogućnost da se dodvorava licima za koja procenjuje da bi mu mogla pružiti zaštitu, po odlasku sa funkcije, od istrage u predmetu ubistva predsednika vlade Zorana Đinđića.

    KOŠTUNIČIN KADAR U AKCIJI: Institut Paralaks skreće pažnju javnosti da Pravilnik o stručnom usavršavanju i obrazovanju pripadnika BIA ne predviđa mogućnost dogovora direktora u ovoj oblasti, mimo Programa stručnog usavršavanja, i otvoreno poziva predsednika „tehničke“ vlade, Vojislava Koštunicu da zaustavi samovlašće svog pulena, koga je iz zatvora, po rešenju istražnog sudije (ne MUP, kako je stvarana zabluda u javnosti) doveo na funkciju direktora BIA. U suprotnom ostala bi otvorena spekulacija da je gospodin Bulatović postavljen sa razlogom, zbog kojeg je nedodirljiv i za svog nadređenog. (19.03.2007)

  50. Nemusdeus Nemusdeus says:

    Postovani Srdjo,

    Jedno hipoteticko pitanje: s obzirom na Vasu izjavu (“Branio bih i Dražu Mihailovića, i Rankovića, da mu je bilo suđeno, i Stepinca, a možete dodati i bilo koje ime!” – rekao je Popović. Danas 15.11.2010) – da li biste branili, da ne zastupate ‘nasu’ stranu, i V. Kostunicu? Ako da, u kom pravcu bi isla njegova odbrana – heh, da li bi ga savetovali da se brani cutanjem?!. (Nadam se da ova je ova misaona gimnastika gledanja stvari iz suprotne pozicije prilika da se uventualno uoce nedostaci u prijavi i pojacaju argumenti – ukoliko je to moguce… (eh, pade mi na pamet ono: Gotov je!…).
    Ne zamerite na srdacnosti i optimizmu,
    Svako dobro i pozdrav

    • legalista legalista says:

      Pošto se čini da Koštunica još nije pribavio savet kompetentnog advokata, ne znam baš zašto bi mu nudili takvu uslugu gratis.

      • Ivan Ivan says:

        Kostunica to sve zna, u teoriji :)

        Legalista, cestitam na tome sto je Vas komentar postao sastavni deo odgovora gosp. Srdje. ;)

        I pridruzujem se Vasem komentaru na to da treba krenuti sa otkopavanjem istine punim kapacitetom. Banda se uplasila. Brod ludaka se ljulja :)

        • lana b. lana b. says:

          Banda se uplasila. Brod ludaka se ljulja

          ovu rundu smo, izgleda, dobili :)

        • legalista legalista says:

          Hvala Ivane, misim da je moja glavna zasluga bila u tome što sam bila brza, sigurna sam da bi SP i sam vrlo lako došao do ovih zaključaka, ali pošto je odgovor odložio za jedan dan imala sam prilike da budem brža.
          Slažem se sa ovim poslednjim, u potpunosti!

      • Ненад Петровић Ненад Петровић says:

        Слажем се са Иваном и такође придружујем коментару.. :) .

        Пуна подршка господину Срђи Поповићу у напорима да се коначно кривци изведу пред лице правде.

  51. Oscar Z Acosta Oscar Z Acosta says:

    Odlican je odgovor, bavi se onim cime i treba da se bavi i dat je pravovremeno. I mozda najbitnije, daje znacaj raspravi koja se ovde vodi.

    Na konkretan nacin staje ispred ljudi koji zele da znaju ko je i zasto odlucio umesto njih kakva ce biti buducnost.

    Advokat Srdja Popovic mozda jeste “goloruk” ali sigurno nije sam.

  52. Lena Lena says:

    “Da je gdin Bakarec pažljivo čitao prijavu”

    Mislim da gospodin Bakarec jeste pazljivo citao prijavu, sumnjam da bi se inace bas ovoliko trudio. :) Ali, njegov cilj je da odvrati druge od pazljivog citanja. Bakarec manipulise opstim mestima – apeluje na “zastarelost” krivicne prijave (ponavlja se u tekstu “posle 9 godina”, ali se NE pominje razlog ovolikog cekanja, kao da je krivicnu prijavu napisao dokoni advokat), manipulise sveopstim nezadovoljstvom radom ministarke Malovic dodajuci mu DSS-ovsku boju (ETO dokaza zasto ona ne valja, tek sada se vidi koliko stvarno ne valja, sad je pukla!), manipulise sveopstim uverenjem o postojanju pritiska na pravosudje (pri cemu, naravno, lukavo zamenjuje teze).

    Nezgodno je to sto moderacija sajta NSPM ne objavljuje istinski kriticke komentare, one koji obelodanjuju lazi i nelogicnosti u tekstovima. Hocu reci, to je nezgodno za naivne, neupucene citaoce tog sajta (one kojima ne pada na pamet da zavire ovamo ili u samu krivicnu prijavu) – takvima je Bakarec servirao logicno upakovanu pricicu o besmislu i nepravdi, taman i ako odbacimo smesni DSS-ovski propagandni upliv.

    • legalista legalista says:

      To je ono što je i meni najtužnije u celoj priči. I ako se krivični postupak pokrene i cela istina ispliva i ako Koštunica i Tomić budu osuđeni na zatvor, ta publika će ipak još uvek ostati u tom svom mraku.
      Predstavlja ogroman izazov baš za ljude koji se zalažu za pravdu i istinu da nađu način da komuniciraju sa segmentom populacije koji smatra da su takve apstrakcije irelevantne i nevezane za njihove lične, privatne živote i njihove privatne probleme.
      Naravno, to nije tačno, mi to znamo, da država u kojoj nema pravde truje sve što se nalazi u njoj od javnog do privatnog, ali veliko i teško pitanje je kako se to može objasniti na način koji će prodrti kroz strah, cinizam i kompleks više/niže vrednosti koji karakteriše jedan deo građanstva (ili tačnije populacije – pošto nije jasno da se radi o građanstvu sem u najšupljem tehničkom smislu) ove zemlje.
      Ja tu nesposobnost lično shvatam kao naš neuspeh, i mislim da bi taj zadatak trebali vrlo ozbiljno shvatiti.

      • Srdja Srdja Popović says:

        Naravno da postoji problem da cak i eventualna konacna presuda po ovoj prijavi ne bi nista ucinila da jedan deo javnosti “jos ovek ne ostane u svome mraku”. Legalista tu pominje segment populacije koji smatra da su takve apstrakcije, irelevantne i nevezane za njihove licne, privatne zivote. Slazem s tom opaskom jer recimo i presuda Medjunarodnog suda pravde o genocidu izvrsenom u Srebrenici ili zlocinima pocinjenim u toku opsade Sarajeva, kao i presude Spec suda kojima se utvrdjuje da je Milosevic naruciovao ubistva, na te delove populacije koje pominjete, ne ostavljaju nikakav utisak.

        O tome je u danasnjem Pescaniku govorila i istoricarka Dubravka Stojanovic, kada je iznosila podatke jednog istrazivanja u kojem se vidi da znacajni deo ispitanika “ne zna” za mnoge pa i ovde navedene cinjenice. U svom komentaru i bloger Free Lancer istice “kratko pamcenje” gradjana u Srbiji, ali Dubravka Stojanovic i tim istoricara koji je ovo istrazivanje vodio, vide u tome i nesto drugo: potiskivanje i nevoljkost ljudi da znaju ista o cinjenicama koje ih uznemiravaju na neprijatan nacin. Ne znam ko je to jedanput slikovito predstavio sledecom frazom: “Ne mozete probuti coveka koji se samo pravi da spava.”

        Suvise je ocekivati da jedan sudski postupak sam od sebe promeni uvrezene stereotipe, mitove, i falsifikate, mada jednim delom, ali samo jednim delom, moze u tome pomoci. Cesto jedna dobra televizijska emisija, na nacionalnoj frekvenciji, moze da ucini mnogo vise.

        • Svetlana Stamatovic Svetlana Stamatovic says:

          to me sve podseca na coveka koji primecuje da ima oteklinu , da oteklina raste , ali ne zeli da ide kod lekara iz straha da ne sazna istinu , da bi na kraju, ipak, bio primoren da ode . a onda shvati da je u terminalnom stadijumu bolesti, da su sanse da prezivi male. i prepusti se umiranju.

        • Lena Lena says:

          “Cesto jedna dobra televizijska emisija, na nacionalnoj frekvenciji, moze da ucini mnogo vise.”

          Pomenuste nacionalnu frekvenciju – evo, nije televizijska emisija, ali jesu “najtiraznije novine na Balkanu” i ja se izvinjavam svima sa slabim stomakom sto ne mogu da odolim…

          http://www.kurir-info.rs/vesti/politika/tijanic-trazi-odgovore-koji-bi-resili-misteriju-ubistva-djindjica-40483.php

          a sad cu da pokusam i s famoznim hrefom, mada sigurno nece valjati:

          • Srdja Srdja Popović says:

            Stvarno, Leno, ovo iz Kurira je samo za one sa najjacim stomakom.

            Jel mogu sad ja da pitam nesto: da li je nekome ovde poznato, kako je moguce da je Aleksandar Tijanic JOS UVEK DIREKTOR TELEVIZIJE, i posle smene Kostunicine vlade koja ga je dovela?

            • Lena Lena says:

              Da ste na Facebooku, Srdjo, kao sto niste, pa jos da medju prijateljima imate dosta ljudi koji rade po raznoraznim medijima, a koje inace smatrate (bar manje-vise) normalnim ljudima, ne biste verovali: neki od njih su tokom “predizborne kampanje” za novog sefa RTS-a pisali na svojim FB-profilima da je, posto eto boljeg nema, mozda zaista najbolje da Tijanic ostane. A nasao se i poneko da mu CESTITA kad je ponovo izabran! :(

              I onda imajte stomak za ovaj svet…

            • Oscar Z Acosta Oscar Z Acosta says:

              Moguce je zato sto je odlican sluga vlasti.

              I direktor je televizije na kojoj vreme dobija Vilijem Montgomeri da pokusa da tabloidizira tadasnje okolnosti.

              Optuzeni ce pokusati sve da do sudjenja ne dodje.

              Mozda se i Mladic pojavi u medjuvremenu.

            • Muzicarka Muzicarka says:

              AT je covek biznismen koji za svoj radni ucinak besramno zavuce ruku u dzep SVAKOG GRADJANINA SRBIJE – pretplatnika na javni servis. Vecini pretplatnika to izgleda uopste nesmeta, jer iako se oni nisu pitali niti izabrali koga ce placati tolike pare, njihov zivot bez javnog TV servisa je nezamisliv!

              Iako se prijava oslanja na krsenje krivicnih i moralnih normi, finansijska strana price bi bila, predpostavljam, takodje interesantna, i.e. kakve su se sanse stvorile za potencijalni profit i napredovanje u materijalnom smislu u poslednjih 10 godina, za ljude koji se pozivaju na odgovornost i one iz njihovog okruzenja ukljucujuci i medije. Mozda i tu leze neki odgovori.

            • Nikola Kraljević Nikola Kraljević says:

              “da li je nekome ovde poznato, kako je moguce da je Aleksandar Tijanic JOS UVEK DIREKTOR TELEVIZIJE, i posle smene Kostunicine vlade koja ga je dovela? ”

              I ja sam se često pitao zašto je to slučaj.
              Pada mi na pamet da je moguće da je Tadić razmišljao na sledeći način:
              “ako ga smenim protiv njegove volje, napadaće me i klevetati kao što je svojevremeno napadao i Điniđića.”
              Sa ozbiljnim, državničkim izrazom lica zamišlja novinske naslove: “Ako Tadić preživi, Srbija neće”…
              Neprijatna jeza prođe mu niz kičmu. I tada donese konačnu odluku…

              • Lena Lena says:

                @Oscar – “Mozda se i Mladic pojavi u medjuvremenu.”
                @Nikola K – “Sa ozbiljnim, državničkim izrazom lica zamislja novinske naslove: ‘Ako Tadic prezivi, Srbija nece’”

                Kruzi danas jedna fotka po Facebooku. Na njoj Tadic, sa ozbiljnim, drzavnickim izrazom lica, napet, stisnute i usne i pesnice…
                A u potpisu fotke: “Are you sure you want to remove Ratko Mladic as your friend?” :D

  53. Nikola Kraljević Nikola Kraljević says:

    Poslao sam redakciji NSPM pitanje kada možemo da očekujemo da odgovor g.Popovića na izlaganje Nebojše Bakareca bude prenese na njihovom portalu, kao što je to učinjeno na sajtu Pescanika sa reakcijom Bakareca na krivičnu prijavu. Čisto da vidimo koliko je objektivan naš dinamični analitičarski duo. Baš me interesuje.
    Inače, komentari čitalaca na tekst Nebojše Bakareca na tom portalu govore sami za sebe. Pametnom dovoljno da vidi o čemu se radi.

  54. Srdja Srdja Popović says:

    .
    ODGOVOR MONTGOMERIJU, SA SAJTA LDP-a:

    Panika umešanih u pobunu JSO i političku pozadinu ubistva premijera

    Liberalno-demokratska partija traži od specijalnog tužilaštva, ministarke pravde i ministra policije da upoznaju javnost sa podacima u vezi sa istragom o političkoj pozadini ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića kako bi se na taj način prekinule sve medijske spekulacije. LDP smatra da bi se tako na najjasniji način potvrdilo koliko je besmisleno sve ono što je nekadašnji američki ambasador Vilijam Montgomeri izrekao u emisiji Svedok na RTS, ali i utvrdila njegova umešanost u ceo slučaj. Nekadašnji zamenik ministra unutrašnjih poslova i nekadašnji šef kabineta Zorana Đinđića Nenad Milić oštro je demantovao tvrdnje Montgomerija da je bio prijatelj sa Đinđićem.

    „Teško se kao primer prijateljstva može navesti to što je Montgomeri iste večeri nakon atentata kod Limesa došao nenajavljen u kuću Zorana Đinđića sa bombonjerom kako bi se raspitao o tome sa kojim informacijama raspolažemo u vezi sa tim događajem. Kao što smo čuli pre godinu dana od Tomislava Nikolića da je bio prijatelj Zorana Đinđića, tako isto smo čuli od Vilijama Montgomerija da je bio prijatelj Zorana Đinđića. To je apsulutno netačno. Vlada Srbije je bila u vrlo lošim odnosima sa tadašnjim ambasadorom SAD sve do trenutka u kojem je Zoran Đinđić uspostavio direktne odnose sa državnim sekretarom Kolinom Pauelom. Do tada su odnosi bili veoma loši zbog neprestanog spletkarenja američkog ambasadora sa ambicijom da sruši vladu u partnerstvu sa ratnim kabinetom Vojislava Koštunice sa čijim članovima je u poslovnim odnosima“ – rekao je Milić .

    Zamenik predsednika LDP Nenad Milić pozvao je Montgomerija da saopšti kakve je dogovore imao sa Vojislavom Koštunicom i da li je imao kontakte sa Miloradom Ulemekom.
    „Montgomeri je na RTS samo ponavljao višegodišnju tezu DSS da ne postoji politička pozadina ubistva premijera i da je Zoran Đinđić žrtva svog navodnog odnosa sa Zemunskim klanom. Lako je demantovati sve ono što on govori. U pravosnažnoj presudi za ubistvo premijera Srbije je takođe utvrđeno da je Zemunski klan pokušao da izvrši atentat na Čedomira Jovanovića pre 12. marta. Ako je težnja gospodina Montgomerija da neko koga su pokušavali da ubiju može da kaže nešto više od onog sto je rekao, mislim da Čedomir Jovanović nema nikakvih problema sa tim, samo želim da čujem koje je to pitanje. Voleli bi da gospodin Montgomeri progovori o svojoj ulozi u svemu tome, kakva je njegova uloga, šta je radio, kakvi su njegovi dogovori bili sa ratnim kabinetom Vojislava Koštunice. Da li je on lično ili posredno imao kontakte sa Zemunskim klanom, sa Ulemekom? Zašto je Ulemek, kao i u Koštunicu, imao poverenja u Montgomerija ? Podsetiću vas da je nekoliko nedelja pred 12. mart Ulemek uputio pismo Montgomeriju“ – rekao je Milić .

    Zamenik predsednika LDP je rekao da da su indikativni pozivi Montgomerija lideru liberala Čedomiru Jovanoviću da odgovori na neka pitanja, budući da je Jovanović detaljno o tome pričao i pred sudom i pred Anketnim odborom.

    „Ako je iko odgovarao, onda je to Čedomir Jovanović. Jedan ceo dan na anketnom odboru pred poslanicima Skupštine Srbije, dva dana u Specijalnom sudu. Međutim, Vojislav Koštunica nikada nije rekao ni reč”, rekao je Milić.

    Narodni poslanik LDP Ivan Andrić smatra da je pored onoga što je rekao Montgomeri, mnogo važniji kontekst i atmosfera u kojoj se sve dešava.

    „Montgomeri se pojavljuje u trenutku u kojem je specijalni tužilac najavio istragu. Advokat majke i sestre Zorana Đinđića podnosi tužbu za pobunu JSO, tužilac Jakovljević izjavio je da je bio sprečen da postupi po krivičnoj prijavi LDP za nezakonit razgovor Dragana Jočića i Radeta Bulatovića sa optuženim Ulemekom. O svemu tome postoje pisani tragovi. Nova saznanja izneli su pripadnici Zemunskog klana, Aleksandar i Miloš Simović koji su prvi put dostupni našim pravosudnim organima od atentata na premijera Đinđića. Umesto razjašnjenja, Montgomeri dobija vreme na Javnom servisu kako bi diskvalifikovao ono što su uradile institucije ove zemlje, tu mislim na ono što su Specijalni sud i tužilaštvo utvrdili. Zašto takvu priliku nisu dobili tužioci ili sudije, ili advokat Srđa Popović da na Javnom servisu govori o političkoj pozadini ubistva premijera ? Način na koji je emisija vođena najbolje pokazuje motive da se on dovede kao gost“ – rekao je Andrić.

    Narodni poslanik LDP-a naveo da je da Montgomeri jedan od retkih američkih ambasadora koji je ostao da živi u zemlji u kojoj je bio ambasador a što je suprotno svim diplomatskim načelima.

    „Montgomeri je čovek koji sedi u u krilu Vojislava Koštunice i Mire Marković. Da bi situacija bila jasnija – Vilijam Montgomeri poseduje firmu Stracon Security u kojoj je njegov najbliži saradnik i suvlasnik Gradimir Nalić, dugogodišnji saradnik i savetnik Vojislava Koštunice. Drugi poslovni partner – Goran Matić, u firmi MSM & Associates“ – rekao je Andrić.

    Nekadašnja VD predsednica Srbije Nataša Mićić rekla je da je vanredno stanje uvedeno 2003. godine kako bi se zaštitili građani, ali i državne institucije koje je, između ostalih, svojim delovanjem ugrožavao upravo i Vilijam Montgomeri.

    „Sedam godina nakon ubistva Zorana Đinđića neki i dalje postavljaju pitanje o opravdanosti uvođenja vanrednog stanja. To je urađeno kako bi bile otkrivene ubice Zorana Đinđića, politička pozadina 12.marta, zaštitili građani i institucije. Jasno je zbog čega to radi Montgomeri “ – rekla je Nataša Mićić.

    Mićićeva je ocenila da nastup bivšeg američkog ambasadora na RTS nije ništa drugo nego odgovor advokatu Srđi Popoviću što je pre toga uradila i Demokratska stranka Srbije.

  55. Srdja Srdja Popović says:

    .
    MONTGOMERI, intervju, SA SAJTA RTS-a:

    Политичка позадина Ђинђићевог убиства

    На питање шта зна о наводној политичкој позадини убиства премијера Ђинђића, Монтгомери је рекао да на више начина атентан на Ђинђића личи на Кенедијево убиство, да свет никада неће бити потпуно задовољан ниједним објашњењем. “Верујем да су Легија и земунски клан убили премијера, јер су сазнали да се спремало њихово хапшење, да нису имали избора, и мислим да то јесте била њихова одлука”.

    “Политичка атмосфера тада била је отровна, са много оптуживања, и можда је помогла да ти људи схвате да би могли да се извуку без казне, због конфузије коју би убиство створило у ситуацији у којој је Ђинђић имао заиста много противника”.

    О детаљу из књиге, да је тада Љубиша Буха Чуме био из Истанбула пребачен у Словачку, и да је као неки потенцијално заштићени сведок испричао целу причу, каже да се пре Ђинђићевог убиства сећа да је у децембру сазнао да је утицај криминалаца већи него што је очекивао, и у прво време претпостављао, и да је Србија морала да покуша то да реши.

    Али, наводи да је истина и да је Чуметово признање било толико прецизно и детаљно, “са толико датума и конкретних догађаја, да је било немогуће за Ђинђића и његову владу да избегну да их ухапсе”.

    “То признање је било сувише детаљно, нису имали избора. Али очигледно је постојао однос између Легије, Ђинђића, Чедомира Јовановића и Земунског клана. Не знам све детаље тог односа, верујем да то нико не зна осим Чеде и Легије (они су преживели), али то може евентуално да пружи неко разјашњење како би се разумела историја тог времена и позадина догађаја који су довели до Ђинђићевог убиства”, рекао је Монтгомери.

    “Мени је жао што то није разјашњено, зашто то Чедомир Јовановић није разјаснио. Такође ми је жао што не постоји воља ниједне српске владе или медија да охрабре Чедомира Јовановића да више говори о томе. Као да постоји жеља да се то једноставно остави, да се не дира”, оценио је Монтгомери.

    “Ако знате ко је убица, зашто онда да чачкамо по детаљима који би могли да буду непријатни – тако би у Америци рекли”, истакао је бивши амерички амбасадор.

    На питање како је могуће да Ђинђић није био добро чуван, Монтгомери је рекао да то вероватно има везе са његовим карактером, да када је после покушаја атентата код Арене разговарао са њим није знао за Чуметово признање, да је знао само за намеру обрачуна са земунским кланом, и да је био уверен да су они покушали да га убију. Каже и да му је Ђинђић рекао да не зна како да увери народ у то.

    “Мислим да није побољшао обезбеђење, али ту одлуку не разумем, ни тадашње његово понашање, такође, тамо где је убијен могао је из тунела да уђе у канцеларију а то није урадио, не могу то да схватим данас”, каже Монтгомери.

    О теорији да су у убиство премијера умешане и стране службе, „наводно, јер је пред крај живота променио гледање на Косово, тражио брзо решење које западу није одговарало, поделу”, Монтгомери је рекао да зна за те теорије, да је то уствари типична балканска прича, да се сматрало да то јесте најбоља влада за стабилну Србију у региону, и да је било сулудо размишљати на начин да се треба отарасити некога „кога смо подржавали”.

    “Чудна иницијатива јесте био његов став о Косову, та идеја је била прво представљена свету у јануару, он је послао писма Русији и САД и другима, ми га нисмо добили, та иницијатива је дошла из његовог кабинета, а не из Министарства, он га је написао, али утицај је брзо избледео, није се о томе више говорило, јер то није била озбиљна иницијатива, а чак и да јесте, ми против њега због тога не бисмо предузели ништа лоше”

    • Marija Marija says:

      Pa, naravno, ko bi drugi pomogao Koštunici nego li njegov Tijanić, spin majstor. Ako je nešto dobro u svemu ovome, jeste činjenica da više ne kriju strah. Sad smo iskusniji, obazriviji i neće se izvući. Uostalom, to bar dugujemo Zoranu!

      • ZoranV ZoranV says:

        Kad je već reč o Tijaniću potsetio bih cenjene blogere na jedan njegov tekst u “Danasu” iz, mislim, druge polovine oktobra 2000. (koji na žalost ne mogu da pronađem).
        U tekstu je reč o odnosu između Đinđića i Koštunice. Sam teks je toliko otrovan da sam tada pomislio kako ovaj čovek želi da posvađa tada dva prva čoveka 5. oktobra. Dakle, samo posle nekih desetak dana od 5. oktobra on piše jedan krajnje otrovan tekst. Tada sam pomislio da je on ustvari čovek DBa i da to smišljeno radi. Mišljenje do današnjeg dana nisam promenio.
        To što je bio “uz” Ćuruviju mislim da je bilo samo da bi ovaj bio lakše kontrolisan.
        Takođe i njegov potpis, uz potpis Ćuruvije, na čuveni tekst protiv Miloševića u “Evropljaninu” je bio “da se Vlasi ne sete”.
        Njegove priče o tome kako to da je Ćuruvija ubijen a on ne su bile krajnje smešne.

  56. Nikola Kraljević Nikola Kraljević says:

    Reagovanje poslanika LDP-a na sraman intervju bivšeg SAD ambasadora Montgomerija na “javnom servisu”.
    http://www.ldp.rs/vesti/panika-ume%C5%A1anih-u-pobunu-jso-i-politi%C4%8Dku-pozadinu-ubistva-premijera.84.html?newsId=3412

    “Naše pravo da znamo sve” što Tijanić želi da nam servira. Ako se ne varam, zavladala je panika među zaverenicima. Ne mogu da se otmem utisku da smo na dobrom tragu, dragi prijatelji. Idemo dalje.

  57. Srle Srle says:

    Postovani Gospodine Popovicu,

    na pocetku od srca zelim da vama i vasem timu pozelim srecu u izvodjenju ove krivicne prijave nadam se bar do nekog sudjenja koje bi prisililo one koji su predmet ove prijave da pod zakletvom dokazuju svoju “nevinost” cime bismo bar bili u prilici dobiti neke tako dugo skrivane odgovore koje su svi odreda uporno izbegavali dati.

    Nakon citanja prijave i svih diskusija koje se vode na ovom blogu nemam mnogo sta za dodati, od samog pocetka mi je savrseno jasno na cemu insistirate od samog pocetka sudjenja za ubistvo premijera. Posto ste u svom odgovoru na neko od postavljenih pitanja komentatora napisali da se zalazete za nazivanje stvari pravim imenima bez uvijanja zeleo bih postaviti i jedno pitanje koje je vec neko vreme predmet mog razmisljanja na temu politicke pozadine ubistva, a toga se dotakao i Bakarec u svom jurenju necastvog.
    Naime radi se o pominjajnju nedostajanja potpisa Ruzice Djindjic na ovoj prijavi. Vec dugo vremena mi je uocljivo da je gospodja Ruzica aktivna u DS-u sto je naravno njeno suvereno pravo koje niko ne bi mogao niti smeo da osporava, ali sa druge strane takodje ne mogu a da ne primetim prisustva gospodje Mile Djindjic na nekim manifestacijama Pescanika (npr. godisnjica u JDP-u) kao i njen aktivan angazman kroz neke intervjue i izjave u medijima iz kojih se vrlo jasno moze naslutiti njen stav po pitanju politicke pozadine ubistva njenog sina a koji je na kraju i pravno uoblicen kroz ovu prijavu posto vec drzava nije smogla snage da to ucini. Dakle ja mogu da shvatim da supruga ubijenog premijera aktivno ucestvuje u radu stranke kojoj je njen suprug i osnivac i u kojoj je provodeci svoju politiku u izgubio svoj zivot, medjutim ono sto ne mogu da razumem je odsustvo njene volje da se razresi politicka pozadina ubistva njenog supruga za koju sam siguran da i ona kao izuzetno inteligentna zena zasigurno zna. Svestan sam da postoji mogucnost da ona svoje postupke mozda vise bira kao majka svoje dece a manje kao supruga ubijenog premijera, ali ne verujem da se takav nacin razmisljanja moze uklopiti u sistem vrednosti koji je sam Zoran Djindjic promovisao. Osim toga na sajtu Stanka Subotica na koji sam naleteo pre mesec ili dva nalateo sam na meni do tada nepoznati detalj koji nisam primetio da je bilo koji medij u zemlji objavio ili komentarisao,
    a to je detalj o navodnom “dogovoru” izmedju Stanka Subotica i Borisa Tadica da se preostali deo on novca na nekom inostranom racunu na koji je ranije Subotic uplatio 5 miliona DM kao podrsku DS-u za troskove kampanje i promocija uplati Ruzici Djindjic , pri cemu Subotic tvrdi da je od Tadica saznao da se stranka slaze sa time i da je iznos od oko 1.3 miliona EUR uplaceno po tom dogovoru u kesu. Posto nikada nisam pronasao bilo kakav demanti ove informacije koja je i danas dostupna na pomenutom sajtu :

    http://www.stanko-subotic.com/rs/detail.php?publication=7 , tacka 114 i 115 dokumenta na datoj stranici,

    zeleo sam putem ovog bloga pitati za vas komentar. Kao sto sam nakon objavljivanja vase krivicne prijave videvsi potpise gospodja Mile i Gordane Djindjic pomislio da ce oni koji su predmet optuzbi jedva cekati da iskoriste nedostajanja potpisa Ruzice Djindjic na toj prijavi, tako sam siguran da bi se i ova tema mogla naci na listi njihovih “argumenata” obzirom da cine sve kako bi izbegli konkretne odgovore na konkretno postavljena pitanja u prijavi koristeci se raznim dikvalifikacijama. Ukoliko informacije na sajtu Subotica nisu tacne tim vise me cudi nedostatak bilo kakve reakcije ili demantija, a ukoliko su pak tacne plasim se da mogu da nastete buducnosti ove prijave.

    • Srdja Srdja Popović says:

      Srle, moj ceo tim se sastoji od jedne vrlo sposobne saradnice i mene licno. Malo nas je, ali odlicno funkcionisemo. Nazalost, drugi deo vaseg pitanja ne mogu da komentarisem. Zastupao sam Ruzicu Djindjic na sudjenju za atentat, jednom klijent – uvek klijent.

      • Srle Srle says:

        U potpunosti vas razumem u vezi “jednom klijent uvek klijent”, i takav odgovor mi je vise nego jasan. Hvala najiskrenije.

  58. MIROSLAVA PECOVIC MIROSLAVA PECOVIC says:

    SVAKI DAN CITAM SVE STO SE NA BLOGU OBJAVI. IMPONUJE MI BROJ LJUDI KOJI UCESTVUJU KAO I VISOK KVALITET DISKUSIJE. MA STA IMPONUJE, ODUSEVLJENA SAM. SAD SAMO TREBA ISTRAJATI. TO STO MI RADIMO NIJE PRITISAK NA PRAVOSUDJE VEC SIGNAL CASNIM LJUDIMA U NJEMU DA SMEJU DA BUDU HRABRI , DA SMEJU DA ISTRAZIJU I SUDE PO SAVESTI JER SRBIJA IMA GRADJANE KOJI CE IH PODRZATI I ODBRANITI. ZAISTA PONOVO VERUJEM DA CEMO SE JOS JEDNOM PROBUDITI IZ HIBERNACIJE I VEOMA GLASNO I ODLUCNO RECI STA ZAHTEVAMO. GOSPODINE POPOVICU, SVI VAM SE ZAHVALJUJEMO, VALJDA STE SVESNI KOLIKO NAM JE BIO POTREBAN OVAKAV JEDAN MOTIV DA SE PRENEMO I VRATIMO MEDJU MISLECE LJUDE.

    • Srdja Srdja Popović says:

      Draga Miroslava, pomalo mi je neprijatno to zahvaljivanje koje se ovde ponekad cuje jer ja osecam potrebu da se zahvalim svima vama. Pokusavam da budem racionalan jer ova tema to zahteva, ali, s druge strane, moram da kazem da delim vase osecanje, da se pored intelektualnog kvaliteta ovog bloga, na kome se osecam samo kao jedan od blogera, i sam osecam pomalo uzbudjen ovim osecanjem zajednistva medju nama. A to je jedno osecanje koje u ovom drustvu svima nama strahovito nedostaje, to je osecanje svojstveno svim ljudima kao socijalnim bicima. Ljudi ne mogu jedni bez drugih, za razliku od zivotinja, nas je opstanak uslovljen time da saradjujemo i da se jedni drugima radujemo, pogotovo kada smo na istom poslu. Ova osecanja su u Srbiji potpuno zamrla, iz meni razumljivih razloga, a pre svega zbog velikih frustracija kojima su ljudi izlozeni i koje za posledicu imaju da jedni na druge gledamo kao na konkurente, neprijatelje i one koji nam zagorcavaju zivot. Ovde nicega od toga nema, ovde, mislim, vladaju dva glavna osecanja: veoma ljudska i izrazena potreba za pravdom, koja je jedna od vrhunskih ljudskih dobara (uz dobrotu i lepotu), i radost sto na tome radimo – zajedno. Drugim recima, nismo sami.

      • Predrag Predrag says:

        Nema razloga da vam bude neprijatno.Što reče jedna od Ceca ,mislim u Pančevu ; “Vi imate svog Srđu ,mi imamo našeg Srđu Popovića”.
        Od vaše Završne reči čekam da se ovo desi. Ja lično nemam nikakvu dilemu oko političke pozadine atentata na Premijera Đinđića.Već 12.marta .2003-će Koštunica je dao onu “čuvenu” izjavu o “kriminalu ,dobrom i lošem ,našem i njihovom”.Ako neko može da pronađe tu izjavu ne bi bilo loše da je postavi da nas podseti.

        • Srdja Srdja Popović says:

          Predraze, evo pronasao sam tu izjavu Vojislava Kostunice, na dan 12. marta 2003.:

          “Bojim se da je ovo, nazalost, jos jedna surova opomena da moramo pogledati istini u oci i videti koliko je kriminal prozeo sve drustvene pore. Kriminal se ne moze deliti na dobar i los, na nas i njihov.”

          • Predrag Predrag says:

            Hvala. Meni je sve jasno odavno. Čovek koji da takvu izjavu na sam dan Atentata zaslužuje …. da se bar pojavi na sudu.

      • MIROSLAVA PECOVIC MIROSLAVA PECOVIC says:

        JESTE NISMO SAMI I TO JE MALO CUDO, TO NISAM OCEKIVALA. MORAM DA SE SETIM KAKO SAM NA DAN 5.OKTOBRA POVELA SA SOBOM MOJU KUCU DA BUDE SA MNOM I OSTAVILA KOMSINICI KLJUC OD STANA U SLUCAJU DA SE MENI NESTO DOGODI. OCEKIVALA SAM OPET STANDARDNIH
        35 000 LJUDI. A DOSLO IH JE MILION. NASTUPE TI TRENUCI KAD PREKIPI I KAD NAM VISE NIJE VAZNO SAMO ZIVETI VEC I KAKO ZIVETI I ZASTO ZIVETI. SAD SE OSECAM SLICNO KAO KAD SAM VIDELA PREPUN PLATO ISPRED SAVEZNE SKUPSTINE 5. OKTOBRA ILI ZAKRCENU RUZVELTOVU NA POGREBU ZORANA DJINDJICA. UVEK SAM SE PITALA STA JE S TIM LJUDIMA, ZASTO SE NE CUJE NJIHOV GLAS. EVO, NADAJMO SE DA CEMO POLAKO POCETI DA SE CUJEMO.

        • legalista legalista says:

          Odgovor Srđi Popoviću:
          Ljudi su zahvalni kad god im neko ponudi javni forum za diskusiju u kojoj neće biti cenzurisani, omalovažavani i vređani.
          U najmanju ruku ovaj blog predstavlja naš polis, jedan forum za javnu raspravu gde se napadaju argumenti a ne ljudi.
          Zahvalnost ljudi kojima je data retka šansa da učestvuju kao jednaki sagovornici u racionalnoj diskusiji u kojoj se suprotne strane ponašaju sa poštovanjem jedne prema drugima je sasvim prirodna.
          Nelagodnost SP, je s druge strane razumljiva, s obzirom da bi to pravo da se javno izražavamo na ovom nivou trebalo da predstavlja neki minimum civilnog društva koji bi svi trebalo ne samo da očekujemo nego i da insistiramo na njemu. Tako da jeste tužno što smo toliko zahvalni za tako nešto, ali takvo nam je društvo.
          I pored toga je tužno što smo zahvalni kad neko savesno i principijelno radi svoj posao. Ali opet, to je kod nas nažalost izuzetak.

      • ne zenirajte se komplimenata plz.
        ovde se radi o bondovanju, uchvrscivanju grupe, nepogresivom ukrstanju duhovnih nazora…
        mnogi ljudi su od ‘blogovske energije’ izponapisali romane, vinuli se…
        vase blogersko sazrevanje ce biti rapidno, jer su vam supicijenti mocni…a obaska sto osecate da vam traze, jos i jos i to jos kvallitetnije…
        i mesmerizujuce prisustvo biljane, blogerske muze, i ogromni zarko, pa i chak svi debeovci sa bloga bd92, sve je to dilzanje…
        u ostalom, vi li rekoste-’ kada je jako svetlo i senke su jake’?

  59. Svetlana Stamatovic Svetlana Stamatovic says:

    Evo sta kaze Beba popovic o aci Tomicu

    “To je covek koji se mesec dana ili dva meseca pred ubistvo Zorana DJindjica vidjao sa ubicama Zorana DJindjica, to je covek koji tvrdi danas da je vojna sluzba bezbednosti imala informaciju da je prsten bezbednosti oko Zorana DJindjica popustio. Zasto tu informaciju nije dao? Tvrdi da je poslao ali je nema, on ima kopiju u Sluzbi bezbednosti. Specijalni tuzilac je optuznicu protiv njega i protiv Bulatovica i ostalih povukao kao deo politicke nagodbe, politickog dila da ostane na tom mestu…”

    A jako je zanimljivo i ovo razmisljanje , tim pre sto je Dinkic srusio Zivkovicu vladu ,a onda sa Kostunicom isao na izbore.

    ULOGA AMBASADORA VILIJEMA MONTGOMERIJA U VLADI SRBIJE

    POPOVIC: Vilijem Montgomeri, ambasador americki, nije bio obican i klasican ambasador kakvi su normalni ambasadori u svetu, nego je bio akivan politicki ucesnik dogadjanja u Srbiji, aktivan i za vreme Zorana DJindjica, s tim sto mu Zoran DJindjic nije dozvoljavao da radi to sto je radio kasnije Zoranu Zivkovicu… Da upravlja, odlucuje sta ce se u Vladi desavati. Njemu je trebala vlada u kojoj se nece pojavljivati ljudi koji ce postavljati pitanja i sukobljavati se… Sto meksu vladu da sto pre padne, da njihovi puleni za koje je Montgomeri racunao da ce preuzeti vlast u Srbiji, a to su bili Otpor i G17 Plus, zato je i izgubio polozaj izmedju ostalog i smenjen je ranije, sto je napravio potpuno pogresnu procenu i pogresno obavestio ljude u Vasingtonu da oni pobedjuju i da oni preuzimaju vlast.

  60. legalista legalista says:

    http://blog.b92.net/text/3203/Intervju%3A-Srdja-Popovic-2-deo/

    jedan karakterističan primer duboke ljubavi između Srđe Popovića i njegovog političkog istomišljenika Borisa Tadića

    • legalista legalista says:

      izvinjavam se što nastavljam da reagujem na ove gluposti ali nisam mogla odoleti.
      Nikad više obećavam!

  61. lana b. lana b. says:

    ovo sto je postavljen novi post ne znaci da se sad moramo baviti samo glupim tekstom pesnika bakarca, naprotiv, smatram da treba da nastavimo sa diskusijom o krivicnoj prijavi i njoj srodnim temama.

    zgodno je ispalo sto je okacen novi post, prethodni se skoro vise nije mogao otvarati od prevelikog broja komentara.

  62. Sofija Sofija says:

    Ne shvatam ozbiljno nista sto dolazi is DSSa vec godinama(vidim da mnogi nazivaju Bakarecov tekst pamfletom), ali ne vidim nista lose u ovoj zajednickoj mentalnoj gimnastici. Da smo je cesce upraznjavali, da su nas ucili da mislimo u skolama, ovakve rasprave ne bismo ni vodili-jer je sve toliko jasno.

    `…ograničiću argumente samo na onu osobu za koju pouzdano znam da nema nikakvu ulogu u ubistvu Zorana Đinđića – Vojislava Koštunicu. “

    -jedini nacin da gospodin NB zna da VK POUZDANO nema nikakvu ulogu u ubistvu Djindjica je da zna ko ima,zar ne.

    -kada neko kaze `ubistvo Djindjica` a pri tom se kao bavi pravnom analizom,mora biti da zna da je omasio krivicno delo, jer je u pitanju ubistvo navisih drzavnih predstavnika, dakle ne pojedinca. Pojedinac je naravno izgubio zivot,ali je delo ucinjeno sa namerom ugrozavanja bezbednosti i poretka zemlje. Dakle,kada bi se i samo delo nazvalo pravim imenom, pola Bakarecovog teksta bi palo u vodu

    `To naravno ne znači da smatram da su ostale osobe koje je prijavio Popović, odgovorne za ono za šta ih taj advokat optužuje, već se njima naprosto ne bavim, zbog toga što u njihove postupke nisam upućen. `

    -da li je ovo samo eufemisticki nacin da nam kaze da i za ostale smatra da nisu krivi/umesani u radnje uperene protiv ustavnog uredjenja i bezbednosti SRJ? Posto je odgovor da, onda je jasno da dalje tekst ne vredi ni citati jer je Bakarec tamo gde i VK. Mozda ne krivicnopravno,ali na svaki drugi nacin da.

    Srdjo, divljenje na strpljenju i trudu,

    zivela mentalna gimnastika,

    samo napred,

    pozdrav!

    • Srdja Srdja Popović says:

      Draga Sofija, neko je vec ranije uocio, i to je mozda i najvaznije u Bakarcevom tekstu, da on porice i samo postojanje oruzane pobune, pa odatle naravno nuzno proizilazi i sve ono sto je govorio o Kostunici. Kada je vec prva premisa tako ocigledno pogresna, onda to moraju biti i zakljucci. Potpuno je suvisno, sa stanovista samog g. Bakarca, objasnjavati da Kostunica nije pomogao pobunu ako, po njegovom misljenju, ona nije ni postojala.

  63. Dragi gospodine Popovicu, danas sam procitao vest kako su u CERN-u izolovali antimateriju koja traje manje od sekunde jerbo je prava materija oma ponisti. Vasa optuznica tj. optuznica koju su podigle majka i sestra zverski ubijenog Premijera Srbije, Dr. Zorana Djindjica, je TVRDA materija, a tekst jednog iskrivljenog “coveka” pod imenom Bakarec jeste antimaterija iz prostog razloga jer nema nikakvog uporista u razumu i cinjenicama.

    Ono sto bih vam eventualno “zamerio” kada bi ziveli u kako-tako civilizovanom drustvu su dve stvari. Prva je da se uopste osvrcete na pisanja nekakvog internet portala pod nazivom NSPM, ili kako ih popularno zovu NSFM (nova srBska fasisticka misao). To je ispod vaseg nivoa, daleko ispod. Druga zamerka je da “Ekstazi Viteza Bakareca” nazivate “gospodinom”, pa bogamu, zna se ko su gospoda u ovom svetu, bio to Afganistan, Srbija ili USA. (secate se verovatno diplomatskog skandala kada je Tadicev mali, Vuk Jeremic nazvao Hitlera, “mister Hitler” na diplomatskom prijemu gde su mu svi okrenuli ledja uz objasnjenje da se u svetu Hitler ne naziva gospodinom). Smatram da sebi mozete slobodno priustiti lozu iz koje je moguce pljucnuti koju semenku odgore. ;)

    Svaka vam cast za napor i zivce koje ulazete u sve ovo, nema tih para koje mogu to da pokriju. Respect!

    P.S. Naravno da su zamerke saljive u odnosu na ozbiljnost ovog slucaja, prvi primer bi bio Sarah Palin koja je danas izjavila kako je uverena da ce pobetiti Baraka Obamu na buducim izborima. Na ovakve gadosti se ipak mora odgovoriti bez obzira na vonj. Hvala vam jos jednom!

  64. Ivan Ivan says:

    Videh Vas odgovor na moju pretproslu poruku. Hvala na komentaru.
    Nemojte tako, gospodine Popovicu, nije doticni jedini iz D SS-a koji je reagovao.
    Sinoc je reagovao i Vilijem Montgomeri ;) ;) ;)

    p.s. Inace ja Vas pozivam u vise navrata da ne odustanete od bloga, jer ce Vam sigurno postati naporno u jednom trenutku.

    • Srdja Srdja Popović says:

      Ivane, vec jeste naporno, ali drzacu se koliko mogu. Cujem da je citanost bloga velika i to me raduje i ohrabruje.

      • Ivan Ivan says:

        Da, verujem. Sta da Vam kazem, nadam se da cete ipak citati i pisati koliko mozete. Nemoguce je sve komentarisati.

  65. Svetlana Stamatovic Svetlana Stamatovic says:

    “ta Jedinica izrikom otkazala poslušnost svojim starešinama, povukla sve pripadnike Jedinice u kasarnu u Kuli, isključila sve telefonske veze kasarne sa starešinama i spoljnim svetom, oduzela pripadnicima Jedinice mobilne telefone, povukla svoje pripadnike iz obezbeđenja zaštićenih ličnosti i obezbeđenja aerodroma Beograd i pod punim naoružanjem i uz upotrebu 24 borbena vozila marke Hamer, zaposela deo autoputa kod Centra «Sava» u Beogradu

    da li su staresine svedocile na sudjenu ubiacama zorana djindjica?
    i iz ovoga se vidi nemoc drzave da nesto ucini. a opet ,ta nemoc proizilazi iz podrske koju je legija (JSO) imao u kostunici.

    • Srdja Srdja Popović says:

      Staresine jesu svedocile na sudjenju za atentat: nacelnik RDB-a Goran Petrovic i njegov zamenik Zoran Mijatovic. Goran Petrovic je nakon pobune dao ostavku zbog previse pomirljivog stava Vlade koji je, prema njegovom misljenu, predstavljao kapitulaciju pred kriminalcima (vidite vise o tome u mom odgovoru Nebojsi Bakarcu).

  66. Ivan Ivan says:

    Svaka Vam cast, mada kao sto vec napisah danas, mislim da nije trebalo da trosite toliko energije na besmislen pamflet doticnog, pun pausalnih ocena, tj. onih koje pocivaju na netacnim premisama. Sa stanovista matematicke logike, bilo koji iskaz koji proizilazi od netacnih premisa je tacan (!) i to doticni zloupotrebljavaju extenzivno ;)

    Blago siromasnima duhom, njihovo je carstvo nebesko. (Matej, 5.3)

    U svakom slucaju, cini mi se da rasprava cveta, nadam se da to osecate i da necete brzo odustati od ovog nacina komunikacije, gospodine Popovicu. Iako nas nazivate ”blogerima” mislim da mnogi to ovde nisu, ja prvi nisam ranije ucestvovao na b92 blogu itd… Zato, nadam se da cemo ovde jos dugo pratiti put istine i stici do konacne pobede!

    p.s. Jedna sitnica, sad se setih. Spomenuli ste rusku televiziju i onaj sraman komentar o Zoranu. Ko god zna situaciju u Rusiji i na tamosnjim (sve samim drzavnim) televizijama malo bolje, zna da se tamo ni jedna rec ne izgovara slucajno, sve je unapred rezirano i pripremljeno i jako je malo stvarno ‘zivog’ programa… Sve su to dobri pokazatelji i indicije koje nam mogu sutra govoriti kojim putem da idemo ka pravdi i istini ;)

    • Srdja Srdja Popović says:

      Izvinjavam se na nazivu ‘blogeri’, i ja sam nov u ovome pa mi slobodno sugerisite neki drugi ako ovaj nije adekvatan

      • Ivan Ivan says:

        Nema potrebe da se izvinjavate. Meni taj nadimak ne smeta, a ako nismo bili – postajemo blogeri. Samo sam hteo da naglasim to da mi se cini da prisustvujemo stvaranju necega potpuno novog. Do sada, kad god se spomene blog i bloger, prakticno se mislilo na b92.blog jer drugog pravog nije ni bilo. Diskusija cveta i kazem – nadam se da to osecate.

Sorry, the comment form is closed at this time.

© 2010 Peščanik